Pišu: Ognjen Radonjić, Vladimir Obradović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je pre desetak dana u Pekingu Orden prijateljstva, najviše kinesko državno odlikovanje za strane državljane. Predsednik Kine Si Đinping je tom prilikom izrazio uverenje da će srpsko-kinesko „sveobuhvatno strateško partnerstvo dovesti do novih visina“. Vučić je uzvratio da je u poslednjih desetak godina Srbija ozbiljno napredovala i zahvalio se „što kineske kompanije daju puni doprinos tome“.
Ipak, da bi se u celosti razumelo šta srpsko-kinesko partnerstvo znači u praksi, neizostavno je pogledati šta se događalo na srpskim gradilištima dok su se na najvišem nivou tkale veze ljubavi i čeličnog prijateljstva. Prethodna dva istraživanja, objavljena u Radaru, dokumentovala su kako je CCECC Balkan, beogradski ogranak kineske državne kompanije China Civil Engineering Construction Corporation, direktno angažovan na rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, čija se nadstrešnica urušila i odnela živote, izgradio mrežu od najmanje 21 ljuska-firme radi poreske utaje od više od sedam miliona evra i kako je samo u maju 2023. utajio 30.248.941 dinar PDV-a.
Za samo tri godine Sinđun konstrakšn je neto dobit uvećao skoro pet puta, sa 5,8 na 26,8 miliona dinara, ali je deo te zarade nastao i utajom poreza, jer su poreski inspektori utvrdili da je samo u septembru 2024. izbegao da prijavi 2,4 miliona PDV-a
Nadležni organi su, dakle, za krivično delo utaje poreza imali zvaničnu dokumentaciju godinu dana pre tragedije i nisu reagovali. Taj obrazac se, međutim, nastavio i tokom 2024. i nije bio izolovan slučaj jedne kompanije, već sistemska praksa čitave mreže međusobno povezanih građevinskih firmi, angažovanih na strateškim infrastrukturnim projektima u Srbiji.
Sistemska praksa, a ne izolovani incident
Njen deo je i Sinđun konstrakšn (Xingjun Construction), građevinska firma registrovana u septembru 2022. Do maja 2024. direktor i jedini vlasnik je bio kineski državljanin Džongcaj Ši, a nakon toga jedini vlasnik i direktor je njegov zemljak Ansong Šen. Za samo tri godine, od 2023. do 2025, Sinđun je skoro upetostručio neto dobit, sa 5,8 na 26,8 miliona dinara, ali je deo te zarade nastao i utajom poreza. Rešenjem novobeogradske filijale Poreske uprave od 10. decembra 2024, naime, utvrđeno je da je Sinđun konstrakšn samo u jednom mesecu, septembru te godine, izbegao da prijavi obavezu na osnovu PDV-a u iznosu od 2,4 miliona dinara.
Postoje, dakle, nepobitni dokazi da je i ova kineska kompanija, angažovana na projektu srpsko-mađarske železnice, bila vrlo aktivna na polju krivičnog dela poreska utaja, za koje su članom 225. Krivičnog zakonika propisane novčana kazna i kazna zatvora, koja se kreće u rasponu od jedne do pet godina za utaju veću od milion dinara, od dve do osam godina za obaveze veće od pet miliona dinara i od tri do deset godina ako se utaji porez veći od 15 miliona.
Iako je od jula 2021. do kraja 2025. Džuli konstrakšn inženjering iskazao neto dobit od 37,7 miliona dinara, u februaru ove godine je, prema poslednjim podacima Poreske uprave, bio na spisku najvećih poreskih dužnika sa dugom od 30,2 miliona
Konkretno, Sinđun konstrakšn je od dobavljača Džuli konstrakšn inženjeringa iz Lajkovca (u međuvremenu je, u junu 2024, sedište preselio u Novi Beograd), čiji je vlasnik takođe kineski državljanin Pan Đigao, primio tri fakture za zakup građevinskih mašina − malog bagera, viljuškara, kipera i cisterne za zalivanje. Prema priloženim ugovorima, te mašine je trebalo da budu korišćene za izvođenje radova na projektu srpsko-mađarske železnice na gradilištu u Novom Sadu od jula do septembra 2024, po mesečnoj renti koja se kretala između 650.000 i 800.000 dinara po komadu. Na osnovu tih faktura, kompanija je u poreskoj prijavi iskazala pravo na odbitak PDV-a u ukupnom iznosu od 2,4 miliona dinara i zaokružila opciju povraćaja poreza.
Poreska kontrola je, u skladu sa Zakonom o PDV-u, koji pravo na odbitak uslovljava dokazanom poslovnom svrhom nabavke, zatražila najosnovniju prateću dokumentaciju: radne naloge za mašine, evidencije radnika koji su njima upravljali i evidencije radnih sati.
Ilustrativan i porazan odgovor Sinđun konstrakšna poreskim inspektorima
Odgovor Sinđun konstrakšna bio je ilustrativan koliko i porazan: „Nažalost, nismo u mogućnosti da vam dostavimo traženu dokumentaciju. Specifikacije koje bi trebalo da prate obračun nisu bile izrađene u formalnom formatu, jer su radni procesi u prethodnom periodu bili vođeni kroz nespecifične interne evidencije, a formalne specifikacije nisu pravljene. Radni nalozi za korišćenje mašina nisu bili vođeni u pismenoj formi, niti su postojali kao pojedinačni dokumenti što predstavlja propust u internim procesima, nastao usled nespretne administracije unutar preduzeća. Nismo u mogućnosti da pružimo detaljan spisak radnih sati, imamo evidencije o radnicima koji su upravljali mašinama.“
Odgovor Sinđun konstrakšna Poreskoj upravi je i ilustrativan i porazan, jer se iz njega vidi da nisu vodili ni građevinsku knjigu, ni građevinski dnevnik i da to predstavlja „internu grešku i propust, koji je nastao zbog brzine i dinamike izvođenja radova“
Poreska kontrola je potom zatražila građevinsku knjigu i građevinski dnevnik, koji su zakonom obavezni za svako gradilište i koji bi mogli da potvrde prisustvo i korišćenje opreme. Ni ove dokumentacije nije bilo.
Umesto nje, Sinđun konstrakšn je obezbedio mejl-izjavu jednog zaposlenog u kojoj se navodi: „Naša firma je mala građevinska kompanija koja deluje kao podizvođač velikim međunarodnim kompanijama, poput China Civil Engineering Construction Corporation Balkan, Ogranak Beograd i drugih. Kao što smo naveli u izjavi direktora Ansonga Šena, koju smo vam predali prošli put, to što nismo vodili građevinske dnevnike i knjige predstavlja našu internu grešku i propust, koji je nastao zbog brzine i dinamike izvođenja radova. Nismo vodili dokumentaciju jer smo bili angažovani na temelju direktnih uputstava i koordinacije sa glavnim izvođačem. Naša komunikacija i interni dogovori su se uglavnom svodili na koordinaciju i tehničke aspekte vezane za samo izvođenje radova.“
Kako su se pravdale fiktivne fakture
Ovom izjavom dobavljač je, u pokušaju da opravda izdavanje fiktivnih faktura, eksplicitno potvrdio vertikalnu strukturu u kojoj nalog dolazi od CCECC Balkana i ubrzanu dinamiku radova koja se verovatno odrazila na kvalitet gradnje, dok se vođenje zakonom propisane dokumentacije sistematski potiskuje u drugi plan. Činjenica da dinamika radova navodno ne ostavlja prostor ni za elementarnu evidenciju mogla bi da ukazuje na izraz osećaja zaštićenosti od zakonskog gonjenja i kao simptom žurbe da se iz budžeta Srbije izvuče što više novca u što kraćem roku.
Poslovni račun Džuli konstrakšn inženjeringa ugašen je 5. novembra 2024, samo četiri dana posle obrušavanja nadstrešnice i nekoliko nedelja nakon poreske kontrole, pre nego što je rešenje poreske inspekcije uopšte doneto, a ponovo je otvoren 18. decembra i to u Alta banci
Pored odsustva dokumentacije, Poreska uprava je utvrdila još jednu okolnost karakterističnu za ljuska-firme. Poslovni račun Džuli konstrakšn inženjeringa je, naime, ugašen 5. novembra 2024, samo četiri dana posle obrušavanja nadstrešnice i nekoliko nedelja nakon poreske kontrole, pre nego što je rešenje poreske inspekcije uopšte doneto, a ponovo je, prema javno dostupnim podacima, otvoren 18. decembra i to u Alta banci, što je jasna indicija da se i posle tragedije nastavila stara praksa.
Džuli konstrakšn inženjering je osnovan u julu 2021. i u međuvremenu je, do kraja prošle godine, poslovne prihode sa samo dva zaposlena uvećao više od sedam puta, sa 27,7 na 199 miliona dinara. Od starta firma je profitabilna i do sada je u bilansima uspeha iskazala ukupnu neto dobit od 37,7 miliona dinara, ali je uprkos tome od početka ove godine čak 105 dana, od 12. januara do 27. aprila, bila u blokadi zbog duga čiji je maksimalni iznos dostigao 31,4 miliona dinara.
Činjenica da dinamika radova navodno ne ostavlja prostor ni za elementarnu evidenciju mogla bi da ukazuje na izraz osećaja zaštićenosti od zakonskog gonjenja i kao simptom žurbe da se iz budžeta Srbije izvuče što više novca u što kraćem roku
Uz to, prema poslednjim javno dostupnim podacima Poreske uprave od februara 2026, Džuli konstrakšn inženjering je bio i na spisku najvećih poreskih dužnika sa dugom od 30.167.449 dinara. Firma čija je jedina registrovana delatnost iznajmljivanje i lizing mašina i opreme za građevinarstvo, a iznajmljivala ih je i Sinđun konstrakšnu, podizvođaču CCECC-a, dugovala je srpskom budžetu više od 30 miliona dinara. To je obrazac gotovo identičan još nekim firmama koje su sarađivale sa beogradskim ogrankom CCECC-a Balkan.
Krivična dela se ne istražuju, već se krivcima dodeljuju novi poslovi
I pored svega navedenog, po našim saznanjima ni za ovaj konkretan slučaj nisu podnete krivične prijave protiv Sinđun konstrakšna i Džuli konstrakšn inženjeringa, iako se upravo takav model izostanka krivičnog gonjenja ponavlja i u drugim slučajevima radova kineskih kompanija i sa njima povezanim firmama na srpskoj infrastrukturi. Drugim rečima, ni nakon obrušavanja nadstrešnice i gubitka ljudskih života nije došlo do promene institucionalne prakse. Nastavile su da izostaju efikasne istrage, odgovorna lica se ne procesuiraju, a iste kompanije i dalje učestvuju u novim državnim projektima, čime se sistemski rizici prenose sa jednog gradilišta na drugo.
Sva uočena krivična dela slika su sistema u kome je zaobilaženje poreskih obaveza bila normalna i planirana poslovna praksa unutar čitave mreže međusobno povezanih domaćih firmi sa domaćim i stranim vlasnicima (kineskim, mađarskim i makedonskim), pri čemu je CCECC Balkan nastupao kao organizacioni centar te mreže
Ono što ovaj slučaj čini posebno značajnim nije samo iznos utvrđene nepravilnosti. Reč je o građevinskoj firmi koja je nastupala kao podizvođač CCECC Balkana na projektu srpsko-mađarske železnice, koja je, u pisanoj izjavi poreskim inspektorima, eksplicitno navela da su radovi bili ubrzani i koordinisani na osnovu direktnih uputstava CCECC Balkana. Firma bez dokumentacije iznajmljuje mašine firmi bez dokumentacije, a na vrhu piramide stoji ogranak državne kineske kompanije koja rukovodi celim procesom.
Kada se uzme u obzir ukupna slika, prethodni nalazi o ljuska-firmama CCECC Balkana, utvrđena neprijavljena PDV obaveza od 30 miliona dinara u samo jednom mesecu 2023, i sada još 2,4 miliona dinara neosnovano iskazanog prethodnog poreza kod podizvođača na istom projektu, teza o slučajnim greškama u poslovnim procesima je neodrživa. Mnogo uverljivija je slika sistema u kome je zaobilaženje poreskih obaveza bila normalna i planirana poslovna praksa unutar čitave mreže međusobno povezanih domaćih firmi sa domaćim i stranim vlasnicima (kineskim, mađarskim i makedonskim), pri čemu je CCECC Balkan nastupao kao organizacioni centar te mreže.
Tragedija na novosadskoj Železničkoj stanici posledica je sistema u kome se kršenje zakona toleriše sve dok se ne plati najviša cena. Slučaj Sinđun konstrakšna i Džuli konstrakšn inženjeringa pokazuje da se isti model kršenja propisa odvijao i na širem projektu srpsko-mađarske železnice, bez ikakve reakcije nadležnih organa. U takvom okruženju, gde se milioni iz budžeta izvlače kroz mreže međusobno povezanih firmi bez dokumentacije i druge računovodstvene mahinacije, neminovno je da ista skica nemara i zaobilaženja pravila zahvati i samu gradnju, nadzor i bezbednosne standarde na objektima od javnog interesa.
