Mere protiv korumpiranih funkcionera samo u granicama dobrog ukusa

Samo dan nakon što se pojavio izveštaj Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) u kom je konstatovano da je Srbija, sigurno ona „koja pobeđuje“, od 24 preporuke uspela da ispuni čak tri, Aleksandar Vučić se uputio u Toplički okrug da bi iz čistog altruizma i bez ikakve veze sa najavljenim izborima, pomogao građanima.

Dok je u svoje ime, ali vadeći novac iz naših novčanika, obećavao puteve, škole i zdravstvene terapije mimo liste čekanja, jedan radnik javno-komunalnog preduzeća Merošina se požalio da je dobio otkaz jer nije išao na miting SNS-a. „Ako je to razlog, dobiće oni svi otkaz. Ako to nije razlog, ti nećeš da dobiješ novi posao“, usledili su obećanje i pretnja (dva u jedan) predsednika.

Nakon ostavke na mesto premijera, Miloš Vučević je imenovan za savetnika predsednika za regionalna pitanja, iako je novčano kažnjen zbog prekoračenja potrošnje, koju je utvrdio DRI dok je bio gradonačelnik Novog Sada

Pa, ako se podsetimo jednog dokumenta po imenu Ustav, prosto nam se nameće pitanje da li su predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov i njegove kolege samo prespavale ili politički podobno zanemarile ove reči, s obzirom na to da predsednik nema ovlašćenja nikoga da otpušta izuzev oficira. Od osam nadležnosti koje ima, jedino kadriranje koje mu član 112. dozvoljava je da „postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije“. A teško da je neko sa tim činom zaposlen u JKP Merošina, preduzeću koje uklanja otpad i brine o zelenim površinama.

Kad su pravosudne i kontrolne institucije otvoreni saučesnici u kršenju svih pravnih normi

Pre će biti da mimo bilo kojih važećih zakona u ovoj zemlji imamo predsednika koji zbilja može da zapošljava i otpušta koga god i gde god hoće, a da su naše pravosudne i kontrolne institucije njegovi otvoreni saučesnici u kršenju svih pravnih normi. Recimo, Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) ne samo da nije reagovala u ovom slučaju, već nije reagovala nikada. Čak ni kada je Vučić najavio da će u izbornu kampanju ići sopstvenim automobilom, iako je u obaveznoj prijavi u imovini naveo da ne poseduje automobil.

To nas vraća na izveštaj GRECO, u ovom slučaju na četvrtu preporuku u kojoj se traži da Zakon o sprečavanju korupcije bude proširen, da se odnosi na sva lica koja obavljaju najviše izvršne funkcije, uključujući i šefove kabineta i savetnike, kao i da „bude izrađen odgovarajući dokument o postupanju za predsednika Republike“ u kom bi se utvrdili standardi njegovog ponašanja. U slučaju Vučića to bi trebalo da bude baš obiman dokument, jer bi trebalo mnogo toga objasniti. Recimo, da ne može da izjavi da je Branko Ružić „sitni lopov“ kao i cela njegova SPS stranka i da su mu bili bitni „samo tenderi i da nešto završi u njegovom džepu“, već da je dužan da prijavi korupciju za koju zna nadležnim organima, a ne meštanima sela koja obilazi i da raspusti vladu u kojoj sede „lopovi“. I to odmah, a ne tri godine nakon Ružićeve ostavke.

Peti krug evaluacije pokrenut je još 1. januara 2017. i od tada su ispunjene samo tri preporuke, 10 je delimično sprovedeno, a 11 uopšte nije, dok je bivša „kriminalna“ vlast za devet godina uspešno okončala prva tri kruga evaluacije

Međutim, generalna sekretarka predsednika Suzana Paunović je zaključila da bi to bilo čisto traćenje vremena i papira, jer je predsednikov integritet već obuhvaćen Ustavom, Zakonom o predsedniku Republike, Zakonom o sprečavanju korupcije i drugim relevantnim pravnim aktima i da bi pisanje još jednog dokumenta bilo samo ponavljanje postojećih odredbi. GRECO nije odgovorio ono što bi bilo logično – a da mu napišete neki akt koji će morati i da poštuje – već je diplomatskim rečnikom objasnio da bi objedinjavanje relevantnih obaveza u pogledu integriteta u formi javne izjave o principima, moglo predstavljati odgovarajući korak. Kao pozitivan primer takve prakse su istakli činjenicu da je za izvršne funkcionere u Kabinetu predsednika Republike usvojen kodeks, uz kritiku da nije i za funkcionere u Vladi ili ministarstvima.

Bez obzira na zakone, u praksi se sve svodi na isto

I tu ponovo dolazimo do problema sa kojim se susrećemo otkad je SNS na vlasti, a koji Savet Evrope ili zbilja ne može ili neće da shvati – bilo da imamo ili nemamo odgovarajući zakon ili dokument, u praksi se sve na isto svodi. To što je Predsedništvo delimično prihvatilo GRECO preporuke u kojima se traži da šefovi kabineta i savetnici budu tretirani kao funkcioneri, da im imena budu javno objavljena, baš kao i imovina koju poseduju i da se donesu strateški dokumenti i izvrši obuka o sukobu interesa, nije baš doprinelo da tu sede funkcioneri sa boljim performansama u proveri integriteta od onih koji su, recimo, u kabinetu predsednice Skupštine.

Miloš Popović, šef kabineta Ane Brnabić, nije morao da prolazi ni kroz proveru integriteta ni kroz proveru imovine (recimo, da li je znatno uvećana u periodu od kada je u tri premijerska mandata Ane Brnabić takođe bio šef njenog kabineta), mada se tu krije dovoljno podataka koji bi mogli da zainteresuju institucije zadužene za borbu protiv korupcije.

Prema podacima do kojih je Radar došao pre više od godinu dana, jedna strana firma je na nekoliko decenija Popoviću „pozajmila“ milion evra, kojima je kupio luksuzni stan i dve garaže u Beogradu na vodi. Možda sasvim legalno, ali je vredno provere bar od strane Uprave za sprečavanje pranja novca (dok ne ispunimo GRECO preporuke, ASK zvanično nije za to nadležna), jer se sličnim poslom bavila i kada je nekadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin od tetke iz Kanade pozajmio čak pet puta manju svotu – 204.800 evra. I lepo zaključila da tetka zbilja postoji i da tu nema ništa sporno, pa bi isto tako mogla i u Popovićevom slučaju.

GRECO je u prvoj preporuci zatražio utvrđivanje pravila kojima bi se zahtevalo sprovođenje provera integriteta pre imenovanja ministara. U praksi bi to značilo desetkovanje same srži svih naprednjačkih vlada

Međutim, šef Vučićevog kabineta Ivica Kojić je, baš kao i svi predsednikovi savetnici, objavio imovinsku kartu i prošao obuku o sukobu interesa, ali je teško poverovati da bi bilo koji stručnjak iz GRECO-a zaključio da u njihovim biografijama nema ničeg spornog. Imovinska karta Kojića je baš kao što i očekujemo od bliskog saradnika siromašnog predsednika, poseduje stan od 68 kvadrata i šest akcija čija je ukupna vrednost nešto manja od 6.000 dinara, prima platu od 158.537,76 dinara i nema automobil.

A kad je u pitanju integritet tu je situacija već daleko zanimljivija s obzirom na to da je Anketna komisija formirana za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice stanice u Novom Sadu došla do mejlova u vezi sa rekonstrukcijom pruge iz kojih se vidi da Kojić daje naloge, traži informacije i donosi odluke u poslu za koji nije nadležan. A to znači da je, sa proverom ili bez provere integriteta, davno trebalo da bude ispitano da li je učestvovao u krivičnom delu trgovine uticajem ili nije.

Slična je situacija i sa Milošem Vučevićem koji je nakon premijerske funkcije imenovan na mesto predsednikovog savetnika za regionalna pitanja. On takođe nema auto i ima osrednja primanja, ali je vrlo sporan za to radno mesto kada je integritet u pitanju. Protiv njega je Državna revizorska institucija vodila postupak zbog prekoračenja gradske potrošnje u vreme kada je bio gradonačelnik Novog Sada i tada je novčano kažnjen, a trenutno je Treće osnovno javno tužilaštvo formiralo predmet povodom krivične prijave protiv njega zbog isplaćivanja dnevnica na ruke građanima koji su prisustvovali mitingu SNS u Areni.

GRECO zahteva proveru integriteta pre imenovanja ministara

U takvim okolnostima je sasvim logično to što je GRECO izrazio zabrinutost jer su ustanovili da od prethodnog Izveštaja o usklađenosti iz jula 2024 „nisu ostvareni konkretni rezultati“, što je stvarno zapanjujuće ako imamo u vidu da je peti krug evaluacije pokrenut još 1. januara 2017. godine, a da se stiglo do tri ispunjene preporuke, 10 delimično sprovedenih i 11 koje nisu uopšte. Poređenja radi, za manje od devet godina je bivša „kriminalna i blokaderska“ vlast uspešno okončala prva tri kruga evaluacije, a onda ih je zamenila SNS koja je obećala „nultu korupciju“ i dovela do toga da je prošle godine Srbija zabeležila najlošiji rezultat po Indeksu percepcije korupcije od kada postoji sistem bodovanja, zauzela 116, mesto i prvi put postala najlošije rangirana zemlja u regionu.

GRECO je ipak nastavio da radi svoj posao kao da ima posla sa zemljom koja zbilja želi da se izbori sa korupcijom, i već u prvoj preporuci zatražio utvrđivanje pravila kojima bi se zahtevalo sprovođenje provera integriteta pre imenovanja ministara. U praksi bi to značilo desetkovanje same srži svih naprednjačkih vlada jer bi se teško moglo naći mesto za Sinišu Malog, čija je biografija opterećena plagiranjem doktorata, donacijom iz ofšor kompanija u vrednosti od 235.000 evra za školovanje njegove dece i kupovinom 23 stana u Bugarskoj.

Ili za likove poput Ivice Dačića koji već dve decenije tegli aferu „Koferče“, Zlatibora Lončara čije se ime dovodi u vezu sa zemunskim klanom, Bratislava Gašića sa aferom „Helikopter“, ali i brojnih koruptivnih afera u kojima se sumnjalo da je poslove nameštao u korist svoje porodice… A već je pretrpljena nenadoknadiva šteta kada se vlast zbog krivičnog procesa lišila usluga Gorana Vesića i Tomislava Momirovića.

Sve nekretnine premijera Macuta

Čak bi i novi igrači teško prošli takvu proveru jer prijavljena imovina Đure Macuta budi sumnju. Uz vilu koju je dan pre stupanja na mesto premijera kupio za milion evra, naveo je da je u tom trenutku već posedovao stan na Voždovcu u vrednosti od 530.000 evra, stan na Novom Beogradu (185.000 evra), stan na Savskom vencu (192.000) i četvorosobni stan u centru Beograda (415.000) u suvlasništvu sa suprugom.

Uz vilu koju je dan pre stupanja na mesto premijera kupio za milion evra, predsednik Vlade Đuro Macut je sa suprugom suvlasnik još nekoliko vrednih stanova na Voždovcu, Novom Beogradu, Savskom vencu i u centru Beograda

Za sve nekretnine osim jednog stana, nasleđenog od roditelja, izjavio je da ih je kupio na kredit, prethodnom prodajom drugih nekretnina, iz ušteđevine ili ih je dobio na poklon. Imajući u vidu da trenutno zarađuje 372.847 dinara (kao profesor, kao načelnik Odeljenja za endokrinologiju, ali i u privatnoj praksi), postavlja se pitanje koliki su to pokloni morali da budu da bi stekao dva miliona evra samo za nekretnine tokom celog radnog staža. Možda su sasvim legitimni i nemaju nikakve veze sa mitom, ali bi bilo lepo da to neko proveri.

A da bi imao ko da proveri, GRECO je preporučio da se ojačaju kapaciteti ASK-a. Hoćemo, tek što nismo, uzvratila je vlast GRECO-u i najavila da je formirala grupu sastavljenu od predstavnika ministarstva pravde, unutrašnjih poslova, finansija, državne uprave i lokalne samouprave, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i ASK, sa zadatkom da pripremi analizu mogućih modaliteta za prethodnu proveru integriteta javnih funkcionera, kao i da je napravljen nacrt izmena Zakona o sprečavanju korupcije koji će dati šira ovlašćenja ASK-u.

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije u isto vreme obavljao dve javne funkcije

I baš u vreme kada je GRECO odgovorio da ceni sve što je preduzeto, ali da najava da će nešto biti urađeno nije isto kao i kada je već urađeno, BIRODI je saopštio da je direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dejan Damnjanović gotovo 22 meseca istovremeno obavljao dve javne funkcije i primao prihode po oba osnova, zbog čega je od Skupštine Srbije zatraženo da ga razreši funkcije. Takođe i da dužnosti budu razrešeni članovi veća Agencije koji su bili u mandatu u vreme davanja saglasnosti direktoru „uz ispitivanje njihove eventualne krivične odgovornosti“.

Međutim, vlast je imala i jedno odlučno „ne“ za GRECO, konkretno za preporuku 14. koja glasi: „da imunitet koji uživaju članovi Vlade bude revidiran tako da se izričito isključe krivična dela povezana sa korupcijom, a da nadležnost Javnog tužilaštva za organizovani kriminal bude proširena tako da obuhvati sva lica koja obavljaju najviše izvršne funkcije, uključujući predsednika Republike, za krivična dela protiv službene dužnosti“.

Vlada je uzvratila da je to nemoguće jer je pitanje imuniteta uređeno Ustavom i zahtevalo bi njegovu izmenu. Čak i da pokušaju da ga promene, kao što je Brnabić najavila kako bi se Vučiću obezbedio još neki predsednički mandat, sigurno to neće učiniti da bi skinuli zaštitu sa njega – na stranu da li bi krivično delo protiv dužnosti bila i podela i progon građana koji ne misle kao vlast – ili sa ministara. Posebno ne u trenutku kada se na optuženičkoj klupi u Višem sudu u Beogradu našao ministar kulture Nikola Selaković zbog predmeta „Generalštab“. Ili, zato što se pretpostavlja da bi TOK mogao da podigne i optužnicu protiv Siniše Malog, pa čak i Vučića, zbog trgovine uticajem u istom predmetu.

U kontekstu toga, GRECO se osvrće i na izmene pravosudnih zakona i iskazuje zabrinutost jer su donete nakon pokretanja „postupaka povodom mogućih koruptivnih krivičnih dela u koja su bila uključena dva bivša i jedan aktuelni ministar“ i izražava žaljenje zbog toga što „vlasti ne pokazuju nikakvu nameru da makar razmotre reviziju imuniteta članova Vlade kako bi se krivična dela povezana sa korupcijom isključila iz njegovog obuhvata“.

Vlast je imala i jedno odlučno „ne“ za GRECO, konkretno za preporuku 14. koja glasi: „da imunitet koji uživaju članovi Vlade bude revidiran i proširena tako da obuhvati sva lica koja obavljaju najviše izvršne funkcije, uključujući predsednika Republike, za krivična dela protiv službene dužnosti

Takođe, ovo telo SE pokazuje da vrlo dobro razume pravu situaciju u Srbiji jer preporučuje da se „u najkraćem mogućem roku usvoji i objavi strateški dokument o sprečavanju korupcije u policiji, kojim bi se identifikovale oblasti rizika i utvrdili jasni ciljevi“, ali i da se preduzmu mere „radi sprečavanja političkog imenovanja najviših policijskih funkcionera“, uz napomenu da na tom polju nisu učinjeni nikakvi pomaci od prošle evaluacije.

Izgleda da postavljanje režimske udarne pesnice Marka Krička na mesto načelnika Uprave kriminalističke policije nije odobrovoljilo GRECO, baš kao ni imenovanje njegovog zamenika u vreme kada je bio na čelu JZO Marka Zafirovića u načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.