45839 sinisa mali jorgovanka tabakovic beta milan obradovic f copy
Foto: Beta/Milan Obradović
Istina o kreditnom rejtingu Srbije

Četiri stepenika do vrha, isto toliko i do dna

Izdanje 9
33

Dok nas predsednik Vučić, ministar Mali i guvernerka Tabaković uveravaju da je Srbija na korak do investicionog rejtinga i da će to za građane i privredu značiti jeftinije izvore finansiranja, samo za kamate država će ove godine platiti 646 miliona evra više nego 2022.

Srbija je na korak do investicionog rejtinga, poručio je ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Srbije Siniša Mali na Veliku subotu, 4. maja na TV Prva. I pride naciji objasnio da taj investicioni rejting „pravi razliku između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja“, jer sa njim država postaje „još atraktivnija za strane investitore, a kamatna stopa mnogo niža“.

Pre njega muštuluk za tu, naizgled sjajnu vest, pre tačno mesec dana, 9. aprila, gledaocima Pinka uhvatio je predsednik Aleksandar Vučić. Pre nego što je Mali i otputovao u Vašington, na prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke, komentarišući učestale najave da bi Srbija uskoro mogla dobiti investicioni rejting, Vučić je poručio da će to za posledicu imati mnogo veći priliv stranih investicija nego do sada.

Politički važniji od investicionog rejtinga

„Taj investicioni rejting za nas znači da smo na zelenoj grani. Nismo članica NATO ili EU, pa kada god izmisle neki problem, ili (Aljbin) Kurti da neku glupu izjavu, onda se to odrazi na naše javne finansije“, poručio je Vučić. I usput obećao da će Srbija „sa svim tim preprekama dobiti investicioni rejting“, da posle toga „nećemo imati problema, već će sve zavisiti od našeg rada“.

Da je ljudima iz vrha vlasti, pogotovo uoči izbora, politički rejting skoro jednako važan kao i kreditni, Mali je potvrdio i 19. aprila, kada je, nakon sastanka sa predstavnicima Standard end Pursa (S&P), izjavio da očekuje da će Srbija do kraja godine „prvi put“ od te agencije dobiti investicioni rejting.

Agencija Fič kreditni rejting Srbije oborila je sa BB minus na B plus baš u periodu dok je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić. Tako nizak rejting zemlja nije imala ni u jeku svetske finansijske krize, 2008. i 2009, pa ni 2012, kad je, kako aktuelna vlast voli da kaže, bila na ivici bankrota

„Kreditni rejting je kao krvna slika jednog organizma, a rejting agencija daje ocenu da li smo dovoljno zdravi da imamo investicioni rejting. Ako to uspemo da uradimo, a očekujemo njihov naredni izveštaj u oktobru, to će biti šlag na torti svih reformi koje smo proteklih 12 godina preduzimali. Za naše građane i privredu će to značiti jeftinije izvore finansiranja, samim tim i više investicija, nove fabrike, nova radna mesta, veće plate iz budžeta, više novca i za veće penzije, tako da za naše javne finansije, za našu ekonomiju, najveća i najvažnija borba jeste borba za investicioni rejting“, poručio je Mali, a te reči zvanično je, na svom sajtu, prenelo i Ministarstvo finansija, uz podsećanje da je agencija S&P 5. aprila Srbiji popravila kreditni rejting sa BB plus sa stabilnim izgledima na BB plus sa pozitivnim izgledima.

Tog dana, 5. aprila, oglasila se i Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS. „Ovo je prvi korak ka investicionom rangu, koji će nas još bolje pozicionirati na međunarodnoj investicionoj mapi i učiniti povoljnijim uslove finansiranja države, privrede i građana. Ulazak u društvo zemalja sa investicionim nivoom kreditnog rejtinga značio bi primetan kvalitativni skok koji bi vodio nizu pozitivnih efekata po ekonomski rast, zaposlenost i, što je najvažnije, životni standard građana“, poručila je Tabaković, koja je kao i Siniša Mali, na Veliku subotu, ali prošle godine, 15. aprila 2023. izjavila da je „Srbija na korak do dobijanja investicionog rejtinga“.

Muke sa rejtingom za vreme svetske finansijske krize

Kreditni rejting zemlje, krajnje pojednostavljeno, svodi se na procenu specijalizovanih agencija o sposobnosti neke države, banke ili kompanije da na vreme i potpuno izmiruje svoje obaveze prema kreditorima. Drugim rečima, što je veća sposobnost da se uredno servisiraju dugovi, to je veći i kreditni rejting. Ili bi bar tako trebalo da bude.

A da nije baš uvek tako postalo je više nego jasno u jeku svetske finansijske krize, kada je u septembru 2008. američka država morala da nacionalizuje dve ključne finansijske institucije, Fani Mej i Fredi Mek, koje su garantovale za 5.000 milijardi dolara stambenih kredita, dok je investiciona banka Liman braders bankrotirala. Samo par dana pre propasti, uživale su najveće poverenje tri ključne svetske rejting agencije, S&P, Fiča i Mudisa, koje su kreditni rejting tih institucija ocenile sa maksimalna tri ili bar dva slova A. Iako su očito zasluživale najniže ocene – jedno D kod Fiča i S&P ili C kod Mudisa. Tim slovima se, inače, označavaju dužničke hartije od vrednosti bez ikakve vrednosti, koje investitori pogrdno nazivaju „smećem“.

IMG 244d6ef19f2d28b2f6ea923e79441bd5 V
Foto: NBS

Na toj lestvici između najnižeg i najvišeg rejtinga Srbija se trenutno nalazi u sredini. Do vrha joj nedostaju četiri stepenika, ali je isto toliko udaljena i od dna. Ocena BB plus od agencija S&P i Fič ili Ba2 od Mudisa označava neinvesticioni, „špekulativni“ rejting. U konkretnom slučaju to znači da je zemlja sposobna da izvršava finansijske obaveze, ali je „prisutan rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova, kao i znatan kreditni rizik“. Za investicioni rejting Srbiji je, dakle, od S&P-a i Fiča potrebna bar ocena BBB, a od Mudisa Baa3.

Od radosti do tuge samo korak nas deli

I tu su i Vučić, i Mali, i Jorgovanka Tabaković u pravu. Potreban je još samo jedan korak. Ali, tu bi, ukratko, bio i kraj dobrim vestima, jer se đavo krije u detaljima, o čemu svedoči i činjenica da je Srbija na istoj udaljenosti od tog cilja bila i pre dve i po godine. Tog 10. decembra 2021. S&P je Srbiji, takođe, dao ocenu BB plus sa pozitivnim izgledima. Četiri dana kasnije Vučić je, kao što i sada tvrdi, govorio da je „Srbija na korak do najvišeg investicionog rejtinga“, a provladini mediji su se utrkivali u tvrdnjama da S&P „ocenjuje da će se u narednih godinu dana stvoriti uslovi za povećanje kreditnog rejtinga zbog priliva stranih direktnih investicija i privrednog rasta“. Sa mnogo manje entuzijazma u junu 2022. dočekana je vest da je ta agencija korigovala svoju procenu naniže, na BB plus sa stabilnim izgledima, što je bio jasan signal da u narednih godinu dana nema ništa od investicionog rejtinga.

tabelica

To se, nažalost, poklopilo i sa trendom rasta kamatnih stopa na svetskom tržištu, što je udvostručilo troškove novog zaduživanja, s tim što je javni dug Srbije u međuvremenu dostigao 36,3 milijarde evra. Automatski, godišnji trošak samo za kamate, koji je od 2018. do 2022. bio stabilan i kretao se na nivou od oko 920 miliona evra, već u prošloj godini je povećan na 1,25 milijardi evra, a ove godine, Zakonom o budžetu, za te namene planirano je 1,57 milijardi evra, za 646 miliona više nego pre samo dve godine. Poređenja radi, ove godine za socijalnu zaštitu najugroženijih stanovnika u budžetu je predviđeno upola manje novca, svega 310 miliona evra. Dodatni razlog za oprez je što je samo u prva dva meseca ove godine trošak za kamate već dostigao 450 miliona evra i za 90 miliona evra je veći nego u istom periodu 2022.

„Srbija je na korak do investicionog rejtinga“, izjavio je na Veliku subotu, 4. maja ove godine ministar finansija Siniša Mali. „Srbija je na korak do investicionog rejtinga“, izjavila je na Veliku subotu, ali prošle godine, 15. aprila 2023. guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković

Sa boljim kreditnim rejtingom jasno je da bi i taj trošak bio značajno manji, pa bi u budžetu bilo više novca i za ostale potrebe. No, da bi se to desilo, nisu dovoljne samo reči zvaničnika. Više od reči, potrebna su dela. Tim pre što je uoči dolaska na vlast SNS-a i SPS-a, u martu 2012. agencija S&P Srbiji dala rejting BB sa stabilnim izgledima. A aktuelna vlast optužuje bivšu da im je ostavila državu na ivici bankrota. Od tada do danas, uprkos svim ekonomskim rekordima u modernoj istoriji, uspela je samo da ocenu BB sa stabilnim popravi na BB plus sa pozitivnim izgledima. Ne baš impresivno za 12 godina dugu vladavinu.

Istine radi, S&P ostale zemlje Zapadnog Balkana lošije rangira, Albaniju i Severnu Makedoniju sa BB minus, BiH sa B plus, a Crnu Goru sa B. Ostale komšije su znatno bolje. Hrvatska, sa kojom srpski zvaničnici vole da se porede, ima investicioni rejting BBB plus, Bugarska BBB, a Rumunija i Mađarska BBB minus, dok u bližem okruženju ubedljivo najbolji rejting, AA minus, ima Slovenija.

Indikativno je i da o kreditnom rejtingu niko nije bio baš raspoložen za priču od 2014. do juna 2016, u vreme kada je Vučić bio premijer. Sasvim razumljivo ako se ima u vidu da nam je Fič tada oborio rejting sa BB minus na B plus. A tako slabu ocenu Srbija nije imala ni u vreme svetske finansijske krize. Čak ni kad je, kako aktuelna vlast voli da kaže, bila na ivici bankrota.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

33 komentara
Poslednje izdanje
Aleksandar Vučić
| Ekonomija | 60

David Koperfild sa Andrićevog venca

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. […]

Veštačka inteligencija AI
| Kultura | 15

Čovečanstvo ulazi u novo doba

Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]

Društvene mreže
| Mišljenja | 1

Doomscrolling – kada ekran nema kraj

Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]

glasanje, izbori, izborna mesta, izbori 2023
| Mišljenja | 46

I dalje ćute vlasnici „pristojnih potpisa“

Po mišljenju mnogih, upravo je „2.000 pristojnih“ svojim imenima podržalo sve ono iza čega pošten čovek javno ne sme stati: ponižene i privatizovane institucije, višegodišnji medijski mrak, javno satanizovanje novinara i političkih neistomišljenika, progon uzbunjivača, kriminal u sprezi sa strukturama vlasti, skrivanje ubica iz kosovskog kafića „Panda“, zatvaranje sremskih obdaništa za decu opozicionara, nezakonito rušenje […]