Nestanak i moguće ubistvo Aleksandra Nešovića zvanog Baja, inače bliskog saradnika Dejana Stojanovića Keke, koji je od devedesetih godina do danas u internim dokumentima srpskih službi bezbednosti označavan kao vođa ozbiljne kriminalne grupe, izazvalo je potrese u vladajućoj koaliciji i Aleksandra Vučića dovelo u krajnje neprijatnu poziciju.
Smena i hapšenje šefa beogradske policije Veselina Milića tri dana kasnije pojačali su njegovu magnitudu i otvorili brojna pitanja na koja vlast nema odgovore. Pre svih drugih, kako je neko kome se stavlja na teret da je prikrio delo ubistva i pomogao učiniocima, mogao da bude šef beogradske policije u dva mandata za vreme ove vlasti, a između i savetnik sadašnjeg predsednika za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Telo ubijenog do utorka nije pronađeno. U potragu su uključene raznorodne policijske jedinice, pa čak i vojska. Ako su tačni navodi iz istrage, onda može da se zaključi da je policija Srbije toliko nesposobna da ne može da pronađe telo koje su sakrili njeni pripadnici
„Veselin Milić je mlad, ozbiljan i odgovoran čovek. Još mnogo važnog posla i velikih izazova je pred njim. Uveren sam da ćemo imati odličnu saradnju i u okviru poslova iz nadležnosti Kabineta predsednika Republike“, rekao je Vučić 2. avgusta 2018. Sada je preskočio pitanje sopstvene odgovornosti za kadrove koje je birao, ali se bavio onim što nije njegov posao – objašnjavao je šta se i kako desilo u restoranu 27 na Senjaku. Konfuzija i nedoslednost karakterisala je sve zvanične objave o ovom događaju, ali su se u mnogo široj amplitudi kretale izjave predsednika države.
Predsednikova lutanja
Vučić je, najpre, sačekao sa nastupom, pa se prvi put oglasio 16. maja i kao i uvek kada je njegova vlast u krizi u poslednje vreme, javno je lutao u traženju izlaznog propagandnog narativa, od toga da je Milić hladnokrvni zločinac do toga da policajci nisu nikog ubili. Izbegavao je, naravno, sopstvenu političku odgovornost i pričao o dešavanjima za koja nije nadležan ni po Ustavu, ni po zakonima.
Tako je 16. maja ljutito izjavio: „Jer ako je neko u stanju da počini najteže krivično delo, a da je završavao školu (Srednju školu unutrašnjih poslova) u Kamenici. I da kad izvrši najteže krivično delo mrtav hladan sedne i popije piće, a pri tome smo mi kao država uložili u njega. I da čuvaš najveće moguće – jer hajde da ja ne dajem tu ocenu, najveće moguće ili bilo kakve kriminalce, ljude iz nekog drugog miljea, ti nemaš šta da tražiš u policiji i u vojsci.“
Vučić je dugo oklevao i na startu je lutao u traženju izlaznog propagandnog narativa, od toga da je Milić hladnokrvni zločinac do toga da policajci nisu nikog ubili. Za njega je bilo važno da demantuje sumnje o bratu Andreju
Svoju odlučnost potkrepio je najavom zakona koji će zabraniti policajcima i vojnicima da čuvaju kriminalce i tajkune, kao da to već nije kažnjivo po postojećim zakonima i pravilima. Njegova jeftina demagoška izjava imala je isto značenje kao da je rekao da će od sada krađa biti kažnjiva. Jedino pitanje na koje bi morao da odgovori jeste kako su to policajci postali otvorena eskort pratnja kriminalaca po nalogu ove vlasti. A primera ima mnogo, od Ćacilenda, preko lokalnih izbora na kojima štite „crnokapuljaše“. Govorio je potom i o navodno nađenim dokazima na licu mesta – tragovima krvi i to pre nego što je bilo moguće završiti DNK analizu.
Otupela oštrica jezika šefa države
Zanimljivo je da je predsednikova jezička oštrica otupila sledećeg dana. Hvalio je državu i policiju govoreći da su pokazali „apsolutni profesionalizam, poštujući prezumpciju nevinosti“. A kako na delu izgleda prezumpcija nevinosti svedočio je advokat Ivan Simić, branilac Marija S., jednog od privedenih u slučaju nestanka Nešovića, koji je po njegovim rečima za sajt Nova.rs pretučen tokom policijskog zadržavanja u stanici.
O uhapšenim policajcima promenio je ton: „Nisu osumnjičeni policajci da su učestvovali u ubistvu. Šta je trebalo? Kao Džajiću i Cvetkoviću kada ste stavljali lisice na ruke, a posle toga morali da ih pustite, jer niste imali ništa? Ali ste legende srpske predstavljali kao fudbalsku mafiju. Šta je trebalo, da prihvatim pritisak svakoga u našoj zemlji ko mrzi Milića ili ne znam koga, pa hajde da pravimo cirkus od toga, predstave kako ćete da hapsite ili privodite nekoga.“
To što hapšenje Milića nije prikazano na televiziji je izuzetak, jer se privođenja svih Vučićevih političkih oponenata, čak i kad su u pitanju sumnje za prekršaje, emituju na svim njihovim medijskim servisima. Inače, Dragan Džajić nije pušten kako je Vučić rekao već ga je aboiliraо u toku sudskog postupka predsednik Tomislav Nikolić na predlog ministra pravde Nikole Selakovića.
Predsednik je najavio zakon koji će zabraniti policajcima i vojnicima da čuvaju kriminalce i tajkune, kao da to već nije kažnjivo. Ta jeftina demagoška izjava ima isto značenje kao da je rekao da će od sada krađa biti kažnjiva
Za Vučića je bilo važno da demantuje sumnje iznete na društvenim mrežama da je stvarni vlasnik restorana na Senjaku, gde se sve odigralo, njegov brat Andrej. „Ja mislim da je Andrej tamo možda bio jednom, dva puta u životu ili nijednom“, rekao je, da bi nedugo potom objasnio kako je uhapšeni vlasnik restorana, koji je upisan u registar, „dobar poznavalac vina“. A kako bi to mogao da zna ako ga baš dobro ne poznaje?
Sličnih bizarnosti, nedoslednosti i kontradiktornih izjava i postupaka bilo je napretek. Jedna od njih mogla bi biti potpuni apsurd, ako je tačno, da je u restoranu gde se dogodila pucnjava, samo dan posle ubistva, mirno ručao premijer Đuro Macut? Ako je bilo tako, da li su onda kontaminirani dokazi? I zašto niko od zaduženih za bezbednost premijera nije sprečio da ode na ručak na mesto ubistva?
Lojalisti saniraju štetu
Saniranje štetnih posledica po vlast povereno je lojalistima, bivšem sanitarnom inspektoru, sada šefu Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Nenadu Stefanoviću i bivšem dileru automobila, sada načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku.
Tek dva dana od nestanka Nešovića, 14. maja, zvanično je reagovalo VJT i to sa čak četiri saopštenja u kasnim poslepodnevnim satima i nakon što je o samom događaju već pisano na društvenim mrežama. Bila je, takođe, veoma upadljiva uzdržanost svih medijskih servisa vlasti da izveštavaju o ovom događaju. Neki su čak plasirali neistinu da je Milić pozvan da da iskaz u svojstvu građanina.
VJT je najpre saopštilo da su za slučaj saznali tek 13. maja uveče i to po prijavi supruge nestalog, i da su uhapšena dvojica neposrednih izvršioca, S. V. i M. S. Nešto kasnije istog dana saopštavaju da je uhapšen vlasnik lokala na Senjaku N. L. Nakon toga u trećem saopštenju navode da su uhapšena trojica policijskih službenika, B. M, S. S. i P. P., zbog sumnji da su izvršili krivična dela „pomoć učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela“ i „neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca“, kao i da je uhapšen konobar u restoranu S. V., istih inicijala kao i osumnjičeni izvršilac.
U četvrtom saopštenju VJT istog dana navodi da je uhapšena D. V, supruga osumnjičenog S. V. „zbog postojanja osnova sumnje da je donela iz šteka pištolj kojim je S. V. izvršio krivično delo na štetu A. N., za kojim se traga“. Dan kasnije VJT izdaje i peto saopštenje da je uhapšen načelnik beogradske policije i da mu je određeno zadržavanje od 48 sati.
U međuvremenu VJT je promenilo prvobitnu kvalifikaciju dela i u saopštenju od 16. maja o pokretanju istrage protiv 10 osumnjičenih navodi se teško ubistvo, a ne više teško ubistvo u pokušaju. Telo Nešovića, međutim, do utorka po podne, kad ovaj broj Radara odlazi u štampu, nije pronađeno ili to bar zvanično nije saopšteno. U potragu su uključene raznorodne policijske jedinice, među kojima su i oni koji nisu obučeni za takve poslove, pa čak i vojska. Ako su tačni navodi iz istrage, onda može da se zaključi da je policija Srbije toliko nesposobna da ne može da pronađe telo koje je sama sakrila.
Ubica i ubijeni – poslovni ortaci
VJT u Beogradu je 18. maja izdalo još dva saopštenja, ili šesto i sedmo otkako je počelo da se oglašava. U prvom, od 18. maja, navodi da je njihovo Odeljenje za borbu protiv korupcije pokrenulo finansijsku istragu za Sašu V. i članove njegove porodice i sa njima povezanim licima o imovini i prihodima, nepokretnostima, vozilima koja su u njihovom vlasništvu… Zanimljivo je da je od svih osumnjičenih takva istraga pokrenuta samo protiv jednog.
Za VJT nije bio interesantan doskorašnji šef beogradske policije za koga je Birn otkrio da ima luksuzan stan na Dedinju od 195 metara kvadratnih, a da do tog stana njegovi tašta i tast imaju takođe luksuzan stan od 213 kvadratnih metara. U toj luksuznoj, nezakonito sazidanoj zgradi, naknadno legalizovanoj, cena kvadrata bila je 6.700 evra, pisao je Birn.
Saša Vuković Boske, koji je osumnjičen da je pucao u Nešovića i protiv koga je pokrenuta i finansijska istraga, ima zajedničke poslove sa sinom žrtve, objavio je portal Nova.rs. Vuković je, naime, suvlasnik u firmi Masad propertis, u kojoj ima udeo od 25 odsto, a partner mu je, sa udelom od 50 odsto, Stefan Nešović, za koga je više izvora tog portala potvrdilo da je sin ubijenog pripadnika Kekine grupe.
Iz drugih poslovnih dokumenata, u koje je Radar imao uvid, vidi se da je Masad propertis bila „sestra“ firme Lazaro za usluge pripremanja i posluživanja pića, čiji je jedini vlasnik upravo Saša Vuković. U APR-u je Masad propertis kao osnovnu delatnost naveo „konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem“, a firma u svom vlasništvu ima dve parcele na Novom Beogradu, u Bulevaru heroja sa Košara. Jedna ima površinu od 6.040 kvadrata, a druga 195 kvadratnih metara i na obe je, kako piše Nova.rs, stavljena hipoteka u junu prošle godine.
Saša Vuković Boske, koji je osumnjičen da je pucao u Aleksandra Nešovića, suvlasnik je Masad propertisa, a partner u toj firmi mu je Stefan Nešović, sin ubijenog pripadnika Kekine grupe
U Katastru nepokretnosti piše da je na to zemljište hipoteka stavljena radi obezbeđenja novčanog potraživanja firme DHG iz Beograda, nastalog na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, koji je overen u maju 2025. Kupoprodajna cena iznosila je tri miliona evra, a rok za isplatu je 20. maj 2028. To govori da je moguće da su neraščišćeni finansijski poslovi bili razlog za obračun, kako su mnogi u policiji nezvanično navodili.
Ključar prljavih tajni
U ponedeljak, 18. maja, VJT je izdalo još jedno saopštenje, da je saslušan u svojstvu građanina i nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije Nemanja Đuran, koji je takođe doskoro bio blizak vlastima. Između ostalog njegova zaduženja su bila i obrada Skaj komunikacije koju je dobio MUP Srbije.
Za sada nije jasno sa kim su se sve čuli akteri događaja u restoranu na Senjaku, kada se sve dešavalo, kao i dokle će istraga ići u tom pravcu. Međutim, zanimljivo je da je od 10 osumnjičenih, kako je VJT saopštio, jedino Milić izneo odbranu. Ostali su se branili ćutanjem. Činjenica da je Milić izneo odbranu zapravo znači da je negirao krivična dela koja mu se stavljaju na teret.
Problem za vlast može biti činjenica da je osumnjičeni sada već bivši šef beogradske policije Milić kolekcionar brojnih tajni koje mogu biti kompromitujuće za političare sa kojima je bio veoma blizak. A da je bio čovek od poverenja govori činjenica da je još u prvom mandatu kao šef beogradske policije došao na lice mesta, kada su se Andrej Vučić, brat predsednika, Predrag Mali, brat ministra finansija Siniše Malog i njihovo obezbeđenje iz Kobri, sukobili sa policijskim kordonom prilikom Parade ponosa septembra 2014.
Problem za vlast može biti činjenica da je osumnjičeni, bivši šef beogradske policije, kolekcionar brojnih tajni koje mogu biti kompromitujuće za političare sa kojima je bio veoma blizak
Milić je imao važnu ulogu i u rušenju Savamale, pa ga je u svom iskazu pomenuo jedini osuđeni policajac Goran Stamenković. Osim njega, Stamenković je tvrdio da su ulogu u prikrivanju istine o rušenju u Hercegovačkoj imali i Nikola Selaković, Dijana Hrkalović, Vladimir Rebić, Zvonko Kostić, Nemanja Stajić, Sonja Božović i nekada bliski saradnik Nebojše Stefanovića i vlasnik tabloida Aleksandar Papić. Stamenković ih je označio kao osobe koje su ga terale da prizna krivicu.
Poslednjih godinu dana odnos Milića i vlasti je zahladneo. Razlaz je počeo, kako se nezvanično može čuti, u MUP-u 15. marta prošle godine, nakon dešavanja na najvećem protestu u Srbiji. Tada su samo dvojica policijskih funkcionera, Marko Kričak, tada šef Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) i Radoslav Repac, komandant beogradske brigade, bili spremni da bespogovorno ispunjavaju naloge vlasti. To je potvrdio čak i Vučić.
Kričak je kasnije napredovao i postao šef UKP-a, a Repac komandant Žandarmerije. Milić je, nakon što je bio ponovo postavljen za šefa beogradske policije, smenio Krička sa mesta zamenika načelnika beogradskog UKP-a, što mu ovaj, sada načelnik celog UKP-a, sigurno nije zaboravio.
Biće zanimljivo da saznamo da li je Milić sačinio službenu belešku o događaju pre nego što je uhapšen? Imao je vremena jer je priveden tri dana kasnije. Takođe da li su on i trojica njegovih saradnika iz policije bili jedini pripadnici iz sektora bezbednosti koji su bili prisutni tog 12. maja u restoranu 27, kada je, kako se sumnja, na Nešovića pucano? Žrtvino ime se nalazi u raznim izveštajima MUP -a i tajnih službi Srbije, pa se postavlja logično pitanje da li je neko ko je tako visoko kotiran bio bez tajnog nadzora? To je naročito upitno ako se ima u vidu da su početkom februara uhapšeni strani državljani zbog pokušaja ubistva upravo Nešovića, takođe na Senjaku, ali u drugom restoranu. Ne bi bilo prvi put za vreme ove vlasti da neko ko je pod tajnom pratnjom bude ubijen, kao advokat Dragoslav Miša Ognjanović.
Tu je i pitanje da li je istina da je pre nešto više od dva meseca u jednom drugom poznatom beogradskom restoranu došlo do sukoba i pucnjave sa jednim od istih aktera, koji je sada bio na Senjaku i da to nije bilo predmet interesovanja policije? Takođe pitanje je i da li je Saša Vuković, osumnjičeni da je pucao, imao dozvolu za oružje?
Možda najbitnije pitanje za samu vlast je da li je sudbina Nešovića početak novog velikog talasa sukoba organizovanih kriminalnih grupa? Ti sukobi, različitog intenziteta, trajali su sve vreme nakon što je SNS 2014. preuzeo apsolutnu vlast i sproveo čistke u policiji. To može biti opasnost za režim, jer pitanje je kako posle toliko godina saradnje na njih gledaju sukobljeni šefovi mafije. Ukoliko ih vide kao saradnike, a ne kao predstavnike vlasti, onda će na njih primenjivati mafijaška pravila.
