Odavno pricam da smo mi starosedeoci ixbeglice u svojoj drxavi.Srbijom su xavladali oni koji su prvi pobegli ix bivsih republika i losi ljudi ix srbije koji su im se pridruxili, jednom recju ratni profiteri i ljudi bex obraxa.
Gospodine Simonoviću, zemljače (i moj je deda iz redova Gvozdenog puka), veoma sam srećan da vidim da se i Toplica budi, da diže glavu, da se migolji iz znojavih ruku radikalskog otpada. Pukli smo kao zvečka, ova tek u bajci slobodarska junačna Srbija, stigli su neki ljudi izgubljenih domova i rodnih kuća i uneli ozlojeđenost, krv na rukama, mržnju prema svemu što ima korene i trajanje, i potrebu da se osvećuju i čine zlo. Pregazili su nas kao plitku vodu, a da bi to uspeli, uvek se nađe kukolj, sluge novom Muratu, spremne da zgaze i sopstvenu majku, samo da bi ih silnik pustio malo bliže trpezi. I zamislite, Zver pucala u njegov narod, a jedan od ovdašnjih, zove se Ivica Dačić (na sram njegovih predaka), batrga se pred kamerama, laže sebe i druge, da spasi Vođi obraz. A ovaj ga odavno nema, zapravo.. I eto i Zagrađanina u MUP-u, sa sve slavnim koferčetom, eto i baba-Slavice, eto i dalje slobode, zagrađuje se kao starim kartonima pred haubicom, a bedem, zna to dobro, Velika Avet može, kad god hoće, da probuši kao praseće puvalo… Otetajte ljudi cirkus, uhvatite Velikog Klovna koji je našu državu pretvorio u smetlište. Diži se Toplico, Timoku, Moravo, slavna reko Ibar, neka poteče snaga vaših voda m
venama mladosti ovog naroda, da zbacimo, potrpamo prezirom i zauvek zaboravimo ljude nedostojne tog imena, kojima je pogrešno dodeljena titula SRBIN. Ovo što predstavlja ovu mučnu državu, nije iznedrila majka junaka koji su ostavljali kosti po krševima Balkana da bi ova zemlja bila kolevka SVIH GRAĐANA
Kraljevine, kasnije Republike Srbije. Živela sloboda!
Odavno pricam da smo mi starosedeoci ixbeglice u svojoj drxavi.Srbijom su xavladali oni koji su prvi pobegli ix bivsih republika i losi ljudi ix srbije koji su im se pridruxili, jednom recju ratni profiteri i ljudi bex obraxa.
Gospodine Simonoviću, zemljače (i moj je deda iz redova Gvozdenog puka), veoma sam srećan da vidim da se i Toplica budi, da diže glavu, da se migolji iz znojavih ruku radikalskog otpada. Pukli smo kao zvečka, ova tek u bajci slobodarska junačna Srbija, stigli su neki ljudi izgubljenih domova i rodnih kuća i uneli ozlojeđenost, krv na rukama, mržnju prema svemu što ima korene i trajanje, i potrebu da se osvećuju i čine zlo. Pregazili su nas kao plitku vodu, a da bi to uspeli, uvek se nađe kukolj, sluge novom Muratu, spremne da zgaze i sopstvenu majku, samo da bi ih silnik pustio malo bliže trpezi. I zamislite, Zver pucala u njegov narod, a jedan od ovdašnjih, zove se Ivica Dačić (na sram njegovih predaka), batrga se pred kamerama, laže sebe i druge, da spasi Vođi obraz. A ovaj ga odavno nema, zapravo.. I eto i Zagrađanina u MUP-u, sa sve slavnim koferčetom, eto i baba-Slavice, eto i dalje slobode, zagrađuje se kao starim kartonima pred haubicom, a bedem, zna to dobro, Velika Avet može, kad god hoće, da probuši kao praseće puvalo… Otetajte ljudi cirkus, uhvatite Velikog Klovna koji je našu državu pretvorio u smetlište. Diži se Toplico, Timoku, Moravo, slavna reko Ibar, neka poteče snaga vaših voda m
venama mladosti ovog naroda, da zbacimo, potrpamo prezirom i zauvek zaboravimo ljude nedostojne tog imena, kojima je pogrešno dodeljena titula SRBIN. Ovo što predstavlja ovu mučnu državu, nije iznedrila majka junaka koji su ostavljali kosti po krševima Balkana da bi ova zemlja bila kolevka SVIH GRAĐANA
Kraljevine, kasnije Republike Srbije. Živela sloboda!