Pišu: Ognjen Radonjić, Vladimir Obradović
Krivične prijave, negativne reference, kvalitet radova, bezbednost građana nebitni su za Zoranu Mihajlović ukoliko je potrebno zadovoljiti interese kineskih partnera, zadužiti se i omogućiti da „SNS džuboks za bogaćenje“ neometano funkcioniše u punom kapacitetu. Ona je, prema sopstvenim rečima, bila „paravan“ za to i omogućavala da se kroz ljude bliske predsedniku interes SNS-a stavi ispred interesa građana. Ovaj tekst donosi dodatne dokaze o tome.
U internom izveštaju Ministarstva građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja iz avgusta 2020, kada je Zorana Mihajlović bila ministarka, konstatuju se brojne nepravilnosti na deonici pruge Beograd – Stara Pazova, kako u radu izvođača, kineskog konzorcijuma CCCC–CRIC, tako i nadzora, odnosno Infrastrukture železnice Srbije, koje su proizvele ozbiljne rizike po bezbednost, kvalitet, rokove i budžet projekta, o čemu je Radar prvi pisao. Štaviše, vanredni inspekcijski nadzor od 3. juna 2020. je zbog nepravilnog obeležavanja gradilišta obustavio radove na toj deonici do otklanjanja nezakonitosti, a zbog brojnih nepravilnosti obustavio je i radove na deonici Batajnica – Stara Pazova i naložio izmenu građevinske dozvole.
Krivična prijava samo mrtvo slovo na papiru
Zbog brojnih nezakonitosti i nepravilnosti prilikom izvođenja radova na deonici od Batajnice do Stare Pazove, građevinski inspektori podneli su nekoliko prijava za privredni prestup, ali i krivičnu prijavu protiv Milivoja V. Maličevića, odgovornog lica ispred kineskog izvođača CRIC, zato što je „gradio objekat suprotno izdatoj građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji… i time izazvao opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima… zbog nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova“.
Kakva je sudbina ove krivične prijave, nama je nepoznato, ali pretpostavljamo da je ostala mrtvo slovo na papiru, jer se uvidom u podatke Inženjerske komore Srbije može konstatovati da su ovom inženjeru na današnji dan sve licence aktivne. Pošto su mu licence i dalje aktivne, pretpostavljamo da protiv njega nisu podnete prijave Sudu časti Inženjerske komore Srbije.
To je sušta suprotnost prakse koju je tadašnja ministarka Zorana Mihajlović praktikovala kada se obrušilo brdo u Grdeličkoj klisuri. Krajem avgusta 2018, naime, ona ne samo da je objavila imena odgovornih inženjera, što je u slučaju poslovanja sa Kinezima ostala tajna, nego je i najavila prijave Sudu časti kako bi im bile oduzete licence, o čemu je pisala i Politika u tekstu Zbog Grdelice prijave protiv 16 inženjera.
Resorno ministarstvo kao finansijer utvrdilo je da su jedan inženjer i njegova firma na prvoj deonici pruge radili suprotno zakonu i ugrozili ljudske živote, a onda je dozvolilo da na drugoj deonici istog projekta bude angažovan kao neko ko bi trebalo da štiti tu bezbednost
Prvi alarm se pali na Linkedin profilu ovog inženjera na kome stoji da je od septembra 2021. do danas angažovan od strane mađarskog Utibera, koji je predvodio konzorcijum za nadzor deonice pruge Novi Sad – Kelebija. Prethodno je Maličević radio za oba kineska izvođača, u CCCC-u je bio zaposlen od oktobra 2016. do februara 2019, a u CRIC-u od februara 2019. do oktobra 2020.
Pravi šok nastupa kada smo u dostupnoj dokumentaciji pronašli da je kao uposlenik Utibera bio angažovan kao nadzor za kontrolu izrade projekata za izvođenje i druge tehničke dokumentacije na deonici Novi Sad – Kelebija. U dokumentu je njegovo ime i prezime pogrešno napisano, ali se može identifikovati na osnovu broja licence. Ovo rešenje je doneto 6. februara 2023, potpisao ga je Miodrag Jović, direktor firme Project Utiber i dostavljeno je resornom ministarstvu, konkretno Aniti Dimoski za mandata resornog ministra Gorana Vesića.
Dakle, organi ministarstva iste države koja finansira projekat utvrdili su da konkretan inženjer i konkretan izvođač rade suprotno zakonu i da takav rad ugrožava ljudske živote. Umesto da ta dijagnoza posluži kao osnova za isključenje takvih izvođača i kadrova sa budućih infrastrukturnih radova, osim izvođača, isti inženjer se pojavljuje na narednoj deonici istog projekta, ovaj put u ulozi nadzora. U praksi to znači da lice za koje postoje osnovi sumnje da je svojim postupcima ugrozilo bezbednost objekta i ljudskih života dobija novu ulogu u sistemu koji bi trebalo da tu bezbednost štiti.
Dvostruki sukob interesa
Ovde se otvara pitanje dvostrukog sukoba interesa. Sa jedne strane, inženjer koji je prethodno nastupao kao odgovorni predstavnik izvođača, protiv koga je podneta krivična prijava zbog načina izvođenja radova, sada nastupa u ulozi povezanoj sa nadzorom nad istim tim izvođačem. Sa druge strane, Ministarstvo koje je iniciralo krivičnu prijavu, prihvata da taj inženjer, kroz nadzorne strukture, ponovo učestvuje u istom infrastrukturnom projektu.
Iz mnogih primera kristalno je jasan podaničko-kolonijalni odnos SNS režima prema stranim kompanijama, bez obzira na to da li su iz Kine ili Francuske, gde se novac, profit i pojedinačni interesi stavljaju iznad kvaliteta i bezbednosti građana, ignorišući domaći pravni poredak
Jednostavno rečeno, zamislimo da je igrač na fudbalskoj utakmici namerno startovao na protivnika s leđa, skoro mu slomio nogu i dobio crveni karton. Sudija i savez su zabeležili incident i pokrenuli disciplinski postupak. Umesto da takvog igrača kazne i drže ga dalje od učestvovanja u igri, na sledećoj, još važnijoj utakmici, postave ga da bude sudija. Ovakvo postupanje države ne može se objasniti pukim previdom u administrativnoj proceduri. Reč je o svesnom preuzimanju rizika da osoba sa kompromitovanom stručnom i moralnom reputacijom bude uključena u kontrolu kvaliteta na projektu od vitalnog značaja.
Da stvar bude gora, a ujedno potvrđujući da bezbednost i životi građana nisu bili prioritet za SNS vlast, nadzor na projektu modernizacije pruge Novi Sad – Kelebija poveren je konzorcijumu u kome su, pored ostalih, bili Utiber (sa inženjerom protiv koga je podneta krivična prijava) i francuski Ežis, sa brojnim prethodnim negativnim referencama i korupcionaškim aferama o čemu je Radar pisao u tekstu Našoj vlasti omiljeni, u svetu na crnoj listi.
U pomenutom internom izveštaju, vidi se da Ministarstvo kao finansijer ima praksu da ne prihvata podizvođače koji imaju negativne reference i navodi kao izričit primer domaću kompaniju MBA „Ratko Mitrović“. Obaška to što zbog svog inferiornog položaja u odnosu na Kineze, država nije imala moć da ih udalji sa gradilišta. S druge strane, brojne međunarodne negativne reference kompanije Ežis nisu bile prepreka da ta kompanija učestvuje u nadzoru i izvođenju najvećih projekata u Srbiji. Upravo je taj nadzor 4. jula 2024. potpisao da je stanica u Novom Sadu bezbedna i spremna za otvaranje.
Krivične prijave i inspekcijski nadzor samo dekor
U političkoj ravni, to je signal da su krivične prijave i inspekcijski izveštaji više dekor nego instrument kontrole i sankcionisanja, što je, između ostalog, i potvrđeno u tekstu Radara koji je došao do dokumentacije koja otkriva da je Zorana Mihajlović početkom februara 2019. naložila članovima svoje delegacije da ne kritikuju izvođača radova kako bi što pre došli do finansijskog ugovora za deonicu pruge Novi Sad – Kelebija i na taj način nastavili sa korupcijom i čerupanjem javnih sredstava po cenu ugrožene bezbednosti ljudi i imovine. Takođe, kristalno je jasan i podaničko-kolonijalni odnos SNS režima prema stranim kompanijama, bez obzira na to da li su iz Kine ili Francuske, gde se novac, profit i pojedinačni interesi stavljaju iznad kvaliteta i bezbednosti, ignorišući domaći pravni poredak.
Iako je sve znala, država nije promenila ni izvođača, ni model nadzora, već je dozvolila da isti ljudi i iste firme nastave da rade na sledećem projektu. To je sistemski obrazac tolerancije nedopustivih rizika po živote i imovinu radi kleptomanskog isisavanja javnih sredstava
Ne manje važno, za nadzor nad radovima na deonici pruge Beograd – Stara Pazova, Ministarstvo je krajem jula 2020. angažovalo Utiber, zajedno sa kompanijama DB Engineering & Consulting i Cestra. Sva je prilika da ni ovaj posao nije dobro urađen, jer je Infrastruktura železnice Srbije u svom izveštaju od 6. marta 2025. na 135 strana konstatovala brojne nepravilnosti u izvođenju radova na deonici pruge Beograd – Novi Sad. Za neke od nedostataka doslovno piše da ih je „potrebno hitno ukloniti, jer ugrožavaju živote putnika“, poput „vidnih oštećenja“ na novom železničkom, Hajdinovom mostu, za koja se konstatuje da „mogu uticati na bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja“. I pored toga, Utiber je predvodio nadzor na deonici pruge Novi Sad – Kelebija i pritom angažovao inženjera protiv kojeg je resorno ministarstvo prethodno podnelo krivičnu prijavu za ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine.
Sve u svemu, država je, kroz inspekcijske nalaze i krivične prijave, znala da je isti izvođač sklon izvođenju radova suprotno projektu i zakonu, pod rukovodstvom kadrova koji su formalno označeni kao rizik po bezbednost. Uprkos tome, nije promenila ni izvođača, ni model nadzora, ni kadrovsku politiku, već je dozvolila da isti ljudi i iste firme nastave da rade na sledećem projektu, u većem urbanom centru i pod većim opterećenjem. To je suština kontinuiteta nemara, sistemskog obrasca tolerancije nedopustivih rizika po živote i imovinu radi očuvanja istih aktera i aranžmana kleptomanskog isisavanja javnih sredstava.
Ako se povuče paralela sa fudbalskom utakmicom, to je isto kao da igrač namerno startuje na protivnika s leđa, skoro mu slomi nogu i za to dobije crveni karton, a onda nadležni, umesto da ga kazne, odluče da ga na sledećoj, još važnijoj utakmici, postave da bude sudija
Ne radi se, dakle, samo o nizu pojedinačnih propusta, već o modelu u kome kontinuirana upozorenja ne proizvode nikakvu korekciju ponašanja. Kada Ministarstvo koje podnosi krivičnu prijavu protiv inženjera zbog ugrožavanja bezbednosti, kasnije prihvata da isti inženjer učestvuje u nadzoru istog izvođača na novom projektu, ono poručuje da ni najteže ocene rizika nemaju praktične posledice. U takvom sistemu, korupcija je dominantna sila, a tragedija nije slučajnost.
autori su univerzitetski profesori i članovi Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu
