Sredinom prošle godine, Gugl je iz svog kalendara za američko tržište uklonio niz datuma koji su vezani za različite kulturne, etničke i društvene vrednosti i događaje, pravdajući taj potez nemogućnošću da se, zbog prevelikog broja, dosadašnji broj važnih dana moderira. Tako su iz podrazumevanog kalendara Gugla izbrisani, između ostalog, Mesec Ponosa, Mesec crnačke istorije i Dan sećanja na holokaust. Gugl je najavio da će ubuduće osnovna verzija kalendara prikazivati samo državne i nacionalne praznike, preuzete sa sajta timeanddate.com. Ova promena izazvala je brojne kritike društvenih pokreta i organizacija, koje smatraju da uklanjanje baš ovih datuma i događaja zapravo prati širu političku inicijativu uperenu protiv afirmisanja različitosti, jednakosti i inkluzivnosti, posebno prisutnu u tehnološkoj industriji koja želi bliske i dobre veze sa Trampovom administracijom. Intervencija Gugla u američkoj verziji kalendara dodatno je problematizovana nakon poslednje kontroverzne akcije kompanije – preimenovanja Meksičkog zaliva u „Američki zaliv“ na Gugl mapama, koja je sledila izvršni ukaz novog predsednika Sjedinjenih država.
I dok Gugl relativizuje izmene kalendara navodeći da svaki korisnik može u svoje personalne verzije ovog alata da unese događaje i datume koje smatra bitnim, problem je ozbiljniji i ukazuje na moguće negativne trendove u budućnosti. Mnogi korisnici se oslanjaju na Gugl kalendar za podsećanje o važnim istorijskim i kulturnim tačkama. Brisanje iz Gugl kalendara smanjuje vidljivost događaja, što umanjuje i mogućnost da ih šira javnost prizna, prepozna i slavi. Organizacije posvećene borbi za prava manjinskih zajednica smatraju da brisanje datuma vezanih za sećanje na važne istorijske, društvene i političke borbe direktno menja strukturu poželjnih kulturnih i društvenih vrednosti, doprinoseći brisanju istorije i umanjivanju dostignuća marginalizovanih zajednica. Guglova odluka se dešava i u trenutku kada mnoge velike tehnološke kompanije smanjuju programe posvećene jačanju različitosti, jednakosti i inkluzivnosti, delimično i zbog pravnih i političkih promena koje nameće nova američka administracija.
Donald Tramp je bio vrlo glasan protivnik pomenutih programa, pa se njegov povratak u Belu kuću poklopio sa merama za ograničavanje federalnog finansiranja inicijativa koje podstiču različitost, jednakost i inkluzivnost, uz mogućnost da potpuno ukine takve programe u vladinim telima. Gugl, kao i druge velike tech kompanije, prate tempo koji nameću politički centri, ali i akcionari zainteresovani pre svega za profit. Šire gledano, intervencija Gugla pokazuje kulturno nazadovanje ne samo u tehnološkim industrijama, već i u javnom diskursu, gde kompanije postaju sve manje odlučne i spremne da zauzmu progresivne i liberalne stavove o pitanjima socijalne pravde. Za jedne je to korak ka „korporativnoj neutralnosti“, dok drugi ovaj trend vide kao oblik tihe cenzure koja favorizuje konzervativne perspektive. Takođe, slučaj Gugl kalendara skreće pažnju na algoritamski uticaj na kolektivno pamćenje.
Gugl ima važnu ulogu u oblikovanju onoga što ljudi vide i pamte, kroz rangiranje pojmova u pretrazi i personalizovane preporuke. Eliminacijom pojedinih događaja iz kalendara, on suptilno menja teme i vrednosti na koje se korisnici podsećaju u okviru svojih digitalnih rutina. Dugoročno, ovakvi potezi mogu postepeno erodirati i izmeniti kvalitet i sadržaj kulturne svesti, posebno među mlađim generacijama koje se oslanjaju na digitalne alate za praćenje događaja. Izvesno je da dok Gugl oblikuje ono što ljudi vide na mreži, njegove odluke mogu pojačati šire političke i ideološke trendove. Ako druge tehnološke kompanije slede njegov primer ili ako sam Gugl smanji vidljivost događaja koje je izbacio iz kalendara i na svojim drugim platformama (kao što su pretraga i YouTube preporuke), to bi moglo signalizirati veću promenu u načinu na koji se digitalne platforme bave temama raznolikosti, jednakosti i inkluzije.
Slučaj Gugl kalendara skrenuo je pažnju i na veći problem sa kojim se suočavaju korisnici u digitalnom prostoru – korporativnom kontrolom javnih znanja. Tehnološke kompanije poput Gugla nisu samo platforme koje prezentuju sadržaje – one su i „čuvari kapija“. One odlučuju šta da uključe ili izuzmu sa svojih platformi, direktno utičući na to šta i kako saznajemo o istoriji, kulturi i društvenim pitanjima
Slučaj Gugl kalendara skrenuo je pažnju i na veći problem sa kojim se suočavaju korisnici u digitalnom prostoru – korporativnom kontrolom javnih znanja. Tehnološke kompanije poput Gugla nisu samo platforme koje prezentuju sadržaje – one su i „čuvari kapija“. One odlučuju šta da uključe ili izuzmu sa svojih platformi, direktno utičući na to šta i kako saznajemo o istoriji, kulturi i društvenim pitanjima. Uklanjanjem određenih tema i sadržaja, Gugl suštinski odlučuje koji su događaji dovoljno „važni“ da bismo ih se sećali. Tako digitalne platforme igraju ogromnu ulogu u oblikovanju kolektivne memorije. „Algoritamsko brisanje“ odnosi se na procese u kojima onlajn platforme potpuno uklanjaju ili čine manje vidljivim, sadržaje vezane za određene istorijske ili kulturne događaje, što utiče na korisnike tako što ih postepeno zaboravljaju. „Algoritamsko brisanje“ je sve češće tema rasprava o etičnosti rada onlajn platformi i njihovom doprinosu oblikovanju (ili brisanju) istorijskih narativa.
Intervencija Gugla u kalendaru još jednom je ogolila izvesnost da će privatne kompanije uvek prvo žrtvovati javni interes i odustati od stvaranja informisanog javnog diskursa, kada je njihov profit ugrožen. Potez Gugla može se tretirati i kao jedna vrsta autocenzure, uvođenja promena preventivno, kako bi se poslovanje uskladilo sa dominantnim političkim ili ekonomskim trendovima i zaštitilo od potencijalne političke kontroverze ili regulatorne kontrole.
Konačno, sve je ovo odraz uvek prisutnog pitanja – ko definiše „neutralnost“ u digitalnom prostoru? Guglovo opravdanje za promenu – da je održavanje liste globalnih kulturnih i istorijskih događaja i datuma bilo neodrživo – otvara pitanje: ko odlučuje koji praznici ili događaji će biti uključeni i na osnovu čega? Ko uspostavlja kriterijume da se neki događaj ili vrednost označe dovoljno značajnim da dobiju masovnu vidljivost? Može li uopšte privatna kompanija, tako uticajna kao što je Gugl, zaista biti „neutralna“ ili će svaka njena odluka odražavati pristrasnost i biti usklađena sa ekonomskim interesom kompanije?
Zbog svega ovoga je slučaj Gugl kalendara zapravo samo slika šire digitalne borbe za moć – političku, društvenu i kulturnu. On odražava borbu oko toga ko kontroliše digitalne prostore, kako se kulturni narativi održavaju na mreži i kako politički pritisci oblikuju korporativne odluke. On i ponovo naglašava neophodnost veće transparentnosti i odgovornosti u načinu na koji tehnološke kompanije upravljaju informacijama koje oblikuju javnu svest i istorijsko pamćenje.
