Najbolju ilustraciju očajnog kadrovskog stanja u Vojsci Srbije, za koju predsednik i samozvani „vrhovni komandant“ Aleksandar Vučić govori da je „nikad jača“, razotkriva konkurs Generalštaba za pripadnike oklopno-mehanizovanih jedinica u sve četiri brigade Kopnene vojske i za Tenkovski bataljon T-72 MS, dobijen kao „poklon Rusije“. Za vozača tenka ne postoji nikakav uslov ni završena škola, osim da poseduje vozačku dozvolu „B“ kategorije, a to u praksi znači da je pismen.
Nekad je služenje vojnog roka bilo obavezno, mladići iz cele SFRJ su išli u razne krajeve zemlje, ali se znalo da u tenkiste ne može ići neko bez najmanje završene srednje škole. A sad se, u konkursu za nišandžije ili vozače-izviđače, traži završena srednja škola i vozačka dozvola „C“ kategorije.
Penzionisani visoki oficir tenkovskih jedinica, nekad komandant oklopne brigade, koji je dobar deo radnog veka proveo u Banjaluci, obučavajući tenkiste, kaže da se u to vreme nije moglo zamisliti da u jedinicu dođe neko sa osnovnom školom. „Tenk M-84 je skupa sprava, SFRJ je u njegov razvoj uložila 3,1 milijardu dolara. Koštao je više od 700.000 dolara po komadu, kad ga uzima vojska, ovi za izvoz u Kuvajt su bili skuplji. I zamisli ti daš to u ruke klincu sa završenom ili nezavršenom osnovnom školom? Šta si dobio time – da napravi štetu i vojsci i državi? Ovima sad nek je Bog na pomoći ako stvarno misle to da rade.“
Kako pripadnik Kobri, njegove telesne garde, vodnik, može da ima platu veću od generala. I plaćaju mu se još i prekovremeni rad, noćna dežurstva, posebne prinadležnosti
Cena tenkova M-84, jer se radi o primercima koji su prošli sve moguće ratove devedesetih, pala je na 150.000 dolara u proseku, zavisno od stanja u kome se nalaze. „Ljudi iz vlasti i kriminalci, poprilično neškolovani, imaju automobile i džipove skuplje od tenka. Može im se, a onda su ovi iz Ministarstva verovatno rekli – kad može da vozi džip, može i tenk“, satirično objašnjava tenkista potpukovnik u penziji. On dodaje i da nije isto voziti nekad stari ruski tenk T-34 i ove sadašnje modernizovane, ipak se radi o 21. veku. „Od vozača tenka zavisi mnogo toga, životi ostale dvojice članova posade, ili u borbenom vozilu pešadije (BVP), koje prevozi 8-10 ljudi, jedna greška i svi stradaše. Neko ko nije uspeo da završi srednju školu, bez potcenjivanja, ne može da ovlada modernim tehnologijama.“
Deficit kadra
Osnovna obuka tenkista je, u vreme dok je vojni rok bio 15 ili 12 meseci, trajala pet meseci i 22 dana, s tim da se izvodila do kraja služenja. I tek tada se dobio kompletan tenkista, što se pokazalo u ratovima devedesetih, posebno na Kosovu, gde su, pored mladih vojnika, rezervisti odigrali značajnu ulogu. Obučenost je tu došla do izražaja. Rezervista sad nema, i Vojska muku muči da popuni tenkovske bataljone, pa zato raspisuje ove konkurse.
„Iz ratova u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni izvukli smo pouke, uvideli slabosti i onda krenuli da ih na Kosovu ispravljamo. Ne može tenk da ide u borbu bez podrške pešadije, laka je meta neprijatelju koji ima ’zolje‘ ’ambruste‘ ili RPG. Tu smo cenu kao JNA platili na Vukovaru, a na početku operacije u Ukrajini platili su je i Rusi, slali tenkove bez pratnje pešadije. Bili su glineni golubovi za ukrajinsku Teritorijalnu odbranu“, slikovito objašnjava jedan oficir učesnik vukovarske operacije.
Naravno, vremena se menjaju, a kriterijumi snižavaju, za šta je dokaz i najnoviji konkurs, kao i neki raniji. Za ovaj sad, na primer, nije potrebno ni da je kandidat odslužio vojni rok pod oružjem. Tolika je „žurba“. Konkurs je otvoren do sredine novembra, 45 dana, a ranije je bio 30 dana, što znači da je deficit kadra. Ali i dalje se primaju po ugovoru na određeno vreme. Konkurs precizira da mogu da konkurišu oni koji „nisu završili vojnu obuku sa oružjem predviđenu članom 39. stav 1. tačka 9. Zakona o Vojsci Srbije, a koji će biti upućeni na vojnu obuku sa oružjem radi sticanja uslova za prijem u profesionalnu vojnu službu“. To je otprilike tako da će buduće „kolege“ bivšeg ministra odbrane Aleksandra Vulina, „odslužiti“ vojni rok od 15 dana i moći biti primljeni na obuku za tenkiste. Sve to svedoči o „paranju džempera“ u Vojsci, po sistemu „daj šta daš“!
Buduće „kolege“ bivšeg ministra odbrane Aleksandra Vulina moći će da „odsluže“ vojni rok od 15 dana i da budu primljeni na obuku za tenkiste
Uslov je da su mlađi od 30 godina, državljani Srbije, zdravstveno i psihofizički sposobni za službu u Vojsci i da „imaju odgovarajuću stručnu spremu za radno mesto za koje konkurišu“. Šta znači odgovarajuća stručna sprema za vozače tenkova, nije precizirano, osim te vozačke dozvole „B“ kategorije. I naravno, da se protiv njih ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti i da nisu osuđivani na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, ali i da su „bezbednosno provereni i da nema bezbednosnih smetnji za prijem na radna mesta na koja konkurišu“. Kako će izgledati ta „provera“ Vojnobezbednosne agencije, koja je u službi vladajuće stranke, nije teško pretpostaviti.
Uslov konkursa je i potvrda nadležnog regionalnog centra Ministarstva odbrane o završenoj vojnoj obuci sa oružjem za lica koja su je završila, za ona koja se nalaze na odsluženju vojnog roka potvrda jedinice ranga bataljon–divizion u kojoj se kandidati trenutno nalaze na obuci, a za lica koja nisu završila vojnu obuku sa oružjem potvrda nadležnog centra Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu da su uvedeni u vojnu evidenciju. U konkursu se ne precizira da li se odnosi samo na muškarce, ili mogu da konkurišu i žene.
Ali zato su važni, kako se navodi, „drugi podaci od značaja za prijem u svojstvu profesionalnog vojnika su diplome sa značajnijih sportskih takmičenja, diplome ili sertifikati o osposobljenosti za neku od borilačkih veština, vozačka dozvola, diploma ili sertifikat o poznavanju stranog jezika“. Kako te stavke mogu doprineti sposobnosti vozača tenka, posebno je pitanje.
Nije ni čudo što fali tenkista
Ko će te ljude obučavati, ključna je stvar, a drugo je kako će biti plaćeni? Nekad je škola rezervnih oficira za tenkiste trajala šest meseci, pa su oni tek onda počinjali da preuzimaju ulogu komandira tenka. Bila je i čuvena podoficirska škola JNA u Sarajevu prve dve godine, pa ostale dve na Manjači, tu su se dobijali gotovi kadrovi, spremni da iznesu svaku borbu. Autor ovog teksta je, na raznim ratištima devedesetih, upoznao mnogo tih školovanih podoficira tenkista, koji su na sebi iznosili teret borbe. Bilo je tu i oficira koji su „izgarali“, ali i onih koji su se „sklanjali“ u zavetrinu. Sada podstoji nekakav podoficirski kurs, gde se za šest meseci postaje ne komandir tenka, nego i tenkovskog voda.
Sada postoji nekakav podoficirski kurs, gde se za šest meseci postaje ne komandir tenka, nego i tenkovskog voda. Oficiri tenkisti gledaju da se prebace na bolja radna mesta
Oficiri tenkisti gledaju da se prebace na bolja radna mesta, jer znaju koliko je napora potrebno. Jedan od njih kaže: „Lako je pešadincima, posle neke vežbe očiste svoje oružje i gotovo. A mi što moramo kompletno oprati tenkove, podmazati ih, pripremiti za sutra. A istu platu primamo. Nije ni čudo što fali tenkista.“ On dodaje i jednu ilustrativnu situaciju, od pre nekoliko godina: „Vežba ’Munjeviti udar‘ bila je 27. juna 2021. godine na Pešteru. Posade tenkova su bile iznurene, danima se pripremale na terenu, spavale pod šatorima. Dovelo nas sa raznih strana. Izvedemo vežbu kako treba, kako i ne bi kad je svake godine isto, isti pravac kretanja i koordinate ciljeva. I onda nas uveče, umesto da se odmorimo, šalju u Kragujevac. Iznureni, iscrpljeni, vozimo tenkove i BVP do Kragujevca, a onda nema spavanja, nego peri, čisti i glancaj za sutrašnji ’otvoreni dan‘. I onda se neko čudi zašto tenkisti napuštaju vojsku.“
Izvori Radara tvrde, a to je nevoljno priznao i sam Vučić, da su tenkovske jedinice više nego nepopunjene, posebno one u Prvoj brigadi KOV, 15. tenkovskom bataljonu u Sremskoj Mitrovici i 17. mehanizovanom u Bačkoj Topoli, a ništa bolja situacija nije ni u Komandnom bataljonu u Novom Sadu, kao ni u Drugoj brigadi, čije sedište je u Kraljevu, a u tom gradu imaju 20. komandni, 26. oklopni i 27. mehanizovani, a 28. Mehanizovani bataljon je u Novom Pazaru. Plate vojnika nisu male za republički prosek, ali ljudi napuštaju vojsku zbog odnosa prema njima, sve je nepredvidivo. Recimo, posle dežurstva vojnicima kažu da moraju da nastave, jer nema ko da ih zameni. Zbog toga su i bolovanja poprilična, ljudi gledaju da se nekako izvuku, posebno kad dolazi sezona poljoprivrednih radova.
Profesionalni vojnici, podoficiri i oficiri, posebno su ogorčeni Vučićevim najavama o početnim platama od 2.000 evra budućim „specijalcima“, za čiji prijem je dovoljna osnovna škola. „Bio sam instruktor u 72. specijalnoj, prošao rat na Kosovu. I sad taj klinac od 20 godina, sa osnovnom školom, da ima veću platu od mene pukovnika, jer sam pred penziju sklonjen na drugo radno mesto. I ne samo ja, nego i još neki, koji nisu ’podobni‘. Moj zastavnik, koji je bio ’duša‘ obuke, isto je sklonjen, i umesto da ima istu platu kao pukovnik, on kao neki referent u nekoj ustanovi prima zastavnički prosek. A onaj koji je došao na njegovo mesto, početna plata mu 300.000, plus dodaci. Vučić je napravio svakakve gluposti u Vojsci, ali ova mu je najveća, podelio nas je. Kako pripadnik Kobri, Vučićeve telesne garde, vodnik, može da ima platu veću od generala? I plaćaju mu se još i prekovremeni rad, noćna dežurstva, posebne prinadležnosti… Time se valjda kupuje lojalnost.“
Plate vojnika nisu male za republički prosek, ali ljudi napuštaju vojsku zbog odnosa prema njima, sve je nepredvidivo. Recimo, posle dežurstva im kažu da moraju da nastave, jer nema ko da ih zameni
On kao posebno neverovatan primer navodi konkurs po kome snajperista može biti neko sa završenom osnovnom školom. „Previše su oni gledali filmove, poput Bitke za Staljingrad, gde je čobanin sa Urala Vasilij Zajcev kao snajperista ubio 225 Nemaca. Ta vremena su prošla, kao i vreme tenka T-34. Danas snajperista mora imati vrhunsko poznavanje zakona fizike, meteorologije, informatike. Tražiti to od nekoga ko nema osnove znanja, jer nije završio bar srednju školu, uzaludno je. Može on biti dobar strelac kao lovac, ali ovaj posao je ozbiljan, zahteva puno znanja i veštine. Od održavanja puške i optike, praćenja vlažnosti vazduha i brzine vetra pa nadalje. Maskiranje je tu najmanje bitno, maskirati se može svako, to su narativi nametnuti iz američkih filmova.“
I za kraj – one tenkove na paradi 20. septembra nisu vozili ljudi sa osnovnom školom, kao i što u paradama 1975. i 1985. godine za komandama nisu bili vojnici na redovnom služenju vojnog roka, nego profesionalni podoficiri i oficiri.
