Iako su učestale krize pokazale koliko je za suverenitet svake zemlje važna proizvodnja hrane i energije, ovdašnju vlast izgleda nimalo ne brine što jedan od stubova prehrambene nezavisnosti, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, tone sve dublje. To najbolje ilustruje podatak da je lane njegov neto gubitak bio za 431 odsto veći nego 2024. i deset puta veći nego 2023.
Kola su 2012. krenula nezadrživo nizbrdo, jer nas je država naterala da sa svim drugima trčimo sprint na 100 metara, a nama je na leđa natovarila kamen od sto kilograma
Dragan Pantović
Za poslednjih pet godina ukupan minus dostigao je 16,5 miliona evra, s tim što je sve do 2021. Institut poslovao pozitivno. Iako aktuelna vlast za sve što je loše okrivljuje bivšu, pre smene režima, od 2008. do 2012. Institut je imao neto dobit od 11,8 miliona evra. S obzirom na narodnu izreku „kako seješ, tako ćeš i žnjeti“, neko je očito posejao loše seme, jer već godinama niču samo problemi, zbog kojih više od 540 zaposlenih strahuju za budućnost institucije, osnovane 1938.
Predsednik Sindikata zaposlenih Dragan Pantović za sebe kaže da je odrastao uz Institut, tamo radi od 1996, pa pamti i dobra i loša vremena, ali nikada nije bio zabrinutiji za sudbinu jednog od šest instituta od nacionalnog značaja. „Institut je stariji i značajniji za državu od bilo kog pojedinca ili stranke, svima smo se obraćali, ali niko ništa ne preduzima da se agonija zaustavi“, kaže on.
Ceh političkog zapošljavanja stigao na naplatu
Vlast je uspela da unese seme podele i u kolektiv, jer naučni radnici plate primaju iz budžeta i prilično su „anestezirani“. U mnogo goroj situaciji su inženjeri, tehničari i ostali zaposleni, jer im plate zavise od finansijskih rezultata, a Institut već pet godina knjiži gubitke. Da su nadležni na vreme o svemu obavešteni svedoče i brojni dopisi, u koje je Radar imao uvid.
Jedini cilj „specijalne operacije“ bio je da se neko blizak vlastima domogne vredne imovine po što nižoj ceni, a da usput Institut isplati bar deo duga Poštanskoj štedionici od 16,2 miliona evra
Tri dopisa, koje su potpisali akademik Dragan Škorić i bivši finansijski direktor Milivoj Nastasić upućena su i predsedniku Aleksandru Vučiću, a u poslednjem iz juna 2021. ga obaveštavaju da preduzete mere nisu ni dovoljne, ni adekvatne, „jer pokušavaju aspirinom da leče pacijenta koji pored kovida-19 ima i pridruženu bolest, najteži oblik kancera, koji je metastazirao po celom organizmu“.
Bez efekta ostali su i apeli tadašnjem ministru nauke Branku Ružiću i Ministarstvu poljoprivrede, kome je prosleđen i dopis iz Vučićevog kabineta, da bi državni sekretar Sead Mahmutović obavestio Institut da je za njih nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. I tako ukrug.
„Preduzete mere nisu ni dovoljne, ni adekvatne, jer pokušavaju aspirinom da leče pacijenta koji pored kovida-19 ima i pridruženu bolest, najteži oblik kancera, koji je metastazirao po celom organizmu“, navodi se u dopisu koji je Vučiću upućen još u junu 2021.
A sve je počelo neposredno nakon promene vlasti, kada je, kako je to konstatovano i u zapisniku sa sastanka sindikalne organizacije iz marta 2013, zatraženo da se ispita odgovornost rukovodstva što je omogućilo „političko zapošljavanje“ na rukovodeća radna mesta, jer je zaposlen 21 radnik bez ikakvog iskustva u delatnostima kojima se bavi Institut…. Nažalost, ispostavilo se da je kompromis, kojim je direktor pokušao da sačuva Institut bio nedovoljan i naivan, pa je odmah potom smenjen kako bi se preuzimanje nesmetano završilo.
Godinama finansirali sve što vlast poželi, a sada nemaju para ni za plate
Iako im je jasno odakle vetar duva, zaposleni se ne predaju. Prošle jeseni organizovali su tri štrajka. Osim zahteva za povećanje plata, koje nisu pratile rast cena i minimalne zarade, od direktorke Dragane Latković zahtevali su i racionalizaciju troškova, okončanje korupcionaške prakse, otklon od politikantstva i očuvanje radnih mesta.
„Prvi znaci krize počeli su nakon 2000. Nije problem što je Srbija otvorila tržište, već što je počela da favorizuje strane kompanije, a to je kasnije samo poprimalo sve veće razmere. Iako smo zbog toga izgubili deo tržišta, nastavili smo uspešno da poslujemo i sve je funkcionisalo do 2012, a onda su kola krenula nezadrživo nizbrdo, jer nas je država naterala da zajedno sa svim drugima trčimo sprint na 100 metara, a nama je na leđa natovarila kamen od sto kilograma“, priseća se Pantović.
Problemi su počeli neposredno nakon promene vlasti, što je konstatovano i u zapisniku sa sastanka Sindikalne organizacije iz marta 2013, kada je zatraženo da se ispita odgovornost rukovodstva što je omogućilo „političko zapošljavanje“ na rukovodeća radna mesta, jer je zaposlen 21 radnik bez ikakvog iskustva u delatnostima kojima se bavi Institut
Posle izbora 2012. Institut je, po njegovim rečima, bio deo postizbornog plena i na kraju je „pripao“ SPS-u, jer je to bio njihov uslov da se formira većina u Skupštini Novog Sada. Malo duže od toga trajao i i njihov primat u Institutu. Rezultat te trgovine je, kaže, bila smena rukovodstva i svoja mesta u Institutu zadržali su samo oni koji su pristali da igraju po novim pravilima, a na gotovo sva ključna mesta vlast je postavila svoje ljude, koji do tada nikakve veze sa semenarstvom nisu imali.
Te 2012. kreće strmoglavi pad proizvodnje, prihoda, dobiti i drugih pokazatelja. Aktuelna vlast Institut je preuzela kada su mu prihodi bili 5,6 milijardi dinara, a lane su pali na 2,3 milijarde, na najniži nivo u ovom veku. Umesto da porastu za 87 odsto, koliko su do kraja 2025. prosečno porasle sve cene, prihodi Instituta smanjeni su za 60 procenata.
„Čak i da nije bilo inflacije, tako dramatičan pad prihoda bio bi strašan, ali kao da nikoga od nadležnih za to nije briga. Vraćeni smo 40 godina unazad i državi se mora ispostaviti račun koji je napravljen za skoro 20 godina upravljanja Institutom. To se mora desiti u veoma kratkom roku, jer u suprotnom se mogu ugroziti skoro vekovna istraživanja i genetski resursi. Bio bi to nenadoknadiv gubitak za državu i to ne smemo dozvoliti“, ističe Pantović.
Saradnja sa firmom za koju se sumnja da je oštetila i državu
On navodi i da je uprava Instituta sarađivala i sa vlasnikom firme BSP, kojoj je bio poveren kompletan program semena strnih žita, organizacija proizvodnje, dorada, sve što su pre toga radili zaposleni Instituta.
Uprava Instituta godinama je sarađivala sa firmom BSP, kojoj je bio poveren kompletan program semena strnih žita, a sada se vodi istraga zbog sumnje da je ona oštetila i Republičku direkciju za robne rezerve, a stvarni vlasnik je nedostupan istražnim organima
„Mi smo njima predavali elitne kategorije semena, oni su ga dalje umnožavali i prodavali, a nama naplaćivali usluge marketinga i ko zna šta još. A sada ih tuže, jer su oštetili i Republičku direkciju za robne rezerve, a stvarni vlasnik je nedostupan istražnim organima. I ta epizoda pokazuje kako se gazduje Institutom, kako se dele i raspoređuju poslovi i novac. Institut je počeo da finansira i odbojkaški i rukometni klub, bilborde, ma sve što je vlast poželela. Kasa je sada presušila, para više nema i ta praksa je prestala. Uzimaju se sve veći krediti i tako smo došli do dna, krpimo se tako što se za isplate plata uzimaju novi zajmovi, dok se gomilaju obaveze prema dobavljačima i ugrožava dalji nastavak proizvodnje“, zaključuje Pantović.
Ne krije skepsu da će firmu uspeti da ozdrave isti oni koji su je rasturili i kvalitetne kadrove razjurili ili ih ništa ne pitaju. Sad im je, kaže, ideja da Institut prestane da se bavi proizvodnjom semena i vrati na davno napušteni koncept oplemenjivanja i selekcije, koju bi neko drugi pretočio u seme, a takva strategija podrazumeva drastično smanjenje broja zaposlenih. Na stranu što je Sindikat još u septembru 2021. predlagao mere za smanjenje troškova sada pomoćniku, tada direktoru Jegoru Miladinoviću.
Aktuelna vlast Institut je preuzela kada su mu prihodi bili 5,6 milijardi dinara, a lane su pali na 2,3 milijarde. Da su samo pratili inflaciju porasli bi za 87, a ovako su smanjeni za 60 odsto
„I pored alarmantno loše situacije u Institutu i dalje postoji naučni, stručni i materijalni potencijal, koji bi uz pomoć države mogao biti osnova oporavka. Proizvodnja semena predstavlja osnovu prehrambenog suvereniteta. U Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034, prehrambeni suverenitet prepoznat je kao jedan od ključnih faktora budućeg ekonomskog napretka, održivosti i očuvanja nacionalnih interesa. Ostvarivanje ovog cilja nije moguće bez stabilnog i funkcionalnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i bez dovoljne domaće proizvodnje semena“, naglašava naš sagovornik.
Odbili 34 miliona i prihvatili za 10 miliona evra lošiju ponudu
No, pre nego što se otarasi još nekih zaposlenih, uprava Instituta se početkom godine „otarasila“ vredne imovine i prodala je 20.240 akcija Pionira AD iz Srbobrana, koji poseduje 1.364 hektara najplodnijeg černozema u ovom delu Evrope. Vlasnik preostalih 52,62 odsto akcija je konzorcijum koji čine 194 fizička lica. Punih 18 godina sve je funkcionisalo kao švajcarski sat i na račun Instituta od dividendi slilo se više od 5,5 miliona evra, a akcije je kupio za manje od milion.
Sve se komplikuje kada je zbog lošijih rezultata Institut počeo da kuburi, pa se nekima učinilo da će prodajom udela u Pioniru rešiti problem nelikvidnosti. Kod drugih akcionara prevladavalo je uverenje da se porodično srebro ne prodaje, a ako na to budu primorani da se ide na model ponude za preuzimanje. Početkom 2022. slovenački Login Eko bio je spreman da za akcije Pionira plati oko 26 miliona evra. Ta ponuda je bila prihvatljiva za više od 80 odsto članova konzorcijuma i o tome su obavestili direktora Instituta i predložili mu da zajednički nastupe.
Pre četiri godine slovenački Login Eko bio je spreman da za Pionir plati 26 miliona evra, što je bilo prihvatljivo za više od 80 odsto članova konzorcijuma, ali nisu dobili saglasnost Instituta, kao vlasnika 47,23 odsto akcija, pa se već tada moglo naslutiti da je neko drugi bacio oko na tu firmu sa 1.364 hektara najplodnijeg černozema
„Dve i po godine nismo dobili nikakav odgovor i iz toga se moglo naslutiti da je neko drugi bacio oko na Pionir i da se čeka neki drugi kupac, što se na kraju i potvrdilo“, priča Pantović, ujedno i predsednik konzorcijuma, većinskog vlasnika Pionira.
Od Al Dahre, preko Agrogloba i Matijevića, do Moma grupe i Alta banke
Nakon posete predstavnika Al Dahre, aktuelna direktorka iznela je informaciju da je Institut „prinuđen“ da proda akcije Pionira „zbog velikih rata kredita“. Konzorcijum je angažovao CBS internešnel za procenu imovine, na osnovu koje je utvrđena početna vrednost Pionira od 34 miliona evra. Taman toliko je jedan kupac bio spreman da plati u septembru 2024, ali nije dobio „odobrenje“. Iz istog razloga odustao je i drugi kupac, spreman da plati 30 miliona.
Umesto da prihvati neku od tih ponuda, Institut je angažovao Dilojt, koji je prošle jeseni vrednost Pionira procenio na 24,72 miliona evra. U konzorcijumu su zaključili da je vrednost „neosnovano umanjena za najmanje tri miliona evra“ i zato su odbili ponudu Agrogloba Božidara Kostića, koji je želeo da po toj nižoj ceni kupi sve akcije, navodeći da im je neprihvatljiva svaka cena niža od 27,83 miliona evra i o tome su obavestili sve potencijalne kupce.
Osim veza sa braćom Bobanom i Bojanom Rajićem, Moma grupa je povezana i sa Alta bankom, jer se Pioniru u ime novog suvlasnika obratio Miodrag Ristić, direktor investicionog bankarstva u Alta banci, sa molbom da imenuju tri svoja člana u novi Nadzorni odbor
Jedan od njih, Zoran Matijević bio je, međutim, spreman da kupi i manjinski udeo, pa je Institut u decembru 2025. na Portalu javnih nabavki oglasio prodaju 20.240 akcija u firmi iz Srbobrana. Iako je rok bio samo šest dana, osim Matijevićeve stigle su još dve ponude, obe povezane sa Alta bankom Davora Macure. Na kraju Institut je svoj paket prodao Moma grupi Jovice Ćurčića, firmi sa samo jednim zaposlenim, koja je osnovana krajem 2022. sa 200 dinara osnivačkog kapitala, a 2025. imala je prihod od svega 12.585 evra i neto gubitak od 764.541 evro.
Zašto se ne oglašava Komisija za hartije od vrednosti
Indikativo je, međutim, da Ćurčić ima i 50 odsto udela i u firmi M29, u kojoj su mu ortaci, sa udelom od po 25 odsto, braća Bojan i Boban Rajić – biznismen blizak ministru finansija Siniši Malom, koji je preko već čuvene firme Coka u međuvremenu kupio mnoge medije, Politiku, Novosti, Borbu…
Iako je po zakonu na to obavezna, Moma grupa još nije objavila ponudu za preuzimanje svih 100 odsto akcija Pionira, pa je moguće da Srbiju očekuje još jedna afera Tim pre što se o ovom slučaju nadležna Komisija za hartije od vrednosti još nije javno oglašavala
Iako je po zakonu na to obavezna, Moma grupa još nije objavila ponudu za preuzimanje svih 100 odsto akcija Pionira, pa je moguće da Srbiju očekuje još jedna afera. Tim pre što se o ovom slučaju nadležna Komisija za hartije od vrednosti još nije javno oglašavala.
Osim veza sa Rajićima, Moma grupa je povezana i sa Alta bankom, jer se Pioniru u ime novog suvlasnika obratio Miodrag Ristić, direktor investicionog bankarstva u Alta banci, sa molbom da imenuju tri svoja člana u novi Nadzorni odbor.
Utisak je da je jedini cilj ove „specijalne operacije“ bio da se neko blizak vlastima domogne vredne imovine po što nižoj ceni, a da usput Institut novcem od prodaje akcija Pionira isplati bar deo duga Poštanskoj štedionici od 16,2 miliona evra.
„Ako želi da Srbija bude suverena država vlast će učiniti nešto da zaustavi propadanje Instituta, jer je to prava mera patriotizama, a ne mahanje zastavama“, poručuje Pantović.
Institut je akcije u Pioniru prodao Moma grupi, koja je lane imala prihod od 12.585 i gubitak od 764.541 evro, a njen vlasnik ima zajedničku firmu i sa Bobanom Rajićem, bliskim Siniši Malom
Biće da vlast, ipak, ima neki drugi plan i da će pravim gazdama Moma grupe dati još malo vremena da „privole“ deo malih akcionara da im prodaju akcije i tako, bez poštovanja zakonske obaveze i objavljivanja ponude za preuzimanje, steknu dvotrećinsku većinu akcija, potrebnu za promenu Statuta. Pa, ako državi nije bilo stalo do njenog vlasništva, jer je svoj udeo od 47,23 odsto, preko Instituta, prodala ispod tržišne cene, teško da će štititi interese malih akcionara. A ne bi bilo prvi put da se „zlatna koka“ toliko očerupa da od nje na kraju ostane samo – mućak.
