“Логичан одговор је аутоматизација и многи су је већ применили. Краткорочно, трошкови падају, али дугорочно, страдају истраживачко новинарство, контекст, локалне приче и Језик.“
То може да личи на вест али у суштини то неће моћи никада бити. Јер Вештачка Интелигенција (АИ) може да барата датим подацима који су из прошлости. Може да предвиђа некакву будућност али је ускраћена са догађајима у садашњости. Кад тај догађај обради жив човек (ни по бабу ни по стричевима, истраживачки новинар) тек онда може Вештачка Интелигенција да га акумулира. Самим тим и мења цео свој концепт као и Језик.
Онај који је скуп алгоритама у обради: текста, бројева, информација,… итд., без обзира у који сврху и на какав начин, назвао интелигенцијом, је манипулатор. Тај свакако не разуме појам „интелигенција“. И сви они који упорно то понављају и тако ту појаву називају, су само његови следбеници. Није јасно из ког разлога се људи, тј. стручњаци, којима је овај појам више него познат, не оглашавају ? Основа сваке интелигенције је разум, а машини још увек нико није подарио разум, нити ће. Стога је машина у свом раду „октроисана“ управо оним што је наведено у тексту, контекстом, логиком,…итд.
@Вхисперер, поштовани–имате право. Адекватнији назив за АИ би био—Вештачка “интелигенција“. Ови мали знаци навода би јасно оградили ову “памет“ од праве интелигенције.
AI bi mogla da se zove—Industrijska pamet ili inskonstruisana masinska inteligencija ili pamet na pokretnoj traci……umoljavam citaoce da daju neko ime ovoj Vestackoj Inteligenciji, koje pase.
Јесте у питању аутоматизација али аутоматизација прикупљених производа људске интелигенције и њиховог комбиновања које је исто тако настало алгоритмима које је створила људска интелигенција. Стручни и правилнији израз је велики језички модел (LLM) – неуронска мрежа обучена на огромној количини текста за задатке обраде природног језика, посебно за генерисање језика.
Као и све друго може бити корисно али и штетно и зато је потребна регулација – јасне ознаке и упозорења о лимитима тако искомбинованих информација.
Права опасност лежи у веровању да овим методама може заменити људска креативност.
al’ ste vi konzervativni…
da se razumemo, mnogo uprošćavate stvari
“Логичан одговор је аутоматизација и многи су је већ применили. Краткорочно, трошкови падају, али дугорочно, страдају истраживачко новинарство, контекст, локалне приче и Језик.“
То може да личи на вест али у суштини то неће моћи никада бити. Јер Вештачка Интелигенција (АИ) може да барата датим подацима који су из прошлости. Може да предвиђа некакву будућност али је ускраћена са догађајима у садашњости. Кад тај догађај обради жив човек (ни по бабу ни по стричевима, истраживачки новинар) тек онда може Вештачка Интелигенција да га акумулира. Самим тим и мења цео свој концепт као и Језик.
Онај који је скуп алгоритама у обради: текста, бројева, информација,… итд., без обзира у који сврху и на какав начин, назвао интелигенцијом, је манипулатор. Тај свакако не разуме појам „интелигенција“. И сви они који упорно то понављају и тако ту појаву називају, су само његови следбеници. Није јасно из ког разлога се људи, тј. стручњаци, којима је овај појам више него познат, не оглашавају ? Основа сваке интелигенције је разум, а машини још увек нико није подарио разум, нити ће. Стога је машина у свом раду „октроисана“ управо оним што је наведено у тексту, контекстом, логиком,…итд.
@Вхисперер, поштовани–имате право. Адекватнији назив за АИ би био—Вештачка “интелигенција“. Ови мали знаци навода би јасно оградили ову “памет“ од праве интелигенције.
AI bi mogla da se zove—Industrijska pamet ili inskonstruisana masinska inteligencija ili pamet na pokretnoj traci……umoljavam citaoce da daju neko ime ovoj Vestackoj Inteligenciji, koje pase.
Јесте у питању аутоматизација али аутоматизација прикупљених производа људске интелигенције и њиховог комбиновања које је исто тако настало алгоритмима које је створила људска интелигенција. Стручни и правилнији израз је велики језички модел (LLM) – неуронска мрежа обучена на огромној количини текста за задатке обраде природног језика, посебно за генерисање језика.
Као и све друго може бити корисно али и штетно и зато је потребна регулација – јасне ознаке и упозорења о лимитима тако искомбинованих информација.
Права опасност лежи у веровању да овим методама може заменити људска креативност.