Plan „Srbija 2030“ predstavljen je kao vizija razvoja Srbije u narednoj deceniji. Pravimo se, razgovora radi, da se ne radi samo o marketingu uzdrmanog režima koji očajnički pokušava da zadrži glasače i pogledajmo šta ovaj plan nudi za Srbiju. Jer neke od stvari u njemu su zaista zabrinjavajuće.
Za početak, u ovom planu se govori o rastu privrede, robotici, veštačkoj inteligenciji i novim industrijama. Ta ambicija nije sporna: svet ulazi u eru u kojoj će podaci, algoritmi i veštačka inteligencija odlučivati o ekonomskoj snazi država. Međutim, čini se da ta vizija kod nas nije postavljena na pravim temeljima.
Osim što naš ekonomski model ostaje isti (duboko koruptivan i oslonjen na partijske kombinacije za ceđenje državnog budžeta), ključna reč tehnološkog napretka jednog društva je obrazovanje – i svaka tehnološka ekonomija započinje promenom u obrazovnom sistemu. Nijedna zemlja nije postala lider u visokim tehnologijama bez snažnih univerziteta i dinamičnih naučnih instituta.
Srbija bi jedina u svetu da gradi obrazovni sistem po „kazahstanskom modelu“
U planu „Srbija 2030“ tehnologija se često predstavlja kroz infrastrukturu – gradnju data centara, fabrika ili tehnoloških parkova. Međutim, nove tehnologije nisu infrastruktura, već pre svega znanje. A znanje ne stvaraju beton i armatura, već matematičari, programeri, inženjeri i naučnici.
Veliko je pitanje da li trenutni obrazovni sistem Srbije može da podrži takvu viziju. Prema međunarodnim testiranjima, samo oko četiri odsto učenika u našoj zemlji dostiže najviše nivoe matematičke pismenosti, dok je prosek razvijenih zemalja duplo veći. Oko 40 odsto petnaestogodišnjaka nema osnovni nivo matematičkih i čitalačkih veština – osnovne kompetencije potrebne za tehnološku ekonomiju.
U planu „Srbija 2030“ tehnologija se često predstavlja kroz infrastrukturu – gradnju data centara, fabrika ili tehnoloških parkova. Međutim, nove tehnologije nisu infrastruktura, već pre svega znanje. A znanje ne stvaraju beton i armatura, već matematičari, programeri, inženjeri i naučnici
Rešenje za to ovaj plan nalazi u nekakvom „kazahstanskom modelu“. Razni planovi razvoja širom sveta su se tokom godina pozivali na razvijene zapadne ili dinamične azijske zemlje: na Nemačku ili Singapur, Koreju ili nordijske zemlje, Kinu ili čak Poljsku – ali, priznajem, nisam čuo da je neko gradio svoj obrazovni sistem na primeru Kazahstana.
Taj model zapravo podrazumeva nekontrolisano puštanje u rad franšiza i podružnica privatnih stranih fakulteta (što je već pokušano pre dve godine u Srbiji, a tadašnji predlog je podrazumevao njihov ulaz praktično bez akreditacije, odnosno kontrole kvaliteta), te državnu podršku ovim privatnim franšizama.
Potpuno je jasno zašto je zemlji poput Kazahstana bilo potrebno takvo rešenje. U nedostatku sopstvenih obrazovnih institucija i kadrova, napravili su skup PR model saradnje sa stranim univerzitetima. Srbija, sa druge strane, ima visokoškolske institucije sa najvišim kvalitetom i najdugovečnijom tradicijom u ovom delu Evrope.
Nijedna druga zemlja u svetu, osim Srbije, nije gradila obrazovni sistem po ugledu na Kazahstan. Pri tome Univerzitet u Beogradu u samo jednoj godini produkuje više naučnih radova nego što je kazahstanski Nazarbajev univerzitet uspeo da ostvari u zbiru od osnivanja 2010.
Univerzitet u Beogradu produkuje više naučnih radova u samo jednoj godini nego što je kazahstanski Nazarbajev univerzitet uspeo da ostvari u zbiru od osnivanja 2010. godine. Čini se da je ova vizija u stvari ideja o gašenju državnih univerziteta u Srbiji i stavljanju visokog obrazovanja pod političku i ekonomsku kontrolu, a nikako postavljanje temelja za ekonomski razvoj.
Šta su ključni problemi u Srbiji najbrže rastućeg IT sektora
Drugi deo kritike odnosi se na IT sektor. U Srbiji, to je jedan od najbrže rastućih delova ekonomije: izvoz IT usluga je u 2023. dostigao 3,5 milijardi evra, a broj zaposlenih u toj industriji se utrostručio u poslednjoj deceniji. Međutim, struktura ovog sektora pokazuje da se najveći deo srpskog tržišta i dalje zasniva na autsorsing modelu, odnosno na radu za strane kompanije.
To jeste značajan ekonomski izvor prihoda, ali je promenljiv u smislu rasta (jer zavisi od potražnje na drugim tržištima), a takođe je mnogo sporiji put u smislu razvoja sopstvenih tehnologija i patenata koji bi mogli biti motor domaće privrede. Zemlja koja želi da gradi ekonomiju zasnovanu na znanju mora da podstiče sopstvene naučne centre, tehnološke startape i istraživačke laboratorije, ali i da ih uposli u sopstvenoj proizvodnoj privredi.
Plan „Srbija 2030“ ne govori ništa o tome, a transfer znanja ka privredi predstavlja kamen temeljac svakog ozbiljnog plana razvoja tehnologije u svetu. Prema Globalnom indeksu inovacija, Srbija se nalazi oko 50. mesta, sa relativno dobrim rezultatima u oblasti znanja i tehnologije, ali značajno slabijim u oblasti poslovne sofisticiranosti i inovacija u privredi. To pokazuje da postoji potencijal u obrazovanju i ljudskom kapitalu, ali da ekonomski sistem još uvek ne pretvara dovoljno znanja u konkretne proizvode. Jednostavno rečeno, slabo upotrebljavamo znanje. A tu je prepreka strukturalna, tiče se ekonomskog modela i političkih odluka koje mogu da olakšaju ili otežaju poslovanje.
Prema Globalnom indeksu inovacija Srbija se nalazi oko 50. mesta, što znači da postoji potencijal u obrazovanju i ljudskom kapitalu, ali da ekonomski sistem još uvek ne pretvara dovoljno znanja u konkretne proizvode. To je strukturna prepreka i tiče se ekonomskog modela i političkih odluka koje mogu da olakšaju ili otežaju poslovanje
Uzmimo za primer veštačku inteligenciju. Srbija ima solidne stručnjake, pa čak i određene institucionalne korake u ovoj oblasti, ali razvoj prave AI ekonomije zahteva zatvaranje kruga: od obrazovanja u osnovnim školama, preko visokoškolskih ustanova, do naučnih istraživanja i na kraju institucionalnih rešenja i investicija za tzv. deep-tech industriju. Dakle, transfer od znanja ka privredi i efikasnoj proizvodnji. Bez takvog ekosistema, mi nećemo imati koristi od tehnološkog napretka kakvu već sada vide mnoge druge zemlje.
Srbija ima potencijal da postane ekonomija znanja, ali…
Zato se, u pogledu prezentovanog plana, postavlja pitanje – da li je uopšte moguće graditi tehnološku ekonomiju bez duboke reforme obrazovanja i naučnog sistema i njihovog institucionalnog umrežavanja sa privredom? Ako domaće škole i domaći univerziteti ne postanu centri znanja i istraživanja, ako obrazovanje nije dostupno svima, ako se ne stvara okruženje u kome mladi naučnici žele da ostanu i ako tehnološke inovacije imaju gomilu prepreka da bi našle put do domaće privrede, dodatno – ako deo privrede ima za cilj da parazitira na stranačkim kombinacijama a ne da stvara profit – onda ove ambicije ostaju politički marketing, a ne realan razvojni put.
Srbija zaista ima potencijal da postane ekonomija znanja. Ogromna tradicija u matematičkim i tehničkim naukama, rastući IT sektor i talentovani programeri. Ali taj potencijal može biti realizovan samo ako se obrazovanje stavi u centar razvojne strategije. Nikakvi kazahstanski modeli tu ne pomažu.
Svima dostupno obrazovanje (uključujući i besplatne udžbenike, a ne pljačku roditelja), podrška nastavnom kadru, smisleno obrazovanje i rad na povećanju osnovnih veština, jaki univerziteti, ulaganja u nauku i istraživanja, otklanjanje birokratskih i političkih prepreka za nove industrije i domaća proizvodna ekonomija koja profitira od domaće nauke i obrazovanja – to je temelj na kome se gradi budućnost.
Iza svega toga mora da stoji volja da prelomimo kakva zemlja želimo da budemo. Ona koja će glumiti posvećenost obrazovanju tako što će iz budžeta davati novac sumnjivim firmama da asfaltiraju preskupe puteve, poput onog u Centru izvrsnosti u Kragujevcu, koji se obrušio nakon prve kiše – ili ona koja će strateški uložiti u znanje.
Tehnološka strategija ne počinje od robota ili fakulteta uvezenih iz inostranstva, već od domaćih učionica i slušaonica – učiteljica i učitelja, nastavnika i nastavnica, profesora i profesorica, naučnica i naučnika. A oni se trenutno nalaze pod nezabeleženim udarom i ogromnim političkim pritiscima. To nam sve govori o tome šta je u stvari strategija razvoja ovog režima.
