Ne znamo tačno šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić mislio i radio tokom nedavne posete Pekingu, međutim ako je postupanje policije tokom novosadskog protesta „Srbijo, da li se čujemo?“ 5. septembra znak njegovih namera i raspoloženja, možemo konstatovati da je sasvim primio diktatorski pelcer kojem je tamo bio izložen u društvu visokih zvanica. Ono što je policija činila studentima i građanima te večeri, od šok bombi preko desetina kanistera suzavca, pa sve do žestokog pendrečenja i maltretmana tokom privođenja, spada u arsenal nedemokratskih, nasilnih postupaka kojima su sklone njegove pekinške kolege.
Rat se vratio kući
Konačni utisak nakon protesta je da se Srbija, umesto na putu ka Evropskoj uniji, trenutno nalazi u predsoblju otvorene diktature beloruskog tipa i da mi od ove vlasti, barem dok je na slobodi, nikada nećemo saznati ko je činjenjem ili nečinjenjem ubio 16 ljudi na novosadskoj železničkoj stanici, teško osakatio mladu ženu i pokrao milione evra. Nepotrebna policijska brutalnost na protestu „Srbijo, da li se čujemo“ definitivni je dokaz za takvu tvrdnju, jer u tim ugovorima, prenaduvanim kineskim pozajmicama i nameštenim tenderima sa „podizvođačko-podizvođačkim-podizvođačima“ očigledno piše nešto užasno po srpski režim, čim su spremni da nemilice biju mirne demonstrante – njihove poslodavce, i spale zemlju samo da bi suvereno vladali zgarištem.
Još su ciničniji oni Novosađani koji se sećaju „jogurt revolucije“, 5. oktobra 1988, i što se njih tiče, „rat se konačno vratio kući“. Podsećamo, kleronacionalistički pir u Jugoslaviji, a sa njime i rat, započeli su takozvanom antibirokratskom revolucijom i nasilnim ukidanjem kosovske i vojvođanske autonomije. Glavnu reč vodio je SPS Slobodana Miloševića, uz sasluživanje i kada zatreba – plašenje, Srpske radikalne stranke, koja je tada bila podizvođač balkanskog masakra. Današnja vlast i njene destruktivne ambicije gotovo su kopija tadašnjih, „Velika Srbija“ je metastazirala u „Srpski svet“, dok najciničniji među nama primećuju da je ubijanje srpskih pokrajina 1988. bilo zapravo ultrabirokratsko i reakcionarno, a ne obrnuto.
Upravo tako SNS brže, jače i bolje gradi Srbiju: krađom, kriminalom i ogoljenom silom.
Na protestu koji je ličio na ratno zbivanje bilo je oko 25.000 ljudi, a nezadovoljni građani željni pravde okupili su se na „nultoj tački“ između Filozofskog i Fakulteta fizičke kulture (DIF), na raskrsnici Bulevara cara Lazara i Stražilovske. Ti fakulteti su u ovom momentu, uz Prirodno-matematički (PMF), goruće tačke studentske borbe protiv neustavnog i u kriminal debelo ogrezlog režima, a ono što je počelo kao protest zbog masovnog ubistva iz nehata pod sloganom „Ruke su vam krvave“, za ovih deset meseci se pretvorilo u golu, fizičku borbu za očuvanje autonomije univerziteta, budući da je predsednik tačno procenio odakle mu preti najveća opasnost.
DIF i Filozofski fakultet došli su u centar pažnje prošle nedelje, kada su dekani Patrik Drid i Milivoj Alanović u pratnji policije i nekolicine nepoznatih osoba ušli na fakultete u pokušaju da ih „očiste“. Potom je policija na sebe preuzela čuvanje tih objekata, a ispred DIF-a je prvi sukob bio još 1. septembra, kada je MUP topovskim udarima gađao mirne demonstrante i krenuo da ih batina i satire u pravcu Dunava. Vrlo podesno, MUP je na dan protesta 5. septembra objavio da ima saznanja da će se demonstranti ponašati nasilno, a trvenje u vazduhu i opšta napetost eskalirali su nakon devet uveče, dva časa nakon što su ljudi iz cele Srbije blokirali novosadske raskrsnice.
Neproglašeno vanredno stanje
Vredi ponoviti još jednom: nasilni pojedinci, provokatori i „ubačeni elementi“ nisu te večeri policiji dali validan i zakonski prihvatljiv razlog da reaguje toliko brutalno i neselektivno! Policijska upotreba sile bila je prekomerna, neosnovana, ostrašćena i masovna, pa su takvim činom još više izgubili poverenje i legitimitet među građanima. Prizori mlaćenja, pretnji, psovanja i nepatvorene agresije prema mirnim građanima i studentima poznato su sredstvo obračuna diktatorskih režima i pošteno je reći da Srbija, ako već nije zvanično u vanrednom stanju, onda je definitivno u „drugom stanju“ od onog normalnog.
Nasilni pojedinci, provokatori i „ubačeni elementi“ nisu te večeri policiji dali validan i zakonski prihvatljiv razlog da reaguje toliko brutalno i neselektivno! Policijska upotreba sile bila je prekomerna, neosnovana, ostrašćena i masovna
Haos ispred Filozofskog fakulteta počinje oko 21.30: bacaju se šok bombe, policiji stiže pojačanje, počinje jurnjava i mlaćenje oko kampusa, suzavci lete kao kiša, demonstranti odgovaraju letvama i kamenjem, a izvestan broj sugrađana spas nalazi na PMF-u, koji i dalje odoleva čistkama i čiji dekan Srđan Rončević odbija da izneveri studente i građane, čvrsto stojeći na njihovoj strani.
Istovremeno, naši prijatelji bili su jurišom saterani u zgradu Rektorata, gde su kao u opsadi, od sopstvene policije koju plaćaju, proveli nekoliko časova, srećom bez posledica i sukoba. To međutim nisu mogli reći brojni privođeni ljudi, koji su nedaleko od Đačkog igrališta kampusa bili naterani da leže na zemlji, licem nadole. Ta scena, u kombinaciji sa nedavnim ponižavajućim prizorima uhapšenih studenata koji kleče glavom prema zidu, dok iza svakoga preteći stoji policajac, Novosađane je momentalno asocirala na zloglasnu Raciju iz 1942, kada su fašistički okupatori u zaleđeni Dunav bacali Srbe, Jevreje, Rome i svakoga ko im se nije dopao.
Poređenje nije preterano, a samo ludom srećom u Novom Sadu te večeri niko nije poginuo. Vikend je iza nas, a po svemu sudeći predsednik i SNS počinju novu medijsko-populističku ofanzivu, u nadi da će bunt splasnuti, ljudi se uplašiti, strasti se uljuljkati, poklonici osokoliti, a on dobiti manevarski prostor da pobedi na izborima – koje će raspisati kada bude siguran da će ih dobiti.
Gospodine predsedniče, ne, u Novom Sadu nećete. Vaša himera osmeha i grimase, dok ste pratili policijsko iživljavanje u Novom Sadu, nedvosmislena je poruka da mi nismo vaši sugrađani, a vi niste emotivno stabilni. I predsednik i policija dehumanizuju ljude na svakom koraku, zarad lakšeg premlaćivanja ili glajhšaltunga (upodobljavanja, prim.), zavisi kako kome.
Dok predajemo ovaj tekst, saznajemo da je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio da je Filozofski fakultet „konačno oslobođen“ i da će ispitni rok proći u redu. Policija se udaljila, ali je ušla u Rektorat stotinak metara dalje, kao da se i sama pita od koga su to tačno oslobodili Filozofski fakultet.
