U naprednoj Srbiji svakojaka čuda su moguća. Ne, nažalost, lepa, već više čuda koja i najtvrdokornije nevernike nateraju da počnu da se krste i pitaju se: „Gospode, ima li te?!“
Tako smo onomad imali prilike da vidimo kako vlast, koja u tom trenutku ima apsolutnu moć, stupa u štrajk glađu protiv opozicije, jer se zulum i teror opozicije više trpeti ne mogu. Brzo su odustali, doduše, jer su verovatno shvatili, prvo, da opozicija ne može da im ispuni zahteve, a drugo, malo je besmisleno udarati kontru na štrajk glađu, jer tu bi ipak neko konkretan, imenom, prezimenom i stomakom, trebalo i da štrajkuje, što je malo prevelika žrtva. Iako tvrde da mnogo vole Srbiju, ne vole je baš toliko.
Poslednje kontra nešto imali smo prilike da vidimo pre nekoliko dana, kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić onako silno, ljudski iznervirao, jer je iz pritvora pušteno troje aktivista Pokreta slobodnih građana i organizacije „Stav“, utamničenih na pravdi Boga, na osnovu ilegalnih snimaka koji, navodno, dokazuju nešto.
Njihovom oslobađanju prethodio je novi talas protesta i blokada suda u Novom Sadu, pa se predsednik zapitao kakvo to pravosuđe na slobodu pušta takve teroriste, a u zatvoru i dalje, na primer, drži četvoricu „poštenih, divnih momaka, koji su samo čuvali stranačke prostorije i nikome ni senku nisu zgazili“, konstatova predsednik. I zaista nisu, senke nikome nisu dirali, možda malo jesu palicama polomili vilicu devojci, ali zar je to toliko greh? Zar zbog takvog jednog prestupčića da trunu u novosadskim kazamatima?!
Stoga je predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević najavio da će i SNS, poput studenata i građana nešto ranije, da blokira sud u Novom Sadu kako bi na slobodu bili pušteni ti divni momci, „koji nikome ni senku nisu zgazili“, jedino tu i tamo polome pokoju vilicu. Bilo bi to verovatno prvi put u novijoj, a i starijoj istoriji da vlast blokira rad pravosuđa jedne zemlje uz obrazloženje da želi slobodu za tipove koji su devojci naneli teške telesne povrede, a koji su prave dobrice, anđeli međ ljudima, takoreći.
Prvi put u istoriji jedan nebitan član neke stranke jednim jedinim apelom naterao je predsednika partije da promeni odluku iza koje je prethodno odlučno stao. Nije li to dokaz demokratičnosti SNS-a. Pa tamo se čak i reč počasnih članova poštuje, ceni i uvažava do te mere da se pred njima povlači i rukovodstvo stranke
Međutim, kao što je ova od početka sasvim neobična priča dobila još neobičniji zaplet, tako je usledio najneobičniji mogući rasplet, a on glasi da je predsednik Vučić tada „uleteo“ i intervenisao tako što je apelovao na Vučevića da se odustane od blokade, što je Vučević teška srca na kraju i prihvatio.
Time smo dobili još jednu „prvi put u istoriji“ situaciju, a to je da jedan nebitan član stranke jednim jedinim apelom natera predsednika partije da promeni odluku iza koje je prethodno odlučno stao. To samo pokazuje nivo demokratičnosti SNS-a, jer se tamo čak i reč nekakvih počasnih članova poštuje, ceni i uvažava do te mere da se pred njima povlači i rukovodstvo stranke.
Tako je kontrablokada propala pre nego što je i počela, što već postaje pomalo i manir jer su naprednjaci već imali najavu da će onomad na velikom svenarodnom fijasku… ovaj, skupu, blokirati RTS, jer nisu zadovoljni njihovim radom. To se na kraju nije desilo, a umesto toga blokirali su plato ispred Narodne skupštine, instaliravši nekolicinu ćacija, koji se tu rotiraju na smenu. Tu je naravno i nekolicina ćacija koji su uzurpirali Pionirski park, a glavni među njima Miloš Pavlović zapretio je da će od nedelje i on stupiti u štrajk glađu, do ispunjenja njegovih zahteva. U njih, bar za sada, ne spada mogućnost da po beneficiranim cenama otkupe parcele na kojima kampuju već mesecima.
Nije nešto, ali daj šta daš, da i SNS blokira nešto, makar to bio i deo parkića. Mada, šta im znači taj jedan park, kad evo već 13 godina u blokadi drže celu Srbiju.
