Jedino se vlast i žene osvajuju i bez borbe ne napuštaju – tvrdio je britanski političar. Bez obzira na to što bih na drugu „poziciju“ imao više amandmana, za mentora naprednjaka nema snažnijeg afrodizijaka od same vlasti. I za nju, vlast će se boriti po svaku cenu, svim sredstvima – do golih kraljeva. Kao i do sada uz prateći hor stranačkih kastrata i serije niskih udaraca, uvreda, manipulacija…
Bilo je dovoljno samo spomenuti da bi Vladan Đokić mogao da bude predsednički kandidat pa da se prezime rektora Beogradskog univerziteta, pored fasada zgrada pojavi i na ažuriranim stranicama režimskih medija. Đokić ekspresno postaje „lopov“, „lopurda“, „špijun“, „ubica“…To je međutim tek pokazna vežba naprednjaka za izbornu kampanju u kojoj bi taman da se na drugoj, opozicionoj strani, pojavi Majka Tereza, očas bila proglašena problematičnom, promiskuitetnom osobom, dok bi Gandija hitno unapredili u šefa jemenskog krila Al kaide za Zapadni Balkan, koji je zapravo u „službi Šolakovih terorističkih medija“.
Sejači straha od najvišeg do ministarskog i lokalnog nivoa uveliko, permanentno i planski truju javni prostor, šetaju mrtvačke kovčege i očinski savetuju studente da policija može da ih bije i ubije, dok režimski mediji kače poternice za njima
Ovdašnja, ne samo politička scena je bezobalna deponija, u koju se svakodnevno iskipuje svakojaki toksični materijal, preko koje se preliva govor mržnje. Među udarnicima je i predsednik države koji je neposredno pre minulih lokalnih izbora upozoravao šta bi se desilo kada bi studenti došli na vlast: „Jahali bi popove i silovali žene. I ne šalim se kada to kažem.“ Kao po nekom scenosledu predsednica Skupštine preuzima štafetu i ona, ne šaleći se, šalje sledeću poruku: „Blokaderi pozivaju na ubistvo starijih ljudi, i još monstruoznije – oni praktično kažu svako neka ubije svog roditelja da ne bi sutra glasali protiv blokaderske liste“. Tako je komentarisala Ana Brnabić grafit sa jedne beogradske fasade, podmetnuvši studentima lapot u ruke.
U Srbiji danas živi gotovo 90.000 penzionera manje nego pre deset godina. Nisu otišli u inostranstvo verovatno jer „srpski penzioneri žive bolje od penzionera u Luksemburgu“ – procenila je početkom februara Brnabićeva.
Predsednica Skupštine neretko ispoljava nesigurnost u orijentaciji u vremenu i prostoru, ali zasigrno zna, ili je morala znati, da je neposredno posle smanjenja penzija (2015), u Srbiji prvi put zabeležen veći broj preminulih nego novopridošlih penzionera. U mandatu SNS-a 2020. registrovan je prvi put šestocifren broj preminulih penzionera. Naredne godine 120.051 preminuli. Od početka 2015. do kraja 2023, u periodu tokom kojeg, bar po rečima predsednika Srbije, penzioneri „nisu nikada bolje živeli“, preminulo je oko 855.000 penzionera i penzionerki. Sejači straha od najvišeg do ministarskog i lokalnog nivoa uveliko, permanentno i planski, truju javni prostor, šetaju mrtvačke kovčege i očinski savetuju studente da policija može da ih bije i ubije, dok režimski mediji kače poternice za njima.
„Istorijskim“ govorima, „vizionarskim“ potezima, zapaljivim, manipulativnim rečima i medijima, raspamećenim nastupima, razmetljivošću, podgrevanju sukoba, siledžijstvom, stvara se eksplozivna smesa koju je davno opisao profesor romanistike iz Drezdena Viktor Klemperer (LTI Beležnica jednog filologa).
Opsesivnim ponavljanjem biranih reči proizvodi se utisak da se po trotoarima slobodno šetaju „ubice“, da su se „ustaše“ uveliko probudile s njima – đuture i „svi mrzitelji Srbije“, a da ne miruju ni „teroristi“, što je oproban naprednjački recept za satanizaciju svakog protivnika i samopromociju „zaštitara“.
Opsesivnim ponavljanjem biranih reči proizvodi se utisak da se po trotoarima slobodno šetaju „ubice“, da su se „ustaše“ uveliko probudile, s njima – đuture i „svi mrzitelji Srbije“, a da ne miruju ni „teroristi“, što je oproban naprednjački recept za satanizaciju svakog protivnika i samopromociju „zaštitara
„Iskorišćavanje i podjarivanje iskonskog osećanja straha, njegovo preusmeravanje u pravcu nepostojećih neprijatelja i opasnosti, uz transformisanje najpre u ozlojeđenost, a potom i u mržnju, čin je teškog političkog nemorala. Zapravo nemoral najgore vrste, jer je razorniji i od korupcije“, navodi Đanriko Karofiljo, jedan od najpopularnijih italijanskih pisaca (O pažljvosti i hrabrosti).
Ovaj Italijan nije samo pisac. Bio je dugogodišnji javni tužilac u Odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala, dok je u italijanskom parlamentu imenovan u Komisiju za borbu protiv mafije. Karofiljo jasno prepoznaje „uznemirujući strah od imaginarnih ili u svakom slučaju precenjenih opasnosti, koji cirkuliše poput virusa u modernim društvima“. Smatra ga smrtonosnom polugom individualne i kolektivne manipulacije, otrovom za građanski suživot, užasnom smrtonosnom preprekom za promene, negovanje solidarnosti i planiranje budućnosti.
Naprednjačke pristaše, s maskom i bez nje, kapuljačom na glavi – bez glave, imunitetom i pomilovanjima, papagajskom upornošću nastavljaju da targetiraju i one medije koji ne žmure pred onim što se dešava. Ista meta – isto odstojanje: N1, Nova, Danas, Radar. Šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov, upamćen po pljuvanju poslanika opozicije u parlamentu, tokom nedavne sednice Skupštine Srbije nazvao je N1 „Šolakovim propagandno-terorističkim smećem“. Predsednik opštine Zemun Gavrilo Kovačević dopisuje Jovanova tako da N1 postaje „blokaderska, fašistička, teroristička televizija“, dok onaj nesrećnik ispred Skupštine Srbije i transparenta Srbija pobeđuje nije u stanju da zapamti ni taj naprednjački refren.
Zanimljiva je i forma izvinjenja naprednjaka, pa i Jovanova, za izgovoreno o TV N1, koja mahom podseća na šanerski „ustupak“: „Oterao bih ja tebe – pa izgovori gde – ali neću, jer sam fin“. Ovu formu neretko koristi i predsednik Republike.
„Ajde odgovori, pošto znaš, kaži ko kumuje. Nema pojma. Da ne brinemo o odnosima sa Mađarima u našoj zemlji i odnosima sa Mađarskom, nazvao bih tu izjavu glupom i neodgovornom, ovako to neću da učinim“, komentarisao je Vučić Mađarevu pretpostavku ko „kumuje“ velikom prijateljstvu Vučića, Orbana i Fica.
Teško da bi iko za srpskog predsednika mogao nešto slično da kaže, ali posle njegove nedavne izjave da nas „Evropa 13 godina laže“ širi se prostor sumnje. I to dok „čvrsto koračamo ka EU“ i tvrdimo da je „posvećenost Srbije evropskom putu neupitna“. Da je kojim slučajem Vučić potražio savet od prijatelja, Muhameda bin Zajeda, predsednika UAE, on bi mu možda pomenuo jednu od arapskih poslovica: „Prevari me jednom – krivica je tvoja, prevari me dva puta – krivica je moja“. Ili su za sve opet krivi „blokaderi“, „teroristi“, „ubice“ i „ustaše“.
Dok nas EU „vara“, nalepnica sa natpisom „Studenti pobeđuju“ postaje dovoljan razlog da se profesor Univerziteta u Novom Sadu, u prisustvu supruge i maloletne ćerke, fizički napadne. Naprednjački puleni u Ritopeku, u kolima bez registarskih tablica, kidnapaju, gepekuju i pretuku one koji drugačije misle…Nastavlja se nasilje u prisustvu vlasti.
