Dok neformalni vođa naprednjaka Aleksandar Vučić „preti“ skorim prevremenim izborima, jer mu se žuri da se glasanje završi pre 1. novembra i druge godišnjice pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koja je usmrtila 16 ljudi, njegov blagajnik, ministar finansija Siniša Mali u ponedeljak je u Skupštini obrazložio rebalans budžeta za 2026, iz kog bi se moglo zaključiti da nikakvih izbora do kraja godine neće biti.
Ni u originalnom Zakonu o budžetu, ni u predloženim izmenama, nije planiran ni jedan jedini dinar za bilo kakve izbore. Ni za predsedničke, ni za parlamentarne, ni za lokalne. Poređenja radi, deo budžeta za 2022. bila je stavka „izbori za predsednika Republike“, za koje je planirano 1,58 milijardi dinara, dok je nešto manje, 1,17 milijardi bilo rezervisano u Zakonu o budžetu za 2020. za redovne parlamentarne izbore. I u dinar se znalo koliko će novca dobiti Republički zavod za statistiku, Agencija za borbu protiv korupcije, Upravni sud (za eventualne izborne sporove), Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (za glasanje u zatvorima), Narodna skupština, Ministarstvo spoljnih poslova (za glasanje u inostranstvu)…
Koliko god se Mali glasno hvali povećanjem prihoda, još glasnije prećutkuje da će i minus u državnoj kasi porasti na čak 396 milijardi dinara ili 3,4 milijarde evra. I biće to, ako se izuzme pandemijska 2020. godina, najveći budžetski deficit u istoriji Srbije
Može li se onda nedvosmisleno zaključiti da ni Siniša Mali ne veruje Aleksandru „velikom“ da će uskoro ispuniti ono što studenti i građani od njega traže još od maja 2025? Ili njih dvojica znaju nešto što niko drugi ne zna? Nije, naravno, isključeno i da ih je baš briga za bilo kakve zakone. Pogotovo za Zakon o budžetu, koji Vučić svakog dana prekraja kako mu se prohte, deleći milione svojim pristalicama, pod naprednjačkim šatrama, kao pijani Deda Mraz ili Božić Bata. Kao da novac zahvata iz vreće bez dna, a ne iz državne kase, iz koje bi svaki dinar morao da se troši strogo namenski. Pa i za izbore, ako ih i kad god ih bude.
Posebno bode oči to što Mali u prvi plan ističe da će se rebalansom planirani prihodi ove godine povećati za 112 milijardi dinara, koliko je otprilike vlast naumila da potroši i za podmazivanje glasačke mašine, jednokratnim isplatama u drugoj polovini septembra. I koliko god glasno ističe to povećanje prihoda kao „dobru“ vest, još glasnije prećutkuje lošu, da će troškovi biti za čak 172 milijarde dinara veći nego što je prvobitno, očito loše, planirano. Samim tim će i očekivani minus u državnoj kasi porasti sa 337 na 396 milijardi dinara ili na skoro 3,4 milijarde evra. Biće ovo, ako se izuzme pandemijska 2020, godina sa najvećim budžetskim deficitom u istoriji Srbije.
Fiskalni savet pad rejtinga vladajuće stranke ne shvata kao krizu, dok bi režim pred izbore više voleo da poveća rejting SNS-a nego BDP. Šta mislite, da mogu da biraju, šta bi izabrali, vlast ili rast? Uostalom, kakve bi koristi imali od budućeg rasta ako uskoro izgube vlast
Na rast deficita na 3,5 odsto BDP-a upozorava i Fiskalni savet i konstatuje da bi „ovakva vanredna fiskalna ekspanzija bila ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja, kad se budžetskom intervencijom privremeno podstiče tražnja i privredna aktivnost i tako ublažava kriza“, ali da „u 2026. takvih okolnosti nema“.
Problem Fiskalnog saveta je što on pad rejtinga vladajuće stranke ne shvata kao krizu, dok bi režim pred izbore više voleo da poveća rejting SNS-a nego BDP. Šta mislite, da mogu da biraju, šta bi izabrali, vlast ili rast? Uostalom, kakve bi koristi imali od budućeg rasta ako uskoro izgube vlast?
Baš takvo poimanje politike i suštinu aktuelne vlasti, sasvim nesvesno, otkrila je Ana Brnabić. Obilazeći štandove SNS-a u Resniku pozvala je aktiviste i simpatizere da glasaju za SNS i tako omoguće Vučiću da postane premijer. „Hoćemo svi da glasamo, a? Pa, posle da promenimo Ustav, pa nek’ se vrati da bude predsednik. Eto, imamo rešenje za sve“, skoro egzaltirano je poručila. Iako možda ponekad tako ne izgleda, ono što Brnabić izgovori, mnogi naprednjaci misle.
