Drugi dan bezbednosne konferencije „U odbrani čovečnosti“, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, otvoren je panelom o budućnosti Evrope u vremenu velikih geopolitičkih promena. Pitanje koje se nameće je hoće li Stari kontinent u njemu samo preživeti ili procvetati?
Evropska perspektiva za region
Rene Trokaz, specijalni predstavnik Francuske za Zapadni Balkan istakao je da se Evropska unija mora reformisati ukoliko želi da se na pravi način suoči sa izazovima koje donosi rat u Ukrajini, ali i promene u Sjedinjenim Državama posle pobede Donalda Trampa. „Moramo biti efikasniji i veoma je važno da se zemljama Zapadnog Balkana predoči jasna perspektiva u EU. Proces mora biti usklađen sa novom realnošću, ali ideja ostaje ista. Članstvo u EU za građane znači slobodu, prosperitet i to se neće promeniti. Ipak, moramo da nađemo načina da ubrzamo čitav proces, imajući u vidu pre svega činjenicu da na kontinentu imamo rat velikih razmera. Dugujemo to zemljama Zapadnog Balkana.“
Filip Riker, predsedavajući Vilson centra za Globalnu Evropu ukazao je na problem zamora proširenjem, ali i razočaranje mladih ljudi u zemljama Zapadnog Balkana koje već duže od dve decenije čekaju na pristupanje. On je skrenuo pažnju na važnost multilateralne politike EU u kontekstu Evrope, ali i delovanja u Ujedinjenim nacijama.
„U kontekstu promene političkog kursa u SAD ostaje da se vidi da li će predsednik Tramp zaista ići na trgovinski rat sa EU.“
Važno je da SAD i dalje budu uključene u sistem evropske bezbednosti. Mislim da bi trebalo da budemo veoma oprezni sa idejom takozvane strateške autonomije
Rob Dikson
Rob Dikson, direktor sekcije za međunarodne odnose Nacionalnog sekretarijata za bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva, ukazao je na duboku povezanost ekonomija EU i SAD i važnost razgovora o tome kako će se to partnerstvo dalje razvijati, posebno u IT industrijama i trgovini. „Važno je da SAD i dalje budu uključene u sistem evropske bezbednosti. Mislim da bi trebalo da budemo veoma oprezni sa idejom takozvane strateške autonomije, koja mora da ostane interoperabilna sa NATO i SAD, na evropskom kontinentu ali i u regionu Azije i Pacifika“, istakao je Dikson.
Evropa i Kina
Dejvid Donahju iz Prekomorskog razvojnog instituta (ODI) rekao je da će EU najverovatnije pokušati da se postavi inteligentno u odnosima sa Kinom, ali da će to biti teško jer se Peking percipira kao pretnja zbog njene podrške Rusiji u ratu sa Ukrajinom. „Suočena sa takvom situacijom, EU će morati da bude veoma obazriva ali i da po svaku cenu izbegava direktnu konfrontaciju sa Kinom.“
Vesela Čarneva, zamenica direktora Evropskog saveta za inostrane poslove, podsetila je na izveštaj koji je Savetu Evrope ponudio Mario Dragi, nekadašnji guverner Centralne banke EU, u kome je ukazao na nužnost investiranja u IT industrije ukoliko EU želi da ostane relevantna u globalnim ekonomskim tokovima.
„Dragijev izveštaj izneo je konkretnu procenu da EU mora da investira najmanje 850 milijardi evra u IT industrije, te da bi takva finansijska injekcija omogućila razvoj inovacija u ovom sektoru i usporila odliv kapitala iz Evrope. Ipak, odluka da se dalje pozajmljuje kao u vreme pandemije korone moraće da bude usaglašena sa rezultatima izbora koji nas čekaju februara naredne godine u Nemačkoj. Mnogo toga će zavisiti od stanja nemačke ekonomije. Dugo godina nemački proizvođači automobila imali su velike koristi od pristupa kineskom tržištu, ali to se sada promenilo“, naglasila je Čarneva.
Dragijev izveštaj izneo je konkretnu procenu da EU mora da investira najmanje 850 milijardi evra u IT industrije, te da bi takva finansijska injekcija usporila odliv kapitala iz Evrope
Vesela Čarneva
Prema njenim rečima, stav Kine i njena podrška Rusiji bila je tačka preokreta za EU, ali otvorena komunikacija sa Kinom kao takva može biti argument u pregovorima EU sa administracijom Donalda Trampa. Na njene reči se nadovezao Rene Trokaz ukazujući da po nekim pitanjima EU može da antagonizuje Kinu, ali da moramo naći dobar način saradnje, podsećajući na nedavni sastanak kineskog i francuskog predsednika u Parizu, ali i na posetu Si Đinpinga Beogradu.
„Potrebno je pokrenuti proces integracije na osnovu jasnih kriterijuma. Predsednik Makron jasno je rekao da je budućnost Srbije u EU i to je ono na šta smo mi konkretno usmereni“, zaključio je Trokaz.
Sve današnje panele možete pogledati u odvojenom tekstu i na zvaničnom Jutjub kanalu.
