U trenutku kada je iz operativnog sastava Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) 40 od njih 120, a to je trećina, iz raznih razloga podnelo zahtev za napuštanje (prevremena penzija, invalidska ili premeštaj u druge jedinice jer više nisu u stanju da podnesu teret) jedinici je, po sistematizaciji, falilo 27 ljudi, kaže za Radar jedan od bivših oficira SAJ, „dete“ te jedinice, a sada u penziji, i dodaje da je slična situacija i u Žandarmeriji.
„Pored tih 40, a radi se o ljudima i mladim i veteranima, najmlađi ima 36, a najstariji 48 godina, još 40 je najavilo odlazak. Pored redovnih odlazaka u penziju, to znači da je jedinica spala na 70 ljudi i kad ode ovih 20 to će biti katastrofa, jer da bi dobio pravog specijalca treba barem sedam-osam godina svakodnevnog rada od kada postaneš pripadnik.“
„Na poslednjem konkursu za SAJ, za 23 pripadnika prijavilo se 400 kandidata. Na obuku na Goč je pre tri meseca otišlo njih 107, a na kraju je ostalo samo 11 koji su prošli selekcioni proces, čime je propuštena velika šansa da se SAJ kadrovski obnovi. Razlog svega je što su novi komandant Igor Žmirić i njegov zamenik Miloš Maćešić, a obojica su došla iz ukinute Protivterorističke jedinice (PTJ), izmenili kriterijume, pa ’dril‘ vode oronuli pripadnici nekadašnje JSO, njihovi prijatelji. Oni insistiraju samo na fizičkoj spremnosti, to su naučili nekad u ’crvenim beretkama‘, a njima je nepojmljivo da su za SAJ potrebni i neki drugi kvaliteti, osim trčanja i pucanja. Nisu džabe nekad postojale dve odvojene jedinice – SAJ i PTJ, jer je koncept njihovog angažovanja, obuke i namene bio potpuno različit. Onda su rasformirali PTJ, deo ljudi prebacili u SAJ, pa je i tamo trebalo da se prilagođavaju. Neki su uspeli, neki, poput Žmirića, nisu.“
Bivši oficir SAJ, koji sa razlogom ne želi da mu se pominje ime, jer je to princip da se ne sazna gde su radili, pošto ni šira porodica ni komšije to nisu znali, osim onog da su policajci, ukazuje da su do prošle godine postojali strogi kriterijumi za prijem, pored ostalog da se poznaje bonton, da svaki pripadnik govori tečno jedan strani jezik i da ima aspiracije da radi kao timski igrač. „Nema tetoviranja i nedoličnog ponašanja, nigde u medijima se nije pojavilo da je neki pripadnik SAJ pravio gluposti, potukao se u kafani, pucao na javnom mestu, divljao automobilom, psovao običnu policiju. Jednostavno, to im je usađeno tokom obuke. Za svaki lakši prekršaj prvo ide disciplinska kazna, a za ponovljeni se leti iz jedinice.“
On tvrdi i da je ovo što se sad radi sa SAJ osveta bivših pripadnika JSO nad pravim i časnim specijalcima, jer su uhapsili Milorada Ulemeka Legiju, njihovog komandanta i „idola“ osuđenog za ubistvo Zorana Đinđića i to je upravo razlog mržnje i „iživljavanja“ novih instruktora, ali i komande.
„Smenili su i penzionisali šefove sva tri borbena tima, u invalidsku penziju su otišla dva pomoćnika komandanta i veliki broj starešina, vrhunskih specijalaca. Jednog od pomoćnika koji je ostao potpuno ignorišu, on za njih ne postoji. Sve to liči na nameru da se SAJ ugasi, pošto su ljudi profesionalno postupali, kao i smenjeni komandant Spasoje Vulević, zahvaljujući kome pripadnici jedinice nisu izlazili da u civilu i sa fantomkama na glavi suzbijaju proteste glumeći SNS batinaše.
Vulević je to na jednom sastanku Komande jasno rekao, još u vreme ministrovanja Bratislava Gašića, i od tada mu ’rade o glavi‘. Posle njegove smene svi smo počeli da se preispitujemo i da mi stariji koristimo zakonske mogućnosti za odlazak u penziju, na ovaj ili na onaj način, a mlađi su tražili prelazak u druge jedinice. Neki od ’neposlušnih‘ su prebačeni u Jedinicu za obezbeđenje, što se, zbog toga kako je ta jedinica radila pod komandom Marka Krička, smatra kaznom. A nekad su, posle deset godina rada u SAJ, ljudi za nagradu prebacivani tamo.“
Smenili su i penzionisali šefove sva tri borbena tima, u invalidsku penziju su otišla dva pomoćnika komandanta i veliki broj starešina, vrhunskih specijalaca
Izvor Radara potvrđuje i navode o skupocenom mercedesu brabus kojim se vozi komandant Žmirić, a ima dva vozača, obojica su naravno iz bivše PTJ, a na mnoge stvari nema niko iz starog SAJ da utiče – da nije primereno to bahaćenje. „Bivši komandant Vulević se, kao i svi mi, vozio u džipu tojota, pre toga u micubišiju, ništa ekstra luksuzno, vozila prilagođena za teren.“
„Za glavnog bezbednjaka SAJ doveden je Nenad Šćepanović, bivši komandant niškog odreda Žandarmerije, čovek koji nema veze sa jedinicom i načinom njenog obaveštajnog i kontraobaveštajnog delovanja, za šta trebaju godine i godine prakse i operativnog rada, pored ostalog i lično poznavanje svakog pripadnika“, ukazuje drugi penzionisani oficir SAJ, koji se nekad bavio tim poslom.
Ništa bolja situacija nije ni u Žandarmeriji, koja je od formiranja 2001. godine donedavno imala četiri odreda sa po 500 ljudi u borbenom sastavu, a sad ih je manje od 1.500. „Ne pomažu ni velike plate ni dnevnice, ljudi više nemaju obraza da rade to što se radi. U poslednjih mesec dana njih 120 je podnelo zahtev bilo za penziju bilo za premeštaj u druge jedinice, a još 150 se sprema da to učini“, naveo je on.
