Razvijenost finansijskog tržišta je važan indikator ekonomskog razvoja neke države i stanja ekonomske demokratije. Kada građani neke države imaju poverenje u institucije i veruju u ravnopravan tretman na tržištu, to će se pokazati kroz dobru razvijenost finansijskog tržišta i posebno, kroz značajne obime prometa na nacionalnoj berzi.
Poredeći obime na nacionalnim berzama u zemljama bivše Jugoslavije, vidimo da je Srbija na začelju. U tabeli su prikazani podaci koji uzimaju u odnos obim na nacionalnoj berzi nasparam broja stanovnika, kako bismo prilikom poređenja uzeli u obzir i taj podatak.
| država | Slovenija | Hrvatska | BiH | Crna Gora | Makedonija | Srbija |
| Promet na nacionalnoj berzi u milionima evra | 834,6 | 866 | 605 | 86,6 | 156 | 210 |
| Broj stanovnika u milionima | 2,13 | 3,87 | 3,14 | 0,633 | 1,81 | 6,69 |
| Promet na nacionalnoj berzi po glavi stanovnika u evrima | 392 | 223 | 192 | 136 | 86 | 31,4 |
Prikazani podaci ne iznenađuju i uklapaju se u opštu sliku manipulativnog pogrešnog prikazivanja realnog stanja u kojem se Srbija nalazi. Ogromna korupcija, pravna nesigurnost i potpuna netransparentnost presudno utiču na katastrofalno loše stanje srpskog finansijskog tržišta.
Stanje na domaćem finansijskom tržištu nije loše slučajno, već je posledica namere da se ušteđevina građana ili drži u bankama, ili da građani kupuju stanove po nerealno visokim cenama
Ništa bolja situacija nije ni sa mogućnošću građana Srbije da svoju ušteđevinu ulažu na svetskom finansijskom tržištu. Naime, građani bivših jugoslovenskih republika mogu slobodno ulagati novac na vodećim svetskim berzama, što mnogi od njih i čine. Pred građanima Srbije postavljene su prepreke kako ne bi mogli registrovati brokerske račune u inostranstvu i tako direktno kupovati akcije i druge finansijske instrumente.
Stanje na domaćem finansijskom tržištu nije loše slučajno već je posledica namere da se ušteđevina građana ili drži u bankama, ili da građani kupuju stanove po nerealno visokim cenama. Banke u Srbiji uglavnom imaju velike depozite na osnovu štednje građana pa su spremne da izdašno finansiraju naprednjačke projekte.
Situacija sa ulaganjem novca u nekretnine po današnjim cenama je posebno interesantan slučaj. Pad broja stanovnika usled negativnog prirodnog priraštaja i stalni odlazak mladih u inostranstvo loše utiče na tražnju nekretnina, a u poslednje vreme se beleži i pad cena zakupa nekretnina. U takvoj situaciji, potpuno je nerealan rast cena nekretnina.
Uslov da bi neki REIT (Real Estate Investment Trust) investicioni fond uložio u nekretnine je da mu se vrednost stana kroz kiriju vrati za 12 godina, pa bi za stan koji vredi 144.000 evra trebalo da donosi mesečnu zaradu od rente od hiljadu evra. Sami procenite koliko su cene nekretnina u Srbiji daleko od ovog kriterijuma
Kako bismo ilustrovali disparitet cena nekretnina, treba pogledati računicu na osnovu koje REIT (Real Estate Investment Trust) investicioni fondovi ulažu novac u nekretnine. REIT investicioni fondovi su specijalizovani za kupovinu nekretnina, koje kasnije izdaju i na taj način ostvaruju zaradu svojim investitorima.
Kupovinom investicione jedinice ili akcije u takvom fondu, investitor učestvuje u kupovini nekretnine i dobija prihode od izdavanja, pri čemu REIT fond zadržava mali deo prihoda za svoje troškove. Uslov da bi REIT fond kupio stan je da se vrednost stana kroz kiriju vrati za 12 godina. To znači da bi stan koji vredi 144.000 evra trebalo da donosi mesečnu zaradu od rente u vrednosti od hiljadu evra. Na čitaocima je da sami procene koliko su cene nekretnina u Srbiji, posebno u velikim gradovima, daleko od ovog kriterijuma.
