Jedna stoka, druga stoka, pride i ustaše, i svima njima dandaru dandarinu. To je sažetak buke koja bi vam se čula iz televizora da ste gledali kako Dragan J. Vučićević analizira odluku Crne Gore da nam iz Tivta vrati neobičnu delegaciju koju smo poslali na tamošnji samit EU i Zapadnog Balkana. Srpske stope ekonomskog rasta nekako uvek ispadnu sumnjive, ali jedna je čista kao suza. Na stopi rasta upotrebe termina „ustaša“ po izgovorenoj ili zapisanoj rečenici Informera svet može samo da nam zavidi. Recimo:
„Vladajući Crnogorci postaju sve više ustaše. Postaju veće ustaše od ustaša… Kampanja se može meriti samo sa nekim ustaškim mrziteljima iz Zagreba“, podvukao je Vučićević.
I hajde na stranu naši dobrosusedski ili loši susedski odnosi sa Crnom Gorom, pravo pitanje je sledeće: kako nikome od branitelja nacije iz redova SNS ne padne na pamet da je vitlanje tom reči u banalne propagandne svrhe uvreda za stvarne žrtve stvarnih ustaša? Neko dobronameran ali neobavešten mogao bi da se upita i ima li u Srbiji nekog ko se bavi time što se iz televizora čuje. Kako da ne – ima REM, i to dupli. Imamo REM koji je u REM-u, u fazi nepomičnog sna. Savet REM-a ne postoji, predsednik države baš ovih dana veli da nema rešenje, a ministar informisanja dodaje da rešenja nema. E dandaru mu dandarinu.
