Zloupotrebe policije najvažniji su instrument političke korupcije u Srbiji, ali najčvršći garant imuniteta vlasti od krivičnog gonjenja, i jedan od glavnih razloga zbog kojih već duže od pet godina traje „javna rasprava“ o čak tri nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima. Svoje predloge podnosio je MUP 2021, 2022, ali i tekuće godine, u bizarno kratkim rokovima, u vreme godišnjih odmora i praznika, razapet između primamljivog zova evropskih fondova u okviru Poglavlja 24 za pristupanje EU i navike vlasti da na policiju gleda kao na čuvare svojih privilegija i instrument nadzora nad građanima.
Bilo je nekoliko predloga nacrta od kojih je najskandalozniji bio onaj koji je predložilo Ministarstvo unutrašnjih poslova sa Aleksandrom Vulinom na čelu, kada je pored mera masovnog biometrijskog nadzora, bila predviđena upotreba tehničkih sredstava poput zvučnog topa, ali i ulaska u stan bez sudskog naloga. Iako su ove odredbe eliminisane u poslednjem predlogu, nastavljena je praksa po kojoj u Srbiji ljudi stradaju u policijskim stanicama, a iskusni policajci bivaju smenjeni ili premešteni neposredno pošto otkriju bitne kriminalne ili koruptivne procese.
„Prvi nacrt zakona predstavljen je u avgustu 2021, za vreme ministrovanja Aleksandra Vulina i odmah izazvao odijum u stručnoj javnosti, iz sad već svima nama dobro poznatih iskustava“, govori za Radar Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Prema njenim rečima zvanični razlog za novi zakon bio je da uredi unutrašnje poslove koji su širi od samog Zakona o policiji, što je prilično banalno objašnjenje:
„Oni su koristili taj izgovor sa svim ovim ranijim verzijama zakona da proguraju stvari koje su bile baš kontroverzne. Očigledno da je jedan od glavnih motiva bio da legalizuju biometrijski nadzor nad javnim površinama. Oni su u praksi već instalirali takve kamere, a zatim su istraživački mediji otkrili da su nabavili i licencu za softver za pametni nadzor, iako za to nemaju pravnog osnova. Naravno, vlast i dalje tvrdi da nema taj softver i da ga ne koristi.“
Sagovornica ističe da primena ove tehnologije šteti ne samo pravu na privatnost i zaštiti podataka o ličnosti, već ima i takozvani efekat odvraćanja (chilling effect) na slobodu kretanja, okupljanja i izražavanja.
„To je posebno izraženo u sistemima poput našeg u kojima ne funkcionišu sistemi kontrole i ravnoteže vlasti, gde nadzorni mehanizmi za zaštitu vladavine prava ne deluju. Ukratko, to je otvorena pozivnica za Velikog brata. Iako su svojevremeno taj nadzor u zakonu postavili maksimalistički, a onda su sužavali svrhe za koje mogu da koriste taj nadzor, čim postoji njegova mogućnost, ona otvara prostor za brojne zloupotrebe.“
Reforma Sektora unutrašnje kontrole u MUP, kao i pitanje tužilačke policije neka su od mesta u Zakonu na kojima se koplja najviše lome, jer je kontrola nad zakonitošću rada policije i načinu vođenja istraga ključna za potpunu kontrolu ministarstva nad policijom
Poseban primer za način na koji vlast u Srbiji policiju percipira kao pretorijansku gardu predstavlja primer ponovnog uvođenja Srednje škole unutrašnjih poslova, koja je pokrenuta posle gašenja 2009. godine, i koja se našla u nacrtu zakona koji je plasiran 2022. godine za vreme mandata Bratislava Gašića.
„Taj predlog je sadržao iste stvari,koje su bile kontroverzne, ali i neke nove. Ta škola na primer sada radi već duže od dve godine, ali i dalje nema pravnog osnova da se polaznici po završetku zaposle u MUP“, nastavlja Pejić Nikić. „Vlasti tvrde da su policajci koji izlaze iz te srednje škole bolji kadrovi za policiju, ali postoji dobar razlog zbog koga je ta škola ugašena. Praksa u demokratskim društvima je da se deca ne odvajaju od toliko ranog doba, jer oni tamo žive kao u internatu i podložniji su indoktrinaciji. Potrebno je da se policajci socijalizuju u širem okruženju, a ne da se sasvim odvajaju od građana.“
Svaki ministar imao je i svoje prioritete, pa je tako Gašićev predlog zakona iz 2022. godine menjao odredbu o izboru direktora policije, koji tada nije godinama biran. Po tom predlogu kandidat za direktora je trebalo da ima 15 godina iskustva na „poslovima bezbednosti“, što u zakonu nigde nije bilo definisano tako da je moglo da bude i iskustvo u privatnom obezbeđenju. Kako god, reformska agenda na koju se Srbija obavezala u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan iz 2024. predviđa da će ovaj zakon biti usvojen do juna 2025. godine. Pošto to nije učinjeno, vlast sada ima takozvani grejs period od godinu dana, i ako to ne ispune gube sredstva koja su predviđena za tu meru.
„EU se naročito kroz Poglavlje 24 zalagala za reformu policije, njenu depolitizaciju i otklanjanje uticaja kriminala, odnosno jačanje operativne nezavisnosti policije u odnosu na MUP, nastavlja sagovornica Radara koja je i koordinatorka radne grupe za Poglavlje 24 unutar Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Prethodna verzija zakona bila je bolja od ove koja se nudi danas jer je predviđala operativnu nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole
„Kada je pravljena ta reformska agenda Evropska komisija je insistirala da se postave neki kriterijumi koje taj zakon mora da ispuni: Da ojača garancije operativne nezavisnosti policije u odnosu na MUP, kao i da se unaprede odredbe u odnosu na prevenciju torture. Oni su te kriterijume postavili da bi predupredili usvajanje lošeg zakona, ali sada MUP tu obavezu koristi da progura ovaj zakon u toj brzini.
Naša sagovornica ističe da je već postao manir vlasti da imaju javne rasprave o nekoliko zakona istovremeno, u najkraćem mogućem roku, najčešće u periodima oko praznika. Ona navodi primere javnih rasprava o Krivičnom zakoniku i Zakoniku o krivičnom postupku, koji su takođe na evropskoj agendi, ali su sugerisane izmene tih zakona samo u nekim konkretnim oblastima, poput pitanja trgovine oružjem.
„Onda oni to iskoriste da menjaju znatno širi obim zakonskog okvira i pravdaju to zahtevima Evropske unije, ali verujem da je Evropska komisija već dobro upoznata sa njihovim arsenalom trikova.“
Reforma Službe unutrašnje kontrole u MUP kao i pitanje tužilačke policije su neka od mesta u Zakonu na kojima se koplja najviše lome jer je kontrola nad zakonitošću rada policije i načinu vođenja krivičnih istraga ključna za potpunu kontrolu ministarstva nad policijom.
„Oni sigurno ne žele da se te kontrole odreknu, u praksi vidimo da je jačaju, i to je problem na čijem rešavanju civilno društvo ali i stručna zajednica sve više insistiraju. Tužioci nemaju nikakav mehanizam da nateraju policiju da radi svoj posao. Neki minimum reforme bi bio da tužioci imaju ulogu u ocenjivanju rada policajaca i njihovom napredovanju, a maksimum da kriminalistička policija radi pri tužilaštvu. Posle druge verzije zakona iz 2022. godine, pošto ih je valjda bilo sramota jer su se dva puta izblamirali pred EU, tadašnja premijerka Ana Brnabić tražila je da se otvori dijalog sa civilnim društvom kroz Nacionalni konvent za pristupanje EU u okviru Poglavlja 24. Mi smo tada imali nekoliko jednodnevnih sastanaka gde smo prolazili član po član. Iako su sada napisali malo drugačiji nacrt, vidi se da neke stvari koje smo tada dogovorili nisu dirali, tako da je to na neki način naš uspeh. Ponovo su nas zvali na dijalog u avgustu prošle godine, ali smo mi to odbili jer ne možemo da razgovaramo sa njima o zakonu dok prebijaju ljude na ulici i krše postojeći zakon.“
Karakteristična za strategiju „jedan korak napred, dva nazad“ je činjenica da je ta prošlogodišnja verzija zakona bila bolja od ove koja se nudi danas jer je predviđala operativnu nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole.
„Toga u novom predlogu uopšte nema i ja sam otvorila to pitanje, ali oni smatraju da ministar treba da određuje prioritete SUK. Sada vidimo koji su rezultati toga povodom slučaja prebijanja do smrti u Boru ili prebijanja građanina u Novom Sadu u policijskoj stanici. Oni svrhu SUK vide u tome da zataškava, a ne da rešava pitanja kojima bi trebalo da se bavi.“
Kada se na sve to dodaju problemi da zapravo nijedan spoljni mehanizam kontrole nad policijom, poput odbora Narodne skupštine, nezavisnih institucija, niti pravosuđa ne funkcioniše, jasno je da pravog napretka nema niti ga sa ovakvom vlašću može biti. Ostaje da se vidi da li će milioni iz evropske kase doneti makar formalni rezultat, za šta rok ističe za nešto više od mesec dana.
