Kada je predsednik Vladimir Putin u februaru 2022. naredio napad na Ukrajinu sigurno nije očekivao da će jedna Rusiji susedna zemlja biti najveći dobitnik njegovog rata. A upravo se to nešto dogodilo: kad je ruski izvoz hidrokarbonata u Evropu nakon pokretanja invazije doživeo kolaps, Norveška je postala najveći snabdevač energentima na kontinentu.
Zahvaljujući naglom skoku cena gasa i nafte po izbijanju rata, Norveška je ostvarila ogroman, a neplaniran finansijski prihod. Kako pokazuju nedavne procene ministarstva finansija, zemlja je tokom 2022. i 2023. od izvoza gasa ostvarila skoro 1,3 biliona kruna (111 milijardi dolara) dodatne zarade.
Zašto je onda Norveška za podršku Ukrajini u budžetu za 2025. namenila tek nešto više od 3,1 milijarde dolara? Kad se ta suma pridoda onoj koja je u tu svrhu izdvojena u 2024, norveška podrška Ukrajini ne dobacuje ni do pet odsto pomenutog dvogodišnjeg prihoda. Poređenja radi, Nemačka – koja za Ukrajinu izdvaja najviše od svih evropskih zemalja – Kijevu je od januara 2022. do oktobra 2024. u vidu vojne, finansijske i humanitarne pomoći obezbedila 16,3 milijarde dolara, a Sjedinjene Države 92 milijarde. I mada je taj dvogodišnji dodatni prihod veći od američkog i nemačkog doprinosa zajedno, podrška Norveške Ukrajini, posmatrana kao udeo u bruto nacionalnom dohotku, iznosi 0,7 odsto, što ovu zemlju svrstava na deveto mesto u Evropi, daleko iza Danske (dva odsto) i Estonije (2,2 odsto).
Norveška vlada je u suštini odlučila da bude ratni profiter, gramzivo prigrlivši sticajem okolnosti stečeni dobitak. Njena pozicija je zbunjujuća s obzirom na to da deli granicu s Rusijom i već dugo se za svoju odbranu oslanja na podršku saveznika
Norveška ne samo da ima kapacitet da uradi mnogo više kako bi napravila razliku po pitanju ishoda rata i potonje obnove Ukrajine, nego ima i moralnu obavezu da to učini. Budući da su ostvareni ekscesivni prihodi direktna posledica rata koji je Rusija pokrenula, bio bi red da veći deo od onog koji je dosad izdvajan bude namenjen onima koji se bore i ginu kako bi odbranili slobodu svoje zemlje.
Umesto toga, norveška vlada je u suštini odlučila da bude ratni profiter, gramzivo prigrlivši sticajem okolnosti stečeni dobitak. Opozicionim partijama treba odati priznanje zbog zalaganja da se za podršku Ukrajini izdvoji više sredstava i poveća iznos koji je vlada inicijalno predložila. Ali nijedna od stranaka nije ni pomislila da sugeriše kako bi čitav jednokratno ostvaren ekscesivni prihod trebalo preusmeriti ka Ukrajini.
Pozicija vlade je zbunjujuća s obzirom na to da Norveška deli granicu s Rusijom i već dugo se za svoju odbranu oslanja na podršku saveznika. Njena vlastita nacionalna bezbednost bila bi dovedena u pitanje ukoliko Rusija dobije rat, ili pak mirovnim sporazumom koji bi joj išao u prilog bude podstaknuta na nove vojne avanture.
Osim toga, nije da bi Norveška osiromašila kad bi zahvaljujući ratu ostvaren prihod namenila Ukrajini. Taj iznos predstavlja oko šest odsto vrednosti državnog fonda, najvećeg na svetu, koji raspolaže imovinom vrednom 1.700 milijardi dolara – ili 308.000 po glavi stanovnika.
Nije da bi Norveška osiromašila kad bi zahvaljujući ratu ostvaren prihod namenila Ukrajini. Reč je o iznosu od oko šest odsto vrednosti državnog fonda koji raspolaže imovinom vrednom 1.700 milijardi dolara – ili 308.000 po glavi svakog Norvežanina
Jeste da Norveška sve državne prihode od gasa i nafte usmerava u državni fond i da se iz njega na godišnjem nivou ne može povlačiti i za budžetske transfere koristiti više od tri odsto njegove ukupne vrednosti. Ovo pravilo pomaže da se limitiraju efekti inflacije i fluktuaclija deviznog kursa, te osigura kontinuirano postojanje fonda.
Ali kao makroekonomski instrument i oblik državne štednje, pravilo kojim se limitira iznos koji je moguće povući iz fonda nije osmišljeno tako da u obzir uzima i potrebe izazvane ratnim prilikama. Stoga ono ne bi trebalo da bude prepreka za veće transfere Ukrajini. Kako takav transfer ne bi prošao kroz norvešku privredu, ne bi imao ni inflatorne ili bilo kakve druge makroekonomske implikacije. (S obzirom na to da je budžet za 2025. najvećim delom već definisan, bilo bi potrebno usvajanje neke vanbudžetske mere, opravdane ratnim okolnostima.)
Ovo nije prvi put da se gomilanje bogatstva koje je posledica ratnih okolnosti nametne kao tema u Norveškoj. Ali je prvi put da je zvanično procenjeno koliko taj prihod iznosi. Ministarstvo finansija je iznelo konkretnu procenu dodatnog prihoda od izvoza prirodnog gasa u poređenju s onim koji bi bio ostvaren da su cene ostale na nivou petogodišnjeg proseka pre početka invazije.
Dok Evropljani krše ruke zbog implikacija povratka Donalda Trampa na vlast, norveška vlada i parlament trebalo bi da ostvareni dodatni prihod proslede Ukrajini u vidu vojne i finansijske podrške. Sa stanovišta nacionalne bezbednosti, u velikom je interesu Norveške da uradi pravu stvar.
Copyright Project Syndicate.
