Iako je u januaru ubeđivao penzionere da će im dogodine prosečna primanja dostići 650 evra, direktor Fonda PIO Relja Ognjenović je već u maju prilično reterirao. Zapravo samo je ponovio ono što je dva meseca pre njega obećao predsednik Aleksandar Vučić, da će pokušati da „malo više“ podigne penzije niže od 45.000 dinara. „Džepovi penzionera biće značajno puniji. Ljudi znaju da kada ja to kažem, to je istina. Nikada nisam obmanuo, a to će se dogoditi u naredna tri meseca“, rekao je Vučić 25. marta.
S obzirom na to da su do tog roka ostale samo tri nedelje, Vučić je, brže-jače-bolje 22. maja ponovio da ima „odlične vesti za penzionere sa najnižim primanjima“ i da njima „značajno povećanje penzija stiže tačno za tri meseca“…
U međuvremenu su isplaćene aprilske penzije, čiji je prosek 56.848 dinara ili 485 evra, pa je i najvećim lojalistima i optimistima jasno da za 12 meseci ne može porasti za 25 odsto, na 650 evra. I sam svestan toga, Vučić je staro obećanje pokušao da gurne pod tepih novim, da će „već“ 2030. prosečna penzija biti 750 evra. Ko preživi, pričaće.
Za 900.000 penzionera i prosek od 485 evra nedostižan
Na stranu što je za oko 900.000 najstarijih i trenutni prosek nedostižan, a 753.625 ih prima manje od 45.000 dinara ili 383 evra. Upravo oni su „ciljna grupa“, kojoj se obećava skora povišica bez ikakvog zakonskog utemeljenja. Osim ako ne bude isplaćena jednokratno, kao socijalna pomoć. I sam Vučić kaže da razmatra „pet rešenja“, da „nijedno neće biti lako odbraniti pred Ustavnim sudom“ i da samo za „zaštitne dodatke“ od 3.000 dinara za penzije niže od 45.000 dinara država mora da obezbedi između 45 i 75 milijardi dinara ili od 400 do 700 miliona evra godišnje.
Vlast se penzionera setila zato što se približavaju izbori, da još čvršće za sebe veže tu njima prilično naklonjenu socijalnu grupu, koja uglavnom glasa za vladajuću stranku
Milojko Arsić
Računica Radara, pak, pokazuje da je za isplatu po 3.000 dinara za 753.625 onih sa penzijama do 45.000 dinara potrebno znatno manje, oko 27,1 milijarda dinara ili 231 milion evra. Problem je što država nema ni 231 milion, a kamoli 700 miliona, jer je minus u državnoj kasi na kraju aprila već premašio 850 miliona evra i bio je za petinu veći nego u prva četiri meseca 2025.
Povećanje samo penzija ispod nekog limita suprotno je važećem penzionom sistemu i te isplate se ne mogu ni tretirati kao deo penzija, već kao socijalna pomoć, ali se onda postavlja pitanje zašto je ona namenjena samo penzionerima, a ne i drugim ugroženim kategorijama, ističe za Radar dopisni član SANU i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. On ukazuje da se u uređenim zemljama penzioni sistemi retko menjaju, a i tada nova pravila stupaju na snagu tek za 15-20 godina.
„Ako sam dobro razumeo predsednika, radi se o jednokratnoj pomoći. Trajno povećanje bi dovelo u pitanje kredibilitet penzionog sistema. Ljudi koji uplaćuju doprinose moraju unapred da znaju na kakve penzije mogu da računaju. Za promene kojima se trajno smanjuju razlike između najviših i najnižih penzija neophodan je duži tranzicioni period od 10, 15 ili 20 godina, da bi se ljudi koji uplaćuju doprinose prilagodili“, objašnjava.
„Džepovi penzionera biće značajno puniji… i to će se dogoditi u naredna tri meseca“, rekao je Vučić 25. marta. S obzirom na to da su do tog roka ostale samo tri nedelje, on je brže-jače-bolje 22. maja ponovio da ima „odlične vesti za penzionere sa najnižim primanjima“ i da njima „značajno povećanje penzija stiže tačno za tri meseca“
Arsić podseća da neke države primenjuju Beveridžov sistem, u kome na svaki uplaćeni dinar doprinosa bogatiji dobijaju manje nego siromašni. Ali, ta pravila su definisana još 40-ih godina 20. veka. U Australiji i Novom Zelandu svi imaju jednake penzije, ali to svi znaju i oni koji smatraju da im to neće biti dovoljno, dodatno štede na neki drugi način.
Povećanje penzija produbiće minus u državnoj kasi i naterati državu da se dodatno zaduži
„Vlast se penzionera setila zato što se približavaju izbori, da još čvršće za sebe veže tu njima prilično naklonjenu socijalnu grupu, koja uglavnom glasa za vladajuću stranku. Posebno su im bitni oni koji se još kolebaju. Ako za njihovu podršku bude neophodno trajno povećanje penzija, ono će značajno uticati i na javne finansije zemlje. Ako predsednik nekima želi da poveća, a da nikom ne smanji penziju, dodatni novac za to može da se obezbedi samo povećanjem poreza i doprinosa ili povećanjem deficita, koji će se pokriti novim pozajmicama od banaka ili emisijom obveznica“, upozorava Arsić.
Povećanje najnižih penzija predstavlja se kao socijalno „pravedno“, a pritom se zanemaruje osnovni princip na kome bi penzioni sistem morao da počiva, kaže za Radar Darko Bobesić, doskorašnji direktor jedne osiguravajuće kompanije.
„Ispada da su oni koji su decenijama izdvajali više, radili duže i uredno plaćali doprinose zapravo kažnjeni, dok se sve više relativizuje razlika između nekoga ko je radio 40 ili više godina i izdvajao značajna sredstva u Fond PIO i nekoga ko je eventualno sakupio minimalan staž uz minimalne doprinose“, kaže Bobesić.
Ako predsednik nekima želi da poveća, a da nikom ne smanji penziju, dodatni novac za to može da se obezbedi samo povećanjem poreza i doprinosa ili povećanjem deficita, koji će se pokriti novim pozajmicama od banaka ili emisijom obveznica“, upozorava Milojko Arsić
Za njega je posebno problematično što se takve mere predstavljaju kao „pravedne“, iako u stvarnosti deluju destimulativno za sadašnje i buduće zaposlene. Ljudi vrlo lako dolaze do zaključka da nema smisla prijavljivati punu zaradu i plaćati visoke doprinose ako država naknadno političkim odlukama umanjuje značaj onoga što je realno uplaćeno. Takva politika direktno podstiče sivu ekonomiju i model „deo plate legalno, deo na ruke“, jer urušava poverenje u sam sistem, kaže on.
Navodno socijalna mera začinjena velikom dozom politike
„Uz to, teško je ne primetiti i političku dimenziju, jer je brojčano više penzionera sa nižim primanjima, pa ovakve mere lako mogu delovati kao pokušaj pridobijanja biračkog tela novcem svih koji su više uplaćivali. Ne mislim da najugroženijima ne treba pomagati, naprotiv. Ali socijalna politika bi trebalo da se vodi iz budžeta i kroz socijalna davanja, a ne razaranjem principa proporcionalnosti u penzionom sistemu“, zaključuje Bobesić i upozorava da ovakvim potezima vlast smanjuje poverenje građana u penzioni sistem.
Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, ističe da ih se vlast setila posle 14 godina, kada je prosečna penzija pala sa 60,2 na 46,7 odsto prosečne plate. „Nema nijednog razloga za takvo `dranje` penzionera, koje je bilo posebno izraženo od 2012. do kraja 2017, kada su penzije nominalno povećane samo 3,8 odsto, a realno smanjene za čak 12 procenata. Taj zaostatak počeo je da se nadoknađuje tek 2023“, kaže on.
Ispada da su oni koji su decenijama izdvajali više, radili duže i uredno plaćali doprinose zapravo kažnjeni. Posebno je problematično što se takve mere predstavljaju kao „pravedne“, iako u stvarnosti deluju destimulativno za sadašnje i buduće zaposlene. Takva politika direktno podstiče sivu ekonomiju i model „deo plate legalno, deo na ruke“
Darko Bobesić
Čak 680.000 penzionera živi ispod linije apsolutnog siromaštva, jer sa primanjima manjim od 35.000 dinara ne mogu da plate hranu i troškove stanovanja. Istovremeno, po njegovoj računici je smanjivanjem doprinosa za PIO za dva procentna poena od 2019. do sada napravljen minus u državnoj kasi od dve i po milijarde evra. Toliko bi bilo više novca za penzije da nisu smanjivali doprinose i sada svake godine iz budžeta mora da se Fondu PIO dotira 15 do 20 odsto novca za isplatu penzija.
Srbija zemlja apsurda – što je društvo siromašnije, to je više milijardera
Grujić pretpostavlja da će se vlast odlučiti za selektivne isplate neke vrste „pomoći“, da oni sa penzijama nižim od 45.000 dinara dobiju nešto više, ali te isplate neće ulaziti u penzioni osnov, jer bi to bilo protivno Ustavu i time bi se srušio postojeći penzioni sistem. Ne bi ga, doduše, iznenadilo da i to urade, ali se nada da neće, kaže i upozorava da će svako rešenje izazvati probleme, slične onima kada su 2014. smanjene penzije veće od 25.000 dinara.
Vlast nas se setila posle 14 godina, kada je prosečna penzija pala sa 60,2 na 46,7 odsto prosečne plate. Nema nijednog razloga za takvo „dranje“ penzionera, od kojih čak 680.000 živi ispod linije apsolutnog siromaštva, jer sa primanjima manjim od 35.000 dinara ne mogu da plate hranu i troškove stanovanja
Milan Grujić
Iako se vlast upinje da najavljenu povišicu predstavi kao socijalnu i ekonomsku meru, za Grujića ona ima i jaku političku dimenziju..
„Umesto svima po 100 evra, kao pred izbore 2020, sada će pomoć dobiti samo oni sa nižim primanjima. S jedne strane to ima smisla, a s druge je jasno da vlast računa na glasove tih slojeva, koje je uverila da sutra, ako se vlast promeni, neće biti penzija. Umesto da obećavaju nove povišice bio bi red da nam prvo vrate 840 miliona evra koje su nam uzeli smanjenjem penzija“, poručuje Grujić i zaključuje da je situacija u Srbiji apsurdna. Jer, što je društvo siromašnije, to je više milijardera.
