„Vožd Karađorđe“ po meri novog vožda

Već odavno ne kruži samo kiša oko Kragujevca. Još više zaobilaze ga infrastrukturni projekti, pre svega auto-putevi. Iako je već gotovo dva veka jedan od najznačajnijih industrijskih centara, do Kragujevca se ne može ama baš nijednim modernijim putem, sagrađenim u minulih 80 godina. Šumadijsku i prvu srpsku prestonicu u širokom luku redom su zaobišli Auto-put bratstva i jedinstva, koridori 10 i 11, pa i Moravski, koji još nije završen.

Ugovor na 1,3 milijarde evra potpisan je sa kineskim Šandongom 7. maja, a Vučić je početak radova najavio za jul ili avgust. Biće da je zaboravio da je u decembru 2019. rekao da je „Vožd Karađorđe“ deo plana „Srbija 2025“. i da je za taj put „već obezbeđeno 100 miliona evra“

Za Riplija je da će ga promašiti, i to za 30 kilometara, čak i Šumadijski koridor, „Vožd Karađorđe“, čija bi gradnja, ako je verovati najnovijem obećanju predsednika Aleksandra Vučića, trebalo da startuje u julu ili avgustu. I koji će baš da košta, jer „beg nije cicija“, posebno kad troši tuđe pare.

Biće da je i Vučić zaboravio da je još u decembru 2019, predstavljajući plan „Srbija 2025“. rekao da je njegov značajan deo i „Vožd Karađorđe“ i da je za taj put „već obezbeđeno 100 miliona evra“.

Kako je Zorana Mihajlović razvejala snove Kragujevčana

Da ironija bude veća, prvi je u Srbiji asfaltom presvučen put od Beograda do Kragujevca i to pre skoro jednog veka, daleke 1928. Znameniti, nedavno preminuli kragujevački urbanista Veroljub Trifunović objašnjavao je da su ranije putevi povezivali veće privredne i administrativne centre, a da je poslednjih decenija deo Šumadije oko Kragujevca infrastrukturno marginalizovan.

Krajem prethodne decenije postalo je jasno da nema ništa od auto-puta ili brze saobraćajnice, koja je trebalo da poveže Kragujevac sa Koridorom 10, a ni od Južne obilaznice i ostala je samo nada da će Šumadijski koridor da „pogodi“ Kragujevac i vrati ga na saobraćajnu mapu Srbije, Balkana i Evrope. Ispostavilo se da je i to bio samo „sanak pusti“.

Za buđenje bila je zadužena tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović. Ona je 20. avgusta 2019, najavila da će „Vožd Karađorđe“ biti dugačak između 220 i 270 kilometara, da će koštati od 1,7 do dve milijarde evra, da će biti u obliku slova ipsilon, da će povezati koridore 10 i 11. Kragujevac nije ni pomenula, ali je rekla da bi gradnja mogla da počne već do kraja te godine. Njen naslednik Goran Vesić kasnije je ukupnu dužinu skratio na 163 kilometra, a cenu sveo na milijardu evra.

Zorana Mihajlović je najavljivala auto-put dugačak 270 kilometara i vredan dve milijarde evra, Goran Vesić brzu saobraćajnicu od 163 kilometra, čija će gradnja koštati milijardu evra, a Vučić sada priča da će prva trasa od 83 kilometra državnu kasu olakšati za 1,3 milijarde evra

Skoro sedam godina kasnije, u prisustvu Vučića, sa kineskom kompanijom Šandong je 7. maja ove godine potpisan komercijalni ugovor o pretfinansiranju, projektovanju i izgradnji prve faze 83 kilometra duge brze saobraćajnice „Vožd Karađorđe“. Po tom, 1,3 milijarde evra vrednom ugovoru svaki kilometar koštaće 15,7 miliona i biće drugi najskuplji put u Srbiji, odmah posle Moravskog koridora, čija je gradnja do sada „olakšala“ državnu kasu za dve milijarde evra ili 234,4 milijarde dinara. Prosečna cena po kilometru prvog „digitalnog auto-puta“ već je dostigla 17,8 miliona evra, a još nije završen. Samo u prvih pet meseci 2026. troškovi Moravskog koridora uvećani su za 110 miliona evra, otkriva Radar.

Treća najskuplja saobraćajnica je 22 kilometra duga Severna obilaznica oko Kragujevca, čija je cena povećana sa početnih 265,2 na 342 miliona evra ili na 15,5 miliona po kilometru.

Kako je Kragujevac izgubio bitku od Čibutkovca i Brajkovca

Cene izgradnje svih saobraćajnica po pravilu drastično (na)rastu, uglavnom zbog „nepredviđenih okolnosti“, o kojima nadležni ne polažu račune građanima, iako se svi veliki projekti finansiraju javnim novcem ili kreditima koje će oni vraćati. Otuda i sve veće sumnje da u Srbiji svaka izgradnja pretpostavlja i „ugradnju“ pojedinaca. Tim pre što se infrastrukturni projekti grade na osnovu specijalnih zakona, čime se izbegavaju tenderi i javne nabavke i direktnom pogodbom se za te poslove angažuju „podobni“ izvođači.

Kragujevac je najznačajniji grad u Šumadiji, ali za Vučića i SNS očito ne naročito značajan. Njima je značajnije bilo da se probije put od Topole do Rače, koji ne služi nikome i ne vodi nigde, ali košta ko Svetog Petra kajgana, poručuje gradski odbor Demokratske stranke

Za prvu fazu „Vožda Karađorđa“, vrednu 1,3 milijarde evra, država je sklopila komercijalni ugovor sa kineskim Šandongom, koji će obezbediti novac za pretfinansiranje projekta i izgradnju puta, a takvi aranžmani se u stručnim krugovima smatraju nepovoljnijim od onih koji se sklapaju sa međunarodnim finansijskim institucijama. Na stranu što takvi ugovori „mirišu“ na korupciju.

Iako nenadležan, Vučić je 7. maja detaljno obrazložio trasu prve faze „Vožda Karađorđa“, koja će, kako je rekao, s jedne strane povezati Mali Požarevac, Mladenovac, Orašac, Aranđelovac i petlju Belosavci, a s druge strane ide od Čibutkovca, preko Brajkovca, između Lazarevca i Ljiga, opet do petlje Belosavci, čime će spojiti „Miloš Veliki“ i Koridor 10.

Kragujevčani s neskrivenom dozom ironije primećuju da njihov grad, u naprednjačkoj Srbiji, nije imao nikakve šanse u konkurencjii sa Čibutkovcem, Brajkovcem i Belosavcima. Otpao je kao „trinaesto prase“. Zbog toga gradski odbor DS-a smatra da je Vučić Kragujevčanima „ukazao veliku čast, jer će novi auto-put u najbližoj tački prolaziti 30 kilometara od Kragujevca“.

„Do predsednika Vučića, niko nije čuo za severnu, južnu ili zapadnu Šumadiju, jer je ona od pamtiveka jedinstveni prostor u centru Srbije, sa Kragujevcem kao najznačajnijim gradom. Za Vučića i SNS očito ne naročito značajan. Značajnije je bilo da se probije put od Topole do Rače, koji ne služi nikome i ne vodi nigde, ali košta ko Svetog Petra kajgana“, poručuju demokrate.

Uz podsećanje da Univerzitetski klinički centar na rekonstrukciju i izgradnju čeka već 20 godina i na još neke davno obećane, nikad nerealizovane investicije i infrastrukturne projekte, DS pita „zašto Vučić i naprednjaci toliko mrze Kragujevac“.

Zašto će upola kraća deonica od prvobitno planirane biti 30 odsto skuplja

Predsednik kragujevačkog Pokreta za promene i progres Zoran Mladenović kaže da je „pogubno kada se u državi za sve pita jedan čovek i kada se radi bez mišljenja struke“, a premrežavanje Srbije novom putnom mrežom navodi kao eklatantan primer. „Na taj način doneta je i odluka o trasi brze saobraćajnice, koja je nerazumna, neprihvatljiva i diskriminatorska prema svim građanima Kragujevca. Neverovatno je da nešto što se zove Šumadijski koridor zaobilazi i marginalizuje privredni, obrazovni, zdravstveni i administrativni centar Šumadije, koji ima više stanovnika nego sva naselja na trasi tog puta zajedno“, zaključuje Mladenović.

„Vožd Karađorđe“ ima najedakvatniji naziv od svih puteva, jer simbolično podseća na uzrečicu vođe Prvog srpskog ustanka „kojekude“, koja označava izostanak cilja i pravca, što je princip prema kojem se gradi i saobraćajnica nazvana po njemu

Danijel Dašić

Građevinski inženjer Danijel Dašić smatra da „Vožd Karađorđe“ ima najedakvatniji naziv od svih puteva u Srbiji. Ponajviše zbog toga što simbolično podseća na čuvenu uzrečicu vođe Prvog srpskog ustanka „kojekude“, koja označava izostanak cilja i pravca, što je princip prema kojem se gradi i saobraćajnica nazvana po njemu. On podseća da je planirano da to bude auto-put, pa je „degradiran“ u brzu saobraćajnicu. Uz to, dužina je sa 220 do 270 najpre skraćena na 163, pa na 83 plus 42 kilometra, a rok za završetak pomeren do 2035. U međuvremenu je Vučić saopštio da će gradnja prva 83 kilometra koštati 1,3 milijarde evra. U odnosu na brzu saobraćajnicu koju je najavio Vesić, upola kraća deonica biće 30 odsto skuplja.

„Nema racionalnog objašnjenja zašto put ide kroz delove Šumadije gde broj vozila ni približno ne opravdava izgradnju ovako skupog profila saobraćajnice. Kad bi se struka pitala i kad bi smela da kaže, daleko isplativije bi bilo da se obnove postojeći regionalni i lokalni putevi i da se potom povežu sa magistralom preko Kragujevca, najvećeg grada u tom delu Srbije. Država je još jednom odlučila da, umesto dugoročno isplativih i dobro promišljenih projekata, za koje možemo da dobijemo jeftinije finansiranje i grantove od EU, odabere skupe, nepovoljne i nekvalitetne opcije iz Kine“, ističe Dašić.

I nije jedini koji smatra da će se uskoro pokazati da su i „Vožd Karađorđe“ i Moravski koridor promašene investicije. Osim ako im osnovni cilj nije bio da se novi vožd predstavi kao „najveći graditelj“. Pa neka košta koliko košta.