Na najvrednijim projektima u Srbiji, procenjenim na više od 14 milijardi evra, bez ikakvog tendera angažovane su najveće kineske kompanije. Po pravilu, novac stiže iz kineskih banaka, otplaćuje ga država Srbija, a ugovori se sklapaju pod oznakom „tajno“. Istraživanje Radara pokazalo je da trenutno najviše posla ima beogradski ogranak Pauer konstrakšn korporejšn of Čajna limitida (PCCC), koji je angažovan i na Ekspu, izgradnji Nacionalnog stadiona i novog mosta preko Save, na čijem gradilištu je nedavno poginuo radnik. U kasu samo te kompanije lane je leglo oko pola milijarde evra, duplo više nego godinu dana ranije i četiri puta više nego 2023, a kao glavni podizvođači na njenim projektima angažovani su Milenijum tim i sa njim povezane domaće privatne firme.
Vlasti u Srbiji najviše vole da posluju sa Kinezima. Kada se pogleda spisak projekata, koji se odnosi samo na puteve, gotovo da nema onog na kome nije angažovana neka kineska kompanija. Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pobrojano ih je više od 30, a društvo im prave i azerbejdžanski Azvirt, sa kojim država posluje po istom principu, i konzorcijum Behtel – Enka.
U kasu Pauer konstrakšn korporejšn of Čajna limitida u 2025. leglo je oko pola milijarde evra, a kao glavne podizvođače angažovao je Milenijum tim i sa njim povezane firme
Ništa neobično ako se zna kakvom se logikom vode ugovarači posla iz Srbije. Pravilo je da nema tendera, da se ugovor sklapa direktnom pogodbom, pozivajući se na međudržavni sporazum, kao i da ono što stoji u ugovoru bude proglašeno za poslovnu tajnu. Neretko, vrednost ugovora naknadno raste, rokovi se probijaju, a slučajno ili ne, za podizvođače se biraju firme bliske Srpskoj naprednoj stranci.
Iako se to kosi sa Zakonom o javnim nabavkama, pravilima tržišta, zdravom logikom, pa i racionalnim trošenjem novca, baš tako se ponaša država, a u tom su joj neprikosnoveni partneri Kinezi.
Jedna firma gradi puteve, mostove, objekte za Ekspo, Nacionalni stadion, metro…
Upravo je PCCC, jedna od najvećih kineskih kompanija koje posluju u Srbiji, dobila posao rušenja starog i gradnje novog savskog mosta, vredan 94,1 milion evra. Osim tog podatka, malo toga je poznato javnosti. Ugovor nije javno dostupan, ne znaju se ni uslovi projekta, ni kako su birani izvođači. Na sajtu Ministarstva građevinarstva piše da je 85 odsto potrebnih sredstava za ovaj projekat obezbeđeno pozajmicom od Čajna eksport end kredit inšurens korporejšna, iako je, kako smo mogli da vidimo, zajam uzet i od francuske BNP Paribas banke.
Ista kompanija trebalo bi da zida i tunel koji će povezati Savsku ulicu sa Dunavskom padinom u Beogradu, a vrednost projekta procenjuje se na oko 20 miliona evra. To nije ni približno sumi koju će PCCC zaraditi gradeći objekte za Ekspo ili Nacionalni stadion. Vrednost ta dva projekta prelazi tri milijarde evra, ali je nepoznato koliki će deo tih sredstva leći u kasu te kineske kompanije. Poznato je da je izabrana za glavnog izvođača, ali su detalji ugovora, kao i za sve ostalo, proglašeni za poslovnu tajnu.
1,4 milijarde evra
za četiri godine, s tim što podaci za 2025. još nisu objavljeni, prihodovao je CRIC, glavni izvođač radova na rekonstrukciji železnice
Toj kompaniji poverena je i gradnja beogradske obilaznice, od Bubanj potoka, preko Vinče do Pančeva, a vrednost tog posla procenjena je na oko 500 miliona evra. Angažovana je i na gradnji obilaznica oko Gornjeg Milanovca (38 miliona evra) i Užica (63,6 miliona evra), izgradnji infrastrukture i nasipanja depoa za metro u Makiškom polju za 85,9 miliona evra, projektovanju i izgradnji prve linije metroa, za šta je planirano oko 210 miliona evra.
Podaci do kojih je došao Radar pokazuju da je kao podizvođače izabrala firme čiji su suvlasnici Stojan Vujko i Ivan Bošnjak, biznismeni bliski SNS-u. Jedna od njih je Milenijum tim, koja je od PCCC-a dobila avans od 66,2 miliona evra i to za izvođenje ugovorenih radova na projektu izgradnje obilaznice oko Gornjeg Milanovca i Užica, izgradnju linijske infrastrukture za Nacionalni stadion sa pripadajućim objektima na teritoriji Surčina, izgradnju objekata za Ekspo…
Oko 12,9 miliona evra ta kineska kompanija uplatila je i KBV Datakomu, takođe za radove u okviru kompleksa Ekspo, a u kontekstu podizvođača pominje se i firma Mostogradnja ing, čiji su krajnji vlasnici takođe Bošnjak i Vujko. Za koje su ih sve projekte angažovale kineska preduzeća, koliko su novca na taj način prihodovali i kako su dobili poslove – preko tendera, direktnom pogodbom ili na neki treći način, pitali smo Milenijum tim, ali do zaključenja ovog broja odgovore nismo dobili.
Najviše novca glavnom izvođaču na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu
Prema zvaničnim podacima, beogradski ogranak Pauer konstrakšn korporejšn of Čajna limitida je u poslednje četiri godine prihodovao blizu milijardu, tačnije 939 miliona evra. Samo prošle godine u njegovu kasu leglo je oko 483 miliona evra, duplo više nego 2023, kada mu je prihod bio oko 215 miliona evra.
To, ipak, nije bilo dovoljno da se pozicionira kao kineska kompanija sa najvećim prihodima u Srbiji. Prema podacima iz finansijskih izveštaja, najveće prihode ima Čajna rejlvej internešnel korporejšn (CRIC), glavni izvođač radova na modernizaciji i rekonstrukciji pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, u sklopu koje je renovirana i Železnička stanica u Novom Sadu, čija je nadstrešnica pala i ubila 16 osoba. Za CRIC još nije objavljen finansijski izveštaj za 2025, ali je u prethodne četiri godine ta firma prihodovala oko 1,4 milijarde evra. Samo deo tog novca obezbeđen je kroz ugovor sa Infrastrukturom železnice Srbije, budući da je projekat rekonstrukcije pruge bio vredan oko 1,2 milijarde evra.
939 miliona evra
prihodovao je PCCC za prethodne četiri godine, s tim što su mu u 2025. prihodi bili duplo veći nego 2024. i četiri puta veći nego 2023.
Njena partnerska firma na poslovima rekonstrukcije srpske železnice, Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani (CCCC) u isto vreme ostvarila je prihod od oko 593 miliona evra. Ona je bila angažovana i na izgradnji deonice Koridora 11, od Surčina do Obrenovca, saobraćajnice Novi Beograd – Surčin, na dеonici auto-puta „Miloš Veliki“ od Prеljine do Požеge, na kojoj je bila i projektant.
CRIC i CCCC bile su vodeće kompanije na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu i pruge do državne granice sa Mađarskom. Potpisana su četiri aneksa, peti je povučen u jeku istrage koju vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal, a vrednost Komercijalnog ugovora narasla je na više od 1,2 milijarde dolara.
Nje poznato da je bilo koje odgovorno lice u ovim kompanijama, odnosno zakonski zastupnik, bilo ikad pozvano da da izjavu posle pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi. O tome se nije oglasilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, koje se bavi padom nadstrešnice, kao ni Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu, koje vodi istragu o finansijskim mahinacijama na projektu rekonstrukcije pruge, a u okviru koje su uhapšena i dva bivša ministra, direktori državnih i privatnih preduzeća.
Svi poslovi ugovarani direktnom pogodbom
Na istom projektu bile su angažovane još tri kineske kompanije – CRSC internešnel, Čajna civil inženjering konstrakšn kompani i Šandong, a ni za njih nema podataka da je bilo ko od njihovih zakonskih zastupnika bio pozvan na saslušanje u tužilaštvo. Te tri firme su za četiri godine prihodovale oko 1,2 milijarde evra, a najviše novca leglo je u kasu Šandonga, koji je imao niz svojih podizvođača na projektu srpske železnice.
Sklapanje poslova direktnom pogodbom je dominantan vid ugovaranja infrastrukturnih projekata, a pregovarači u ime države Srbije nikome ne polažu račune da li ćemo da platimo realnu cenu za kvalitet koji nam je potreban. To očigledno ima negativne posledice za budžet, a otvara i pitanje poštovanja drugih propisa, uključujući i one o bezbednosti
Nemanja Nenadić
On je bez tendera, po osnovu međudržavnog sporazuma, izabran i za izvođača na projektu izgradnje saobraćajnice Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, čija je vrednost procenjena na milijardu i 596,35 miliona evra, a angažovana je i na brzoj saobraćajnici Iverak – Lajkovac, na projektu vrednom 278 miliona evra.
Na isti način, direktnom pogodbom, ugovaran je i put Požarevac – Golubac, a i na njemu je angažovan Šandong. Ugovor je potpisan u avgustu 2021, a predviđena cena iznosila je 337 miliona evra. Već u decembru iste godine kineska firma je kao glavne podizvođače, bez primene Zakona o javnim nabavkama, angažovala konzorcijum domaćih firmi Inkop i Nukleus. Prva je poznata po brojnim podizvođačkim poslovima i većinskom vlasniku Zvonku Veselinoviću, kontroverznom biznismenu i nekadašnjem partneru Milana Radoičića, koji je u više navrata hapšen, sumnjičen za ubistvo, trgovinu narkoticima, nelegalno iskopavanje šljunka… Međutim, prema dostupnim podacima, protiv njega nije doneta nijedna osuđujuća pravosnažna presuda.
U drugim zemljama kineske firme učestvuju na tenderima
Među kineskim kompanijama koje tek čekaju unosni poslovi u Srbiji je Čajna roud end bridž korporejšn (CRBC), koja je za četiri godine prihodovala oko 623 miliona evra. Angažovana je na izgradnji Fruškogorskog koridora vrednog 850 miliona evra, a najavljeno je da će biti glavni izvođač na izgradnji deonice od Požege do Boljara, čija se vrednost procenjuje na čak 3,5 milijardi evra.
I ovaj posao kao i svi ostali ugovoren je na bazi Međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, bez tendera, direktnom pogodbom. Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, navodi za Radar da je to dominantan vid ugovaranja infrastrukturnih projekata u Srbiji, ali je i mehanizam koji služi da se u potpunosti isključe nadmetanje i konkurencija.
Čim je sklopio 337 miliona evra vredan ugovor za put od Požarevca do Golupca, kineski Šandong je deo posla poverio firmi Nukleus i Inkopu Zvonka Veselinovića
„To ostavlja za sobom neodgovorena pitanja u pogledu isplativosti takvih poslova. Pregovarači u ime države Srbije nikome, makar javno, ne polažu račune za to da li su ugovorili posao tako da platimo realnu cenu za kvalitet koji nam je potreban. Takav vid ugovaranja ima očigledno negativne posledice za budžet Srbije, ali kao što smo nažalost mogli da vidimo, otvara i pitanje poštovanja drugih propisa, uključujući i one o bezbednosti. Pošto čak ni ugovori o ovim poslovima nisu objavljeni, ostaje da zaključujemo o tome kakvi sve rizici postoje na osnovu onoga što je poznato, a to je pre svega objavljena dokumentacija o izgradnji železnice do mađarske granice. Odatle vidimo da bi glavni kanal za dogovaranje, koje baca sumnju i na predstavnike države Srbije i javnih preduzeća, mogao da bude način odabira podizvođača“, kaže Nenadić.
Nasuprot izričite obaveze iz ugovora, nema traga o tome da su podizvođači birani u otvorenom postupku i bez diskriminacije, a s druge strane ima i primera gde su predstavnici naših državnih organa ostavili pisani trag o „sugestijama“ kineskom partneru koga treba da odabere za neki posao, ukazuje sagovornik Radara.
„Razumno je pretpostaviti da je takvih ‘sugestija’ bilo mnogo više u usmenoj formi. Međutim, firme iz Kine koje rade kod nas uglavnom rade i u drugim zemljama, ali tamo poslove dobijaju na tenderima, kao što je bio slučaj sa, recimo, Pelješkim mostom. To znači da isključenje tendera nipošto nije uslov za učešće firmi iz ove zemlje. Stvar je u tome kako će se država postaviti u pregovorima sa stranim partnerima. Problem je u tome što su se predstavnici naše vlasti postavili tako da prihvataju direktno ugovaranje kao model, ne trudeći se više ni da ga opravdaju time da je reč o vezanom kreditnom aranžmanu“, ističe Nenadić.
Predstavnici srpskih vlasti sa Aleksandrom Vučićem na čelu više nemaju potrebu da objašnjavaju bilo što, iako nemilice troše javni novac. Raspisivanje tendera za iole vredniji posao više je izuzetak nego praksa, a način na koji se dodeljuju toliko je očigledan da je lako predvideti čak i ko bi mogao da ga dobije. A ako je lako sada, šta će tek biti kad postane dostupna kompletna dokumentacija, kao što se dogodilo sa Komercijalnim ugovorom o modernizaciji i rekonstrukciji železnice do mađarske granice? A ona je već sad pokazala mnogo više nego što su želeli sakriti.
