Autoritarni režim u Srbiji ne voli humor, kritiku, karikaturu, sarkazam, proteste, studente, bicikliste, Beograd, Čačane, Hrvatice, N1, naposletku – ne voli Istinu, ali ni tviteraše. Naročito one koji svojim životom i radom objedinjuju više navedenih stavki – strašno su duhoviti, kritični prema vladajućoj stranci, prenose istinite činjenice o aktuelnim političkim događajima jer ih ne možemo saznati preko medija, žive u Beogradu a poreklom su iz Čačka. Još ako su pored svega i vrcavi kritičari predsednika, ovakvi ljudi bi se mogli naći na meti agenata Službe, koji onda pripašu pištolje, pokupe odštampane fotografije prokazanog tviteraša – neprijatelja države, sedaju u crni džip i odlaze u noć kako bi priveli pobunjenog građanina Marka Marjanovića, koji se na mreži Iks predstavlja kao Kristal Met Dejmon.
Od početka studentskog protesta, Kristal Met Dejmon je hapšen čak četiri puta. Poslednja dva puta bila su: 4. marta, zbog tvita „12 dana do državnog udara“, i poslednji put 17. aprila, kada je Kristal Met na svom profilu objavio brojeve telefona Ane Brnabić i još troje novinara RTS-a – Nikoline Rakić, Milenka Krišana i Marka Ivasa, koji se proslavio vođenjem vesti tokom studentske blokade javnog servisa. Pritom, Kristal Met je uljudno zamolio ljude koji ga prate da ni u kom slučaju ne pozivaju niti šalju poruke na ove brojeve, podsećajući na kraju još jednom da svakako niko to neće učiniti. UNS i NUNS su osudili ove istupe, navodeći da je učinio nedopustive stvari koje se mogu protumačiti kao ozbiljan atak na novinare, što je u jednom demokratskom društvu nedopustivo.
Budući da Srbija nije demokratsko društvo niti demokratska država, pobunjenička akcija Kristal Met Dejmona mogla bi se protumačiti kao podnošenje ogledala predstavnicima režima i režimskim medijima koji su pre samo nekoliko nedelja (na Informeru) objavljivali ne samo imena studentkinja FPN-a, već su pokazali njihove fotografije pred televizijskim kamerama i pozivali ih tokom programa uživo da bi ih vređali i pretili im. To je svima, predsednici Skupštine kao i nenadležnom predsedniku, pa i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, bilo sasvim demokratski. Uzjogunili su se tek kada su neki od njihovih brojeva telefona dospeli na mrežu. Neprijatna je to stvar. Niko ne voli targetiranje, ponajmanje nenadležni predsednik i predsednica Skupštine, koja je odmah prijavila pozivanje i pretnje smrću, optužujući za sve najvećeg kriminalca kog je zemlja Srbija imala – Kristal Met Dejmona.
Nenadležni predsednik mu je svojevremeno posvetio čak par minuta pažnje tokom svoje briselske konferencije za medije, kada ga je opisao kao smetenjaka koji je kod Kalenića sa pobunjenim građanima razjurio SNS štandovce. Hvalio se nenadležni da je među njima bio neki bokserski šampion koji se jedva suzdržao da ne „odvali šamarčinu“ Kristal Metu. Ovaj se na to samo nasmejao na Iksu verzalom u desetak redova i nastavio da se bori dalje, sa svim naprednjacima, od malog patologa iz Ćacilenda do oberšturm ćacija na Andrićevom vencu. Zbog toga su ga agenti BIA uhitili, baš kao i Hrvatice pre više dana, odveli ga do svojih prostorija i predočili mu da jedan od njegova dva identiteta više neće biti moguć. Pušten je kući kao Marko Marjanović, zabranjen mu je pristup društvenim mrežama, odnosno – govor u javnosti, ali njegovi tvitovi nastavljaju da kruže kao retvitovi njegovih koleginica i kolega. Otpor je neuništiv. Sloboda je blizu. Kristal Met Dejmon živi!
