Student Fakulteta političkih nauka Aleksa Simić je u novom broju Radara odgovorio na pitanje koje interesuje mnoge u Srbiji, bili oni na strani studenata ili protiv njih – kako u praksi izgleda proces donošenja odluka na studentskim plenumima. Dok nosioci vlasti traže oslonac u međunarodnoj podršci, Zapad ubeđuju da iza svega stoji Rusija i napori da se destabilizuje Balkan, Rusiju da iza protesta stoji Zapad i pokušaj obojene revolucije, a neretko se pominje i uticaj hrvatske obaveštajne službe. Simić pokazuje da upravo direktna demokratija štiti i studente i samu blokadu od ikakvih spoljnih uticaja.
„Kao i svaki demokratski proces, plenumska direktna demokratija može biti spor i mukotrpan proces, pun dugih i temeljnih debata o raznim pitanjima. Međutim, upravo je to detaljno analiziranje svakog postupka dovelo do utiska šire javnosti da studenti malo šta prepuštaju slučaju“, piše Simić.
U naš diktafon je govorila i dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović, prva čelnica neke visokoškolske ustanove koja je nedvosmisleno iskazala podršku studentima u blokadi, koja je u međuvremenu postala primer obračuna vlasti s neistomišljenicima.
„Kaže se: daj čoveku vlast, pa mu počuj glas. Vlast se dugo ne menja, a ako se ponašate kao sitnosopstvenik, kao trgovac i idete samo za vlastitim interesima, što vidimo da se dešava, može doći do promene u strukturi ličnosti. Vučić je sada opsednut rektorom Vladanom Đokićem. Opsednut je sa mnom i mojom porodicom, menja one koje targetira“, rekla je ona za Radar, između ostalog.
I, dok vlast sve glasnije zove na dijalog, takođe sve očitije pojačava represiju i ulazi u novi krug kršenja legitimiteta, a ponekad i legaliteta sopstvenih odluka, čemu smo takođe posvetili tekst. Od problematičnog izbora novog gradonačelnika Novog Sada i hapšenja građana i okupljenih opozicionara (kojima ulaz u većnicu nije bio dozvoljen), preko slanja dugih cevi u kancelarije nevladinih organizacija zbog kontrole sredstava dobijenih na konkursima USAiD-a (iako neke od njih nisu ni dobijali projekte od ove organizacije), do praktično fizičkog obračuna koji se odvio u Zaječaru – naši novinari pokazali su da tenzije nisu ni blizu smirivanja.
Naši novinari su došli do saznanja kako funkcioniše drugi dobro uhodani mehanizam koji je, ruku na srce, neuporedivo manje transparentan – naime, kako borba protiv korupcije u Srbiji zaobilazi zvučna imena bliska vrhu vlasti. Recimo, kako je Toni Apostolović, jedan od 14 uhapšenih u grupi osumnjičenih za štetu nanetu EPS-u, prvo u iskazu pred tužiocem pomenuo Igora Brnabića, brata bivše premijerke i trenutne predsednice Narodne skupštine, a potom ga nakon šestočasovnih pregovora, povukao iz konačne verzije važnog dokumenta.
Tu je i tekst o novim previranjima na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, gde je crkveni vrh sistematičnim čišćenjem svojih redova, uz kršenje zakonskih procedura i akademskih propisa i praksi,
pokazao da najviše vrednuje atmosferu jednoumlja. „Lov na veštice“ tamo je pokrenut još 2017, nakon istupanja dela nastavnika ovog fakulteta u odbranu Darvinove teorije evolucije. Nju je trebalo sačuvati od revizije i od povlačenja iz obrazovnog programa, budući da je „zasnovana na spekulacijama, mašti i zabludi“, kako su zagovarali potpisnici peticije, među kojima su se našla i dva akademika. Očekivano, u jeku studentskih blokada, ovaj lov se dodatno pojačao…
Pokušali smo da istražimo i ima li naša državan plan B za „Dan D“ i američke sankcije ruskim vlasnicima NIS-a…
Za Radar još govore i pišu Predrag Voštinić, Dragan Popović, Aleksandar Đokić, Katarina Jovanović, Florijan Biber, Miloš Jovanović…
