Moguće da je tačkasti softver pogrešio. Ili se zbunio jer su se ljudi kretali i onda je tehnika nemoćna. Veliki poznavaoci matematike, okretnih igara i brojanja skupova su se iz petnih žila trudili da objasne da nismo dobro videli i da je bilo ispod proseka i očekivanja. Uglavnom, pričaće se da je pola miliona ljudi stajalo u veličanstvenoj tišini ispisujući istoriju i odajući počast žrtvama.
U tom epskom momentu, kad je postalo očigledno da kula napravljena na kostima, krvi i strahu nije toliko stabilna i nije moglo drugačije nego da se mladost napadne s leđa. Kosmička ravnoteža je odlučila da ne bude žrtava i da se ovaj moment pamti po nekoj uzvišenoj sili.
Neki maskirani ljudi, zabrinuti za ispitne rokove, sa kišobranima i čekićima za postavljanje šatora, sa tetovažama koje nose poruke religioznog i istorijskog sadržaja, nameštali su svoje kačkete „na opasno“, i čudili se gde je „rulja“ nestala. A taman su namirisali krv i bili spremni da opravdaju ukazano im poverenje i indekse. Koliko su se samo trudili da budu izabrani i da baš oni brane srpstvo tu, u centru prestonice.
Neki drugi, zavaljeni u svoje fotelje koje nisu bile udobne kao ranije, u paralelnom univerzumu gde je bahatost pretila da uguši svakog ko gleda u nebo, osetili su strah. Paničan strah. Nekako je taj strah promenio stranu. Niko im nije rekao ali kao da su znali da ne mogu sve poneti u rukama kad dođe taj čas. Strah se osećao se u vazduhu, posle sve te tišine i buke. Osećao se u svakoj uvredi i otrovu koji su sipali brzinom munje u suludom takmičenju ko će biti primećen u svojoj pokornosti.
Strah od najbližih i onih koje su pažljivo birali da budu gori od njih samih.
Od onih koji su bili niko ali je teškom mukom od njih napravljeno nešto. Strah od tišine koja bi mogla da nagrize zavet ćutanja.
Do tad cena je uvek bila prava sitnica. Pokornost, obožavanje i mazohizam. Sve do tog momenta.
Ono što smo kao građani mogli da vidimo je da se u ovoj partiji veoma brzo menjaju figure na tabli. Od pijuna koji se žrtvuju i toga da nismo mi majke mi, do toga da postoji, da imamo u magacinu neotpakovano, zabranjeno je ali samo tetki da odnesem lek
Narodna milicija se prisećala svoje zakletve, duboko koncentrisana na mogući dolazak novinara i nervirajući se zbog raznih obuka koje im ne dozvoljavaju da perifernim vidom ne primete ljude u crnom koje je neko očigledno, u toj suludoj hijerarhiji, postavio iznad njih. Sigurni su bili da su neke od njih hapsili, da su im poznati od nekud, da truju decu i da su zli, ali nikako nije bio moment za bilo kakva pitanja osim jednog.
Pitanje svih pitanja je do kad će štitovi stajati podignuti, svesni da su tamo negde i njihova deca. A deca postavljaju nezgodna pitanja naročito kad čovek dođe u ciljnu ravninu života i kad se osvrće za sobom.
Svi mi koji smo izazivali strah i paniku, širili laži i ugrožavali bezbednost majke Srbije, čekali smo da za opšte dobro budemo pohapšeni. Drznuli smo se da mislimo da postoji neko ko je izvršio naređenje i mirno spakovao zabranjeno oružje. Želim da verujem da je u tom nekom osećaju koji je podsećao na mučninu prepoznao da postoji mogućnost da neko, u trgovini čašću ili slobodom, na papiriću napiše njegovo ime i dostavi „rulji“.
Koliko čujem od bivših kolega, trebalo je vremena nekih da se setim pošto me nisu zvali više od deset godina, u sedištu MUP-a starešine se gledaju između sebe i razmišljaju ko bi mogao prvi da se javi da bude svedok saradnik, jer će taj moći da trguje. Sve posle toga je lutrija. Kao improvizovani rulet na vašaru, koji kod mene u Kuršumliji koji zovu „Čičino“. Kad padne na prazno polje sve dobija onaj što vrti – deda ili čiča.
A sad se baš zavrtelo. Nešto mi se čini da ovog puta neće biti čičino…
Ono što smo kao građani mogli da vidimo je da se u ovoj partiji veoma brzo menjaju figure na tabli. Od pijuna koji se žrtvuju i toga da nismo mi majke mi, do toga da postoji, da imamo u magacinu neotpakovano, zabranjeno je ali samo tetki da odnesem lek.
Pitanje svih pitanja je do kad će štitovi stajati podignuti, svesni da su tamo negde i njihova deca. A deca postavljaju nezgodna pitanja naročito kad čovek dođe u ciljnu ravninu života i kad se osvrće za sobom
Čak i neki nemi posmatrač koji čeka novi izveštaj o BDP-u, usklađivanje penzija kao nikad do sad, vaučere, pakete, dnevnice polako počinje da shvata da neko drugi živi najlepše živote, ima nov auto i nove zube za broj veće i neke nekretnine koje u prethodnom životu nije imao.
Do tada tužilaštvo sprovodi mere i radnje iz svoje nadležnosti da se utvrdi da li su oni koji su mirno odavali počast toliko šuštali svojim jaknama, zbog kojih se i čini da ih je bilo više nego što jeste, toliko da su poplašili sami sebe i imitirali zvuk aviona u brišućem letu. Građanin Srbije koji prati kanale sa nacionalnom frekfencijom između razmene mišljenja ljudi iz kriminalnog miljea u rijalitiju i prenosa otvaranja novih fabrika, slušao je izlaganja stručnjaka o zvučnom topu.
MUP Republike Srbije, makar oni koji odlučuju, nisu ni znali da imaju neke uređaje pa su zato prvo i rekli da nemaju.
Onda su nekako saznali da imaju ali da je to nabavljeno ko zna otkad, nije ni otpakovano a da mu je sigurno prošla garancija jer to i ne sme da se koristi koristi po zakonu.
Medijima je dostavljena fotografija na kojoj se vidi nešto na haubi džipa specijalnih jedinica ali se ispostavilo da to nije to što mislimo da jeste i da to možda služi eto tako, da se policija obrati demostrantima.
Čak i neki nemi posmatrač koji čeka novi izveštaj o BDP-u, usklađivanje penzija kao nikad do sad, vaučere, pakete, dnevnice polako počinje da shvata da neko drugi živi najlepše živote, ima nov auto i nove zube za broj veće i neke nekretnine koje u prethodnom životu nije imao
Neki strani stručnjaci su rekli da nije bilo zvučnog topa a neki su opet rekli da bi to trebalo da se pojasni. Ministar je rekao da nije upotrebljen mada je očigledno bio otpakovan.
Novi direktor policije je u jednom od svojih prvih obraćanja, sa novim činovima zlatne boje, novinaru koji ruši sistem na pitanje o zvučnom topu odgovorio da treba to da se rasvetli ali da mora da se otkrije i ko je demolirao traktore. Izjava je bila kranje odmerena i opravdala je očekivanja. Uvidom u biografiju novog direktora lako se može utvrditi da ove godine stiče uslov za starosnu penziju ali to nema veze jer ima mandat od pet godina. Jedino baš ako sam hoće u penziju ali sam siguran da neće dok se ne utvrdi sve oko zvučnog topa… i traktora.
