Nakon što je Medicinski fakultet u Beogradu promenio tri v. d. dekana od protivpravne smene dekanke Tatjane Simić u septembru, konačno je pokrenut izbor novog dekana. Postupak koji je posebno važan zbog činjenice da je Univerzitet prestao da izdaje diplome budućim lekarima do konstituisanja legalne uprave Fakulteta. Šest katedri je podržalo kandidaturu Milice Bajčetić, a čak 22 Vesnu Bjegović Mikanović. I kada je delovalo izvesno da će na čelo fakulteta doći kandidatkinja koja je sve vreme podržavala studentsku borbu, prof. Bjegović je diskvalifikovana.
O tome da li Fakultet može izaći na kraj sa pritiscima vlasti koji ne prestaju, razgovaramo sa Oliverom Stojkovićem, redovnim profesorom Medicinskog fakulteta. On naglašava da stavovi koje iznosi nisu zvanični stavovi Fakulteta već lični, nešto što bi trebalo da se podrazumeva, ali od kada je Vladan Čokić kažnjen zato što je potpisan kao zaposlen na Institutu za medicinska istraživanja komentarisao fakultetske prilike – ništa više nije sigurno.
Kako su zaposleni na Medicinskom izgubili pravo izbora dekana po svojoj volji?
Izborna komisija koja je sredinom aprila dozvolila kandidaturu Bjegović Mikanović, krajem aprila se obratila novoj sekretarki sa pitanjem da li ona ima pravo da se kandiduje imajući u vidu da sa 1. oktobrom stiče pravo da ode u penziju. Iako su već imali odluku univerzitetskog Odbora za statutarna pitanja iz 2021. godine da ljudi u njenoj situaciji imaju to pravo, kao i novu u kojoj je potvrđeno da to važi i konkretno za Bjegović Mikanović. Paralelno, rektor Komisiju obaveštava da bi svako uskraćivanje tog prava moralo da povuče etičku i krivičnu odgovornost. Komisija u potpunosti zanemaruje mišljenje Odbora i svoju odluku o diskvalifikaciji Bjegović zasniva na mišljenju pravnice koja nema prethodno iskustvo rada u visokoškolskim ustanovama, već u JKP „Gradska čistoća“. Očigledno su bili uplašeni činjenicom da se na Nastavno-naučnom veću ne pravi rang-lista kandidata, nego Veće Savetu predlaže samo jednog kandidata, koji je osvojio najveći broj glasova.
To objašnjava i činjenicu da je studentski parlament odlučio da zameni 17 od svojih 36 predstavnika u Veću koji su izabrani 2024. godine, zato što su su međuvremenu iznosili stavove koji nisu u skladu sa mišljenjem Filipa Mitrovića i Aleksandra Obućine, studenta koji vode parlament. Ta promena se vrši na istoj sednici Veća na kojoj se glasa o kandidatu za dekana, što je u najmanju ruku neprikladno, pošto su prvo izabrani, a onda glasali o tačkama sednice za koju nisu ni dobili materijal pošto nisu bili članovi do tada.
A da li su nastavnici na odluku Izborne komisije mogli da odgovore uskraćivanjem kvoruma na Veću?
Kada je ono konstituisano 2024. godine, bilo je 152 nastavnika i pošto studentskih predstavnika treba da bude 20 posto, još 36 studenata. Od tada je 10 članova ili otišlo u penziju ili su recimo skinuti sa mesta šefa katedre a novi nisu izabrani – ali to ne znači da se smanjio ukupan broj članova. Kada neki poslanik umre, ne treba vam manji broj glasova da biste izglasali neki zakon. Ukoliko veće čini 188 članova ukupno sa studentima, dvotrećinskog kvoruma za izbor kandidata za dekana nije bilo. Međutim, v.d. dekanke Balint Todorović je tvrdila da veće čini 142 profesora. Ako se taj broj zaista može menjati tokom godine, onda kvoruma jeste bilo, mada bi onda morao da se smanji i broj studentskih predstavnika.
Mi se sve vreme od 2. septembra prošle godine krećemo u tim sivim granicama interpretacije zakona i pravilnika. Te stvari su se ranije rešavale spontano i putem inercije, ali sada smo primorani da sva akta izučavamo.
Ako ostavimo po strani isključivanje protivkandidatkinje, da li su makar rezultati glasanja za prof. Bajčetić neupitni?
Komisija za glasanje o izboru kandidata za dekana je tročlana komisija koju treba da odabere Veće – to je eksplicitno propisano poslovnikom o radu Veća. Mislili smo da odaberemo ljude od autoriteta i integriteta, ali komisiju uopšte nije izabralo Veće, nego ju je imenovala v. d. dekana. Na glasove pobune, ona je rekla: „To će tako biti.“ A sastav je takođe problematičan, predstavnik studenata je rođeni brat člana Saveta koga je imenovala Vlada, drugi član je bivša asistentkinja prof. Bajčetić koja sada broji glasove za njen izbor. Nakon tajnog glasanja, sledi „javno“ brojanje, koje je sprovedeno tako što je komisija odnela biračku kutiju u zatvorenu prostoriju u kojoj nema kamera. Nije sporno da je 124 ljudi ubacilo svoj glas, ali niko nije video da li je zaista postojao 101 glas za prof. Bajčetić. Zašto bismo verovali u to, posle svega i imajući u vidu ko su članovi te komisije i kako je formirana?
Ja naravno strahujem da će ova ili buduća uprava našeg fakulteta krenuti da realizuje sve te pretnje koje najavljuju osobe kao što su Valentina Arsić ili Marko Lens
Verovatno ne bi pomoglo pozivanje prosvetne inspekcije, koja je konstatovala i da su izbori za studentski parlament na Medicinskom bili regularni.
Nažalost, inspekcija ne primenjuje ista pravila kada idu u korist kandidata vladajućeg režima i kada kandidati ne pripadaju režimu, što smo videli kada je na FPN-u konstatovala da način izbora studentskih predstavnika nije bio po slovu zakona i primorala fakultet da ponovo glasa o izboru Maje Kovačević za dekanku. U slučaju izbora za parlament na Medicinskom, u zapisniku o inspekcijskom nadzoru se nalazi izjava sekretarke koja daje prikaz događaja u noći brojanja glasova, iako ona te noći nije ni bila prisutna u dekanatu. Takođe, zapisnik se uopšte nije bavio primedbama koje se odnose na brojanje glasova, na činjenicu da postoji 200 žutih listića na gomili sa belima, da je izgled memoranduma na njima drugačiji… Prenebregli su čak i da postoji zapisnik koji konstatuje šta se dešavalo u izbornoj noći a koji su potpisali predstavnici obe studentske organizacije i to u prisustvu tadašnjeg v. d. dekana Trajkovića, koji se neposredno uverio u probleme sa biračkim materijalom.
Prosvetna inspekcija je svesna da to što rade nije čisto i zato su u zapisniku rekli da će ga proslediti Prvom osnovnom tužilaštvu. Ali to naravno nisu uradili, pa je umesto njih advokat oštećene organizacije Sinapsa podneo istom tužilaštvu tužbu protiv članova izborne komisije. Ispostavilo se da je predmet po tužbi Sinapse prebačen u Više javno tužilaštvo, koje nije poslalo zahtev policiji da izuzme birački materijal koji bi i dalje morao da se čuva u dekanatu, pa da se veštači da li u njemu postoje dve vrste glasačkih listića.
Da li se uopšte može očekivati da će se krivični aspekt istražiti sada kada je predmet u rukama Nenada Stefanovića?
Hoćemo li doći dotle da se nijedni izbori u Srbiji ne mogu rešiti na ispravan način? Videli smo na koji način i sa kakvom bahatošću su održani izbori u Lekarskoj komori. Predsednik skupštine Komore je prof. Aleksandru Neškoviću, našem čuvenom kardiologu, uskratio pravo da se obrati. Na sednici Veća na kojoj se birao kandidat za dekana, uprava je angažovala obezbeđenje, što se nikad ranije nije dogodilo. Iako su sednice javne, obezbeđenje je fizički sprečilo Bjegović Mikanović da uđe u salu. Ona je molila v. d. dekana Milenu Todorović Balint da se kratko obrati Veću i objasni da je pred njima izbor da li će uvažiti pravno mišljenje sekretarke sa ne baš impresivnom radnom biografijom, ili mišljenje Odbora za statutarna pitanja Univerziteta u Beogradu kojem predsedava prorektor Katančević sa Pravnog fakulteta. Pošto nije dobila tu priliku, o dopisu rektora je Veće pokušala da obavesti prof. Maja Stanojević. Dekanka ju je više puta opominjala, tvrdeći da su to opšta mesta, profesori iz prvog reda su glasno negodovali, a sekretarka je dekanki dobacivala: „Milena, spreči je!“ Tako se ne ponaša u jednoj formalnoj situaciji, ali čini mi se da oni pokušavaju od svega da naprave cirkus i kafanu. Mi nismo navikli na takav ambijent i onda se većina ljudi povlači. Ali prof. Stanojević je uspela da se izbori za par minuta vremena – dovoljno da dvadesetak profesora napusti sednicu nakon njenog govora.
Da li je moguće da je ostalim članovima bila potrebno više objašnjavanja?
Moguće je. Rektor je u poslednjoj rečenici pisma koje je blagovremeno uputio v.d. dekanki zamolio da se sa njegovim sadržajem upoznaju članovi Veća. Imajući vidu da to nije urađeno do veče pre sednice, Bjegović Mikanović je poslala članovima mejl. Ali neki ljudi ne otvaraju mejlove od kolega ili ne svakog dana ili barem ne nedeljom uveče. Nije nužno da su bili upoznati. Uostalom, to i nije manir za upoznavanje, dekan je dužan da dostavi materijal o svim bitnim pitanjima o kojima se može raspravljati na Veću, ali to pismo nije uvršteno. Nikada se u istoriji našeg fakulteta nije događalo da se uprava na ovakav ponižavajući način ophodi prema institucijama univerziteta. Na pismo rektora, dekanka je odgovorila na praktično uvredljiv način, da on ne poznaje zakon, obmanjuje javnost, krši autonomiju fakulteta…
Mislite li da baš rektor ugrožava autonomiju vašeg fakulteta?
Naprotiv, čini mi se da je svakim svojim dosadašnjim aktom u vezi sa brojnim događajima na Fakultetu, rektorat zaista pokušavao da vaspostavi autonomiju i institucionalnu stabilnost. Te komunikacije su po mom mišljenju bile isuviše meke jer nisu sadržale momenat jasne osude, osim što je za razrešenje dekanke Tatjane Simić napisao da je očigledno nezakonit akt. A to nije poslednji očigledno nezakonit akt – pre mesec dana je za prodekanku imenovana Valentina Arsić Arsenijević, kojoj je po Statutu zabranjeno da obavlja funkciju jer ima važeću osudu Etičke komisije fakulteta. Zašto je Todorović Balint u trenutku kada je postala v. d. dekana odlučila da predloži jedinu osobu koja ne može da bude na toj funkciji? To zaista zvuči kao ubadanje prsta u oko.
Hoćemo li doći dotle da se nijedni izbori u Srbiji ne mogu rešiti na ispravan način? Videli smo na koji način i sa kakvom bahatošću su održani izbori u Lekarskoj komori. Predsednik skupštine Komore je prof. Aleksandru Neškoviću, našem čuvenom kardiologu, uskratio pravo da se obrati
Možda se preporučila najavama da će se baviti radnim statusom i vas i „mnogih drugih koji su doveli do urušavanja obrazovnog procesa na Medicinskom“?
Ja naravno strahujem da će ova ili buduća uprava našeg fakulteta krenuti da realizuje sve te pretnje koje najavljuju osobe kao što su Valentina Arsić ili Marko Lens, zamenik predsednika Saveta. U ovom trenutku je vrlo malo takvih pretnji prema nastavnicima realizovano. Profesorka sa psihijatrije Maja Ivković, koja se nalazila na prvobitnom Lensovom spisku za odstrel, jeste izgubila posao na fakultetu, na sličan način kao što se u Novom Sadu desilo sa Vladimirom Mihićem i Jelenom Kleut. Taj odstrel se kod nas trenutno dešava ne na nivou Ministarstva prosvete i fakulteta, već na nivou Ministarstva zdravlja. Odmazda prema prodekanskom timu Bjegović Mikanović počela je još pre šest-sedam meseci kada je prof. Škiljević smenjen sa mesta šefa odeljenja, a sada su prof. Ljiljana Čvorović sa otorinolaringologije i prof. Olivera Kontić Vučinić sa ginekološke klinike izgubile mesta načelnica odeljenja i u piku svojih karijera postaju obične odeljenske lekarke. U svim tim slučajevima je rukovodstvo Kliničkog centra rasformiralo odeljenja kojima su ti ljudi rukovodili, a lekari koji se bave organizacijom zdravstvene zaštite kažu da su takva neobična spajanja odeljenja potpuno nefunkcionalna. Na ginekologiji je odeljenje koje se nalazi na prvom spratu spojeno sa odeljenjem sa četvrtog. A na Klinici za otorinolaringologiju više nemate odeljenje za otologiju, tako da se to više ni ne može zvati ORL klinika, već samo RL. To što takve odluke ne potpisuju šefovi tih klinika, već direktorka KC, ukazuje na jasnu povezanost sa Ministarstvom zdravlja i da su motivisane političkom odmazdom a ne zdravstvenom politikom.
Izborna komisija je naprasno promenila odluku o kandidaturi Bjegović Mikanović na osnovu mišljenja sekretarke fakulteta, ali nije baš cenila tu funkciju kada je prethodna sekretarka ukazivala na nezakonitost razrešenja dekanke Simić.
Nisu, smenili su je i čak joj je prethodno iskustvo sa visokoškolskim pravom uzeto za zlo, pošto je radila u advokatskoj kancelariji koja je bila angažovana u vezi sa osporavanjem doktorata Siniše Malog. Pored zakona postoje statuti fakulteta i univerziteta, razni pravilnici sa po sto-dvesta članova, potrebno je vreme da se saživite sa tim, ponekad se čini kontradiktornim izvorima prava. Ali u slučaju aktualne sekretarke ne mislim da je samo pitanje neiskustva, već prihvatanja nametnutog mišljenja iz izvora van fakulteta – najverovatnije Ministarstva zdravlja. Pokušavaju da nas stave u odnos sličan onome između Sinoda SPC i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i zato mi nije neobično da se sve češće pominje univerzitet „Sveti Sava“, koji će po izjavi predsednika države imati i medicinski departman ili fakultet. Ustrojstvo jednog takvog univerziteta, koji očigledno neće biti sekularan, možda neće slediti Zakon o visokom obrazovanju po kome je ne samo politički nego i religijski uticaj zabranjen. Neki od nas imaju i taj fundamentalni problem vezan za religijske studije – teško da možete predavati evolucionu genetiku čoveka na crkvenom fakultetu. To je dosta nespojivo sa religijskim sistemima kojima pripada i SPC.
Dakle imamo mišljenje po kome Bjegović Mikanović ne može da se kandiduje zato što će joj radni odnos isteći pre stupanja na dužnost dekana i baš slučajno se o predlogu njene katedre da joj se radni odnos produži ne raspravlja još od aprila?
Taj zahtev katedre za socijalnu medicinu je negde sakriven. On se preko dekana prosleđuje komisiji za produženje, ali komisija ga nikada nije dobila i nisu ni mogli da raspravljaju o njemu. A osnova za produženje ima desetostruko – postoji jasno iskazana potreba katedre, postoji dokazan istraživački kvalitet kroz 200 radova a potrebno je 20… Nema razloga ni da Veće ne usvoji taj zahtev, pošto u njemu ne postoji ništa kontrovorzno Ali kada nešto ne treba da se izabere, onda ili zahtev ne stigne gde treba ili vas diskvalifikuju kao kandidata za dekana još na komisiji za izbor. Pri tome kada imate v.d. dekana onda novi stupa na dužnost danom izbora a ne 1. oktobra, to je eksplicitno mišljenje Odbora za statutarna pitanja, tako da ni to ne bi trebalo da bude osnov za diskvalifikaciju.
Medicinski fakultet je prošle godine bio spreman da štrajkuje u znak podrške studentskoj borbi. Da li treba pristati na rad u okolnostima o kojima govorimo?
Situacija u maju prošle godine i u junu ove nije ista. Očigledno je da život teče dalje iako volja koja je postojala 15. marta i dalje postoji. Ako je tada i izgledalo da je Medicinski fakultet nekakav lučonoša u tom procesu, sada je na moje veliko razočaranje postalo jasno da nije i da nema taj intelektualni ili institucionalni kapacitet da bude predvodnik društvenih promena. On svakako ima kapacitet za menjanje, većinska volja se videla prilikom glasanja za Vesnu Bjegović, ali realizacija te volje će očigledno morati da sačeka ili sudske presude ili društvene promene.
A da li će u međuvremenu uprava imati snage i volje da se sveti pojedincima kao što se dešava na Filozofskom u Novom Sadu – ne znam. Želju da to učine imaju. Da li to sme da poljulja našu odlučnost da zaštitimo univerzitet ili da se borimo za ideje za koje mislimo da su ispravne? Siguran sam da ne.
