Košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan za pet godina potrošili su više od 180 miliona evra, a najbolji rezultat koji je ostvaren u tom periodu je Partizanov plasman u četvrtfinale Evrolige, da bi potom usledio veliki pad. Za najveće košarkaške rivale svake godine milioni su se slivali iz republičkog budžeta, velike donacije su stizale i iz kase grada Beograda, kao i od najvećih državnih kompanija i banaka, poput Telekoma Srbija, Dunav osiguranja ili Poštanske štedionice.
Uprkos ogromnim izdvajanjima, o kojima vodeći klubovi u regionu mogu samo da sanjaju, Zvezda je i prošlu godinu završila u gubitku i to od oko 4,6 miliona evra. S druge strane, Partizan je na kraju 2025. i dalje otplaćivao zajam za poreski dug i to novcem od sponzora. Samo u prošloj godini dva najpopularnija srpska košarkaška kluba potrošila su oko 50 miliona evra.
Na račun Zvezde je u 2025. leglo oko 21,4 miliona evra. Novac je stizao sa raznih strana, ali zvanična dokumentacija ne otkriva mnogo, osim da su prihodi od premija, subvencija, dotacija i donacija iznosili oko 12 miliona evra
Osvajanje regionalne ABA lige, državnog prvenstva ili Kupa Radivoja Koraća odavno nije uspeh koji bi doneo veliku radost navijačima Crvene zvezde i Partizana, mada se njihovi čelnici u sumiranju rezultata po završetku sezone pozivaju upravo na regionalne i lokalne trofeje, jer drugih nema. Međutim, Beogradsku arenu puni samo evroligaško takmičenje i baš za te mečeve gotovo je nemoguće doći do karte.
I koliko god nas raduje kad snimci iz Arene, zbog atmosfere na tribinama na mečevima jednog ili drugog kluba, obilaze Evropu, kad se pogleda iza zavese i podvuče crta, jasno je da nešto ne štima. Ni rezultatski, ni finansijski, ni kadrovski.
Zvezda prošle godine potrošila oko 25 miliona evra
KK Crvena zvezda sezonu je završila sa osvojenim Kupom Radivoja Koraća, u ABA ligi stigla je do polufinala, a u polufinalu Košarkaške lige Srbije izgubila je od subotičkog Spartaka. Uprkos velikim ambicijama, u Evroligi zauzela je 10. mesto. A troškovi su bili ogromni, toliki da je godinu završila u minusu od 540,3 miliona dinara ili oko 4,6 miliona evra. Zvanični podaci pokazuju da je prošle godine njen gubitak bio za oko 170 odsto veći nego u 2024, kada je iznosio 198,1 milion dinara ili oko 1,7 miliona evra.
Od 24 miliona evra, koliki su bili rashodi Partizana u 2025, samo su troškovi plata bili oko 17 miliona, s tim što je još 3,1 milion evra za bruto zarade igrača, članova stručnog štaba i sportskih agenata isplaćeno u ovoj godini
Klub sa Malog Kalemegdana je i 2025. i 2024. imao ogromne prihode. Prema podacima iz finansijskih izveštaja, u Zvezdinu kasu je u 2025. leglo oko 2,5 milijardi dinara ili oko 21,4 miliona evra, a godinu dana ranije budžet je bio veći i iznosio je oko 2,7 milijardi dinara ili oko 23,4 miliona evra. Novac je stizao sa raznih strana.
Zvanična dokumentacija doduše ne otkriva mnogo. Piše da su prihodi od premija, subvencija, dotacija i donacija u prošloj godini iznosili oko 12 miliona evra, dok je nešto manje, oko 10,3 miliona evra, po tom osnovu prihodovala u 2024. Nije poznato da li je celokupan iznos stigao iz državnog i gradskog budžeta i to preko Košarkaškog saveza Srbije, koji služi kao protočni bojler da se novac iz budžetske rezerve uplati beogradskim košarkaškim klubovima.
Deo prihoda obezbeđen je i kratkoročnim kreditom od oko četiri miliona evra i sponzorskim ugovorima sa Telekomom i Meridijanom. U finansijskom izveštaju piše da su sponzorski ugovori sa Telekomom od oko 236 miliona dinara ili oko dva miliona evra i Meridijanom u ukupnom iznosu od oko pet miliona evra bili zalog za kredite kod AIK banke.
U dostupnoj dokumentaciji navodi se i garancija Alta banke Davora Macure, vredna 550 miliona dinara ili oko 4,7 miliona evra, ali nije poznato čemu ona služi, odnosno u koje je svrhe data. Navodi se i dugoročna obaveza od oko 200,7 miliona dinara ili oko 1,7 miliona evra, ali nije poznato da li je reč o još jednom kreditu.
Na zvaničnom sajtu tog košarkaškog kluba vidi se da su njegovi sponzori Banka Poštanska štedionica i Dunav osiguranje, ali u Zvezdinim finansijskim izveštajima ne može da se vidi koliko novca izdvajaju za klub sa Malog Kalemegdana. Tih podataka nema ni u izveštajima Poštanske štedionice, niti Dunav osiguranja.
Pitanja koja mi postavljate važe najvećim delom za period u kome nisam bio predsednik. Takođe, vaša pitanja sugerišu i već delimično daju odgovore. Molim vas da kontaktirate za sva pitanja pi-ara kluba – Željko Drčelić
Uprkos velikim prihodima, Zvezdin problem je što su joj troškovi još veći. U njenom bilansu uspeha za 2025. vidi se da su rashodi iznosili oko 25 miliona evra, a u 2024. oko 23,6 miliona. Najveći deo novca otišao je na plate. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi u 2025. iznosili su oko 19,9 miliona evra, a od tog iznosa na naknade fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora, koji bi mogli da se tretiraju kao profesionalni ugovori, potrošeno je oko 19,2 miliona evra. Dakle, toliko je otišlo na plate igrača i stručnog štaba u 2025, dok je godinu dana ranije po tom osnovu potrošeno oko 16 miliona evra.
Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da je Zvezda u poslednjih pet godina potrošila oko 91,7 miliona evra. U ovu brojku, osim rashoda, uključene su i dugoročne obaveze, koje će tek doći na naplatu, kao i kratkoročni kredit.
Šta na sve kažu Željko Drčelić i Nebojša Čović
Imajući u vidu sve ove cifre pozvali smo predsednika KK Crvena zvezda Željka Drčelića da oceni rezultate u prethodnih pet godina, budžete koje je klub imao na raspolaganju, da nam otkrije koliko je novca Zvezda dobila od države, ali i od državnih kompanija. U telefonskom razgovoru obećao je da ćemo dobiti odgovor do kraja dana, ali to ipak nije bilo tako.
Preko pi-ara Partizana Radar je pokušao da od predsednika Ostoje Mijailovića čuje odgovore na pitanja o budžetu kojim je klub raspolagao, novcu koji je dobio od države i državnih kompanija, ali on o tome nije želeo da govori
„Poštovana, pitanja koja mi postavljate važe najvećim delom za period u kome nisam bio predsednik. Takođe, uz dužno poštovanje, vaša pitanja sugerišu i već delimično daju odgovore. Molim vas da kontaktirate za sva pitanja pi-ar kluba Igora Vujičina koji će vam u budućnosti biti na raspolaganju za sva pitanja. Srdačan pozdrav!“, pisalo je u odgovoru Drčelića, koji je u KK Crvena zvezda prvo došao u Upravni odbor i odmah imenovan za njegovog predsednika.
Odlaskom Nebojše Čovića, Drčelić je krajem 2024. postavljen za predsednika kluba. S druge strane, Čović je nakon odlaska iz Zvezde imenovan za predsednika Košarkaškog saveza Srbije, preko kojeg novac iz državne kase dolazi do klubova. Pitali smo ga o Zvezdinim rezultatima, finansijskim i onim na terenu, kao i o donacijama države, ali, iako je razgovor trajao desetak minuta, zvaničnu izjavu nije želeo da daje, uz objašnjenje da se o tome ne priča telefonom.
Samo dan kasnije, prošle subote, bio je gost u jutarnjem programu na TV Prva, gde je između ostalog pomenuo i donacije države košarkaškim klubovima. Poput funkcionara SNS-a Čović je istakao i veliki doprinos Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, koji sa državnom kasom ne bi trebalo da ima ništa.
„Zvezda i Partizan imaju jako veliku pomoć države. Čestitam i državi, naročito predsedniku Vučiću koji je to direktno svojim autoritetom i zalaganjem obezbeđivao i obezbeđuje“, rekao je Čović.
Njegove reči praktično je istog dana potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić, koji je za TV Informer rekao da je „KK Crvena zvezda dobila podršku veću nego ijedan klub u Evropi“. I još je dodao: „Sa sigurnošću tvrdim to.“
Košarkaški klubovi Zvezda i Partizan imaju jako veliku pomoć države. Čestitam i državi, naročito predsedniku Vučiću koji je to direktno svojim autoritetom i zalaganjem obezbeđivao i obezbeđuje – Nebojša Čović
Kao preteča svih „studenata koji žele da uče“, predsednik se još u julu 2020. na svom Instagram nalogu pohvalio da je „po drugi put u životu postao student, ovoga puta Visoke sportske škole strukovnih studija, u želji da postanem košarkaški trener“. Kao nesvršeni trener, jer je u januaru ove godine kao gost emisije Amidži šou na Pinku, rekao da „misli“ da mu je „ostalo još pet ispita“, Vučić je 24. oktobra na RTS-u rekao da očekuje da će se i Zvezda i Partizan plasirati ne samo u plej-of, nego na fajnal-for. „Mislim da imaju kvalitet za to“, rekao je. Obe ekipe su ga demantovale.
Partizan i dalje otplaćuje poreski dug
U odnosu na Crvenu zvezdu, KK Partizan u poslednjih pet godina potrošio je nešto manje novca, oko 90,3 miliona evra. Ipak, prošle godine, u odnosu na večitog rivala veći su bili i prihodi i rashodi, a formalno gubitka nije bilo. Kasa Partizana bila je u plusu za 370.000 dinara ili za oko 3.200 evra, a godinu dana ranije neto dobitak je iznosio 226.000 dinara ili oko 1.931 evro.
Zvezda je sponzorske ugovore sa Telekomom od dva miliona i Meridijanom od pet miliona evra iskoristila kao zalogu za kredit kod AIK banke, a u poslovnim knjigama se ne navodi čemu služi garancija od Alta banke Davora Macure vredna oko 4,7 miliona evra
U kasu kluba iz Humske tokom 2025. leglo je 2,8 milijardi dinara ili oko 24 miliona evra, a u 2024. 2,7 milijardi dinara ili oko 23,6 miliona evra, što je takođe više nego u slučaju Crvene zvezde. Ipak, mnogo su manji prihodi od donacija, dotacija i subvencija. Lane je po tom osnovu Partizanu leglo oko 504,4 miliona dinara ili 4,3 miliona evra, a godinu ranije 682,8 miliona dinara ili oko 5,8 miliona evra. U finansijskom izveštaju piše i da klub ostvaruje prihode koje su uplatili donatori, potom Košarkaški savez Srbije ili Skupština grada, te da ima prihode i od dotacija međunarodnih košarkaških organizacija, kao i od raznih članarina. Više detalja nema.
Među državnim kompanijama koje sponzorišu Partizan je Telekom Srbija, a u sponzore je upisana i Naftna industrija Srbije, u kojoj je država manjinski vlasnik. Sa koliko novca pomažu klub nije navedeno. Ipak, taj novac je praktično založen.
U zvaničnoj dokumentaciji, naime, piše da dugoročne i kratkoročne obaveze (dug koji bi trebalo da se otplati u narednom periodu) iznose oko 3,3 miliona evra, te da se najveći deo tih obaveza odnosi na eskont sponzorskog ugovora koji je realizovan za potrebe otplate celokupnog poreskog duga u oktobru 2024. To bi trebalo da znači da je Partizan uzeo sredstva za otplatu poreskog duga, a da taj zajam otplaćuje zahvaljujući sponzorskim ugovorima. U oktobru 2024. Ostoja Mijailović je saopštio da je Partizan namirio kompletan poreski dug od 702 miliona dinara ili oko šest miliona evra.
Kada je reč o rashodima, oni su prošle godine iznosili oko 24 miliona evra, a godinu dana ranije 23,6 miliona. I u slučaju Partizana najviše novca je otišlo na troškove zarada i plate. U 2025. u te svrhe potrošeno je oko 17 miliona evra, dok su u 2024. ti troškovi iznosili oko 15,4 miliona.
„KK Crvena zvezda dobila je podršku veću nego ijedan klub u Evropi. Sa sigurnošću tvrdim to“, rekao je Vučić 30. maja. Ovaj nesvršeni košarkaški trener je sedam meseci ranije govorio da očekuje da će se i Zvezda i Partizan plasirati ne samo u plej-of, nego na fajnal-for i da misli „da imaju kvalitet za to“
Osim dugoročnih obaveza koje se odnose na otplate kredita zbog poreskog duga, u finansijskom izveštaju se navodi da postoje neisplaćene bruto zarade igrača i članova stručnog štaba, kao i sportskih agenata. Kako se navodi, navedene obaveze u iznosu od oko 3,1 milion evra su još nedospele na dan 31. decembra 2025. i isplaćene su tokom ove godine, kada su i dospevale za plaćanje.
Inače, najveća razlika u novcu koji je potrošio Partizan napravljena je 2023, kada je u kasu kluba legao 21 milion evra. Samo godinu dana ranije prihodi kluba bili su niži za čak 12,4 miliona evra i iznosili su „svega“ 8,6 miliona evra. Kad se saberu svi rashodi i dugoročne i kratkoročne obaveze, koje treba da se plate u narednom periodu, proizlazi da je Partizan za pet godina potrošio 90,3 miliona evra.
Tim povodom, preko pi-ara Partizana, pokušali smo da od predsednika kluba Ostoje Mijailovića čujemo njegovu ocenu o rezultatima koji su postignuti, budžetu kojim je klub raspolagao, kao i o iznosima koje je Partizan dobio od države i državnih kompanija, ali on na tu temu nije želeo da govori.
Mnogo para, malo rezultata
Kada se sabere sve što su potrošili Zvezda i Partizan u prethodnih pet godina, dolazi se do sume od oko 182 miliona evra. Ostvareni rezultati u tom periodu svakako ne opravdavaju tako velika ulaganja.
Za tih pet godina Zvezda se u Evroligi nijednom nije plasirala u „doigravanje“, odnosno plej-of, rezervisano za osam najboljih timova. Sezonu 2021/2022. završila je na 11. mestu, a narednu na 10. poziciji, jer je imala dve pobede manje od Žalgirisa i Fenerbahčea, koji su se sa 7. i 8. mesta plasirali u plej-of. Pre dve godine, 2024, Zvezda je skliznula na 16. mesto. Dva najveća uspeha u tom takmičenju bila su 10. mesto, na kojem se Zvezda našla ove i prošle godine.
Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da je Zvezda u poslednjih pet godina potrošila oko 91,7 miliona evra. U ovu brojku, osim rashoda, uključeni su i kratkoročni krediti i dugoročne obaveze, koje će tek doći na naplatu
Za razliku od Zvezde, Partizan je licencu za Evroligu dobio tek za sezonu 2022/2023, i to prvo učešće mu je bilo i najuspešnije, jer je takmičenje završio na 6. mestu, ali je, posle dve pobede u Madridu, na kraju sa 3:2 izgubio od Reala i nije uspeo da se plasira na fajnal-for. Naredne sezone Partizan je skliznuo šest pozicija, na 11. mesto, prošle godine za još jednu, na 12. mesto, a ove se pad samo produbio, jer je sezonu završio kao 15. na rang-listi.
Slaba uteha najvećim rivalima je što su u prethodnih pet godina dominirali u ABA ligi, jer je Zvezda osvojila tri titule – 2021, 2022. i 2024, Partizan je bio šampion 2023. i 2025, a i ove sezone je izborio finale sa Dubaijem. U tom periodu Zvezda je četiri godine uzastopno, od 2021. do 2024, osvajala titulu šampiona Srbije, a prošle godine je Partizan, posle posta od 11 godina, postao prvak. Ove godine večiti rivali ispali su u polufinalu, a titulu prvaka države prvi put osvojio je Spartak iz Subotice.
Na dan izlaska ovog broja štampanog izdanja Radara Partizan će odigrati prvi meč finala ABA lige sa Dubaijem i možda bi makar ta titula, ukoliko je osvoji, mogla opravdati bar deo uloženih miliona. Jer, kad se podvuče crta, jasno je da klubu iz Humske ove sezone nije pomogao ni rekordni budžet, ni verovatno najbolji košarkaški trener na svetu van SAD Željko Obradović, koji je podneo ostavku posle niza loših rezultata u Evroligi. Tek ćemo videti šta čeka Đoana Penjaroju, koji je preuzeo klub posle odlaska Obradovića.
U kasu Partizana 2023. legao je 21 milion evra, dok su samo godinu ranije prihodi bili za 12,4 miliona niži ili „svega“ 8,6 miliona. Kada se saberu svi rashodi, dugoročne i kratkoročne obaveze, Partizan je za pet prethodnih godina potrošio 90,3 miliona evra
S druge strane, iz Crvene zvezde ove sezone otpuštena su dva trenera, najpre Grk Janis Sferopulos, a nedavno i Zvezdina legenda Saša Obradović. Svoje pozicije za sada zadržali su samo predsednici klubova, Ostoja Mijailović i Željko Drčelić. Nema sumnje da njih dvojica jedva čekaju da na jesen počne nova sezona. Da se bar zaboravi sve što su obećavali uoči ove, tek završene, koju bi, samo da mogu, svakako izbrisali iz sećanja razočaranih navijača.
