Direktor FBI-ja Kaš Patel potvrdio je pred američkim Kongresom da federalna policija kupuje podatke o kretanju građana od privatnih kompanija, tzv. data brokera, bez sudskog naloga i bez znanja tih građana. Tako država do podataka privatnih lica dolazi bez hakovanja ili presretanja komunikacija, jer su podaci na tržištu, a njihovu kupovinu zakon ne zabranjuje jasno. Takođe, Ministarstvo domovinske bezbednosti (DHS) finansira razvoj AI sistema koji analiziraju pozive hitnoj pomoći u realnom vremenu i od njih grade geoprostorne mape „predviđanja incidenata“, što bi moglo biti eufemizam za „prediktivnu policiju“, praksu u kojoj algoritam prognozira (odlučuje?) gde će se zločin desiti pre nego što se on dogodi.
Konačno, govori se i o razvijanju adaptera koji će omogućiti lakše biometrijsko skeniranje i nadzore na aerodromima. Paralelno, kompanije Meta, Google, Reddit i Discord odgovorili su na stotine administrativnih zahteva dostavljajući DHS-u lične podatke korisnika koji su na tim platformama komentarisali politiku imigracionih vlasti. Sve ovo nisu tajni programi, već budžetske stavke, ugovori i zvanično potvrđene prakse. Tako se sve intenzivniji i intruzivniji sistem nadziranja građana normalizuje i čini neodvojivim od skoro svake životne aktivnosti.
Masovno instaliranje mreže hiljade kineskih kamera za prepoznavanje lica koje mogu da skeniraju biometrijske podatke u realnom vremenu desilo se u Srbiji pre više godina bez javne rasprave i konsultacija sa stručnom javnošću i bez medijskog pritiska koji bi naterao vlast da objasni ko ima pristup sistemu
Kada se u zapadnim medijima piše o AI nadzoru i prepoznavanju lica, Kina je standardni referentni okvir i primer loše prakse. Srbija se do sada retko pominjala, ali sada se i to dešava. Na istom saslušanju u Senatu, 13. maja, Patel je u jednoj usputnoj rečenici, opisujući uspešnu operaciju izručenja kineskog osumnjičenog, izjavio: „Uspeli smo da organizujemo proterivanje te osobe, umesto da bude vraćena u Kinu, što se često dešavalo na mestima poput Srbije.“
Slučaj na koji Patel aludira odnosi se na kineskog državljanina koji je sa još jednom osobom iz Velike Britanije uhapšen u Srbiji na zahtev Sjedinjenih Država, pod optužbom da su zastrašivali američkog državljanina koji je kritikovao predsednika Kine. Visoki sud u Beogradu potvrdio je u septembru 2025. da su oba optuženika skinula elektronske narukvice i nestala. Izručenje se nikada nije desilo, a incident je simptom anomalije koja ima infrastrukturnu pozadinu.
Masovno instaliranje mreže hiljade kineskih kamera za prepoznavanje lica koje mogu da skeniraju biometrijske podatke u realnom vremenu desilo se u Srbiji pre više godina bez javne rasprave i konsultacija sa stručnom javnošću i bez medijskog pritiska koji bi naterao vlast da objasni ko ima pristup sistemu, pod kojim uslovima i sa kojim garancijama. Instaliranje infrastrukture masovnog nadzora poreklom iz Kine, bez otpora i kritike, govori o nerazumevanju opasnosti i ugrožavanju interesa građana koje nema ko da štiti. Kupovina podataka, nadzorne kamere, administrativni zahtevi platformama pripadaju istom „žanru“ – države oduvek žele kontrolu i uvid u ponašanje građana, indirektno ili direktno.
Međutim, AI menja arhitekturu tih aktivnosti i njihov intenzitet. AI sistem neprekidno obrađuje sve dostupne podatke i iz njih izvodi profile, obrasce, prognoze, rizike – automatski i u obimu koji nijedna ljudska obaveštajna služba ne može da zamisli. Najvažnije, takav sistem ne traži nameru da bi bio opasan. Dovoljno je da postoji i da se podaci akumuliraju. Čak i demokratije sa snažnim institucijama teško pružaju otpor, a svedočenje direktora FBI pokazuje da u rukama autoritarnih vlasti prava građana ubrzano slabe ili nestaju. Nadzor nije izum digitalne ere. Ali, kada postane automatski, prediktivan i nevidljiv, nije više ugrožena samo privatnost, već i kontrola onih koji kontrolišu celo društvo.
