Selo Obajgora kod Bajine Bašte bilo je 21. jula poprište stravičnog porodičnog zločina sa čak tri smrtna ishoda: Mihailo R. (69) hicima iz pištolja ubio je svoju bivšu suprugu Anu S. R. (46), ustrelivši potom jednim metkom njihovog sedmogodišnjeg sina. Do dolaska policije, ubica je sebi oduzeo život. Samo dan kasnije od muževljeve ruke nastradala je i sedamdesetčetvorogodišnja žena u Gornjem Matejevcu kod Niša.
Time je postignut neslavni bilans od 11 femicida od početka godine u Srbiji, prema podacima Femplaca. Isti izvor detektuje da su počinioci ranijih ubistava bili ili supruzi, ili bivši partneri, ili sinovi žrtava. Najkrvavija godina otkako se prati saldo femicida bila je 2016, kada su usmrćene 33 žene na najbrutalnije načine, od prebijanja do smrti, do davljenja.
„Dokle ćemo da zahtevamo da se osnuje nacionalno telo koje se bavi femicidom, ne samo brojeći stradalnice, već i preispitujući ko je u sistemu u kom slučaju zakazao“, poručile su članice ženskih organizacija. „Porodično nasilje nije privatna stvar, već posledica propusta neposrednog okruženja i institucija, i njihovog ćutanja“, dodale su.
Nužan zakon o femicidu
Inače, samo lane prijavljeno je 27.000 slučajeva tog oblika nasilja, koje je za proteklih 14 godina odnelo čak 400 žrtava. Osim hitnog donošenja posebnog zakona o femicidu, kojim bi se prepoznao taj specifični oblik teškog ubistva, zasnovanog na polu, nužna bi bila i edukacija, počev od školskih klupa, gde bi se učilo o razlici između ljubavi i zlostavljanja, mišljenja su pojedini stručnjaci. Poslednje je nužno zbog osobenosti paterna u ponašanju zlostavljača, koji se poslovično povuku kad naslute da bi partnerka mogla da ih napusti.
Iako je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici u primeni od 2017, i dalje nema centralne evidencije podataka, niti postoji javno dostupan izveštaj koji integriše informacije iz različitih izvora, kažu u Autonomnom ženskom centru. Kazne za kršenje tog propisa smešne su spram stvarnog rizika, jer maksimalna iznosi 60 dana zatvora.
Ni Sigurne kuće nisu sigurne, pokazuje primer iz 2013, kada je u jednu od beogradskih upao Saša R. i nožem ranio dve štićenice. Preventivne i hitne mere sprovode se nedosledno, pa je vlastiti dom često najnesigurnije mesto. Mera zabrane prilaska ograničava se na 50 metara, premda sa te daljine nasilnik lako može da ustreli svoju suprugu ili majku. Tad će i ona postati brojka, bezimena žrtva sistemskih propusta.
