Radar Forum, jedanaesta epizoda

Živimo u novoj 1936. godini i to je jako opasno

15


U jedanaestoj epizodi Radar Foruma, izazivač Sead Spahović ugostio je publicistu Zlatoja Martinova, a njih dvojica osvetlili su složene teme iz perioda Drugog svetskog rata. Martinov ističe da savremeni istoričari selektivno koriste nemačke dokumente zaplenjene nakon pada Berlina, koji otkrivaju prijateljske odnose između Hitlera i Staljina, o čemu i piše u svojoj knjizi Treći rajh i SSSR (1939-1941), a koji su omogućili Hitlerove vojne uspehe na zapadu Evrope.

„Ako im je trebalo da se govori loše o Staljinu, što su i radili posle 1948, oni su koristili neke od tih dokumenata, a ako su govorili protiv Hitlera, opet su uzimali iste dokumente… ali niko nije sagledao celinu tih odnosa koji su od aprila-marta 1939, pa do 22. juna 1941. zapravo bili toliko prijateljski, nažalost, da su i te kako uticali na tok rata. Nikada Hitler ne bi tako lako osvojio u tom periodu i Holandiju i Norvešku i Dansku, Belgiju, Luksemburg, Francusku, najznačajniju evropsku demokratsku zemlju, da nije Staljin držao leđa Hitleru na istoku“, priča Martinov.

On je posebno istakao njihov tajni Pakt o nenapadanju koji je uključivao podelu interesnih sfera gde je Staljin insistirao na bazama na Dardanelima i Bosforu, kompletnoj kontroli nad Bugarskom, sve do Sredozemlja, što je, naglašava Martinov, za Sile osovine bilo neprihvatljivo.

„Važno je reći da je Staljin – koji se uvek izlagao za miroljubivog lidera, za humanog lidera – bio sklon podeli interesnih sfera kao i svaka druga imperijalna sila. On je imao taj problem izlaska na moreuze, na Crno More. Postoji ugovor iz 1936. godine iz Montrea, koji reguliše plovidbu moreuzima Dardaneli i Bosfor, a koji kaže da sve države imaju pravo prolaza sem ratnih brodova koji moraju da traže dozvolu Turske. To je Rusima smetalo i oni su želeli da, ako već sklapaju dogovor sa Hitlerom, da im to nekako Hitler obezbedi. Hitler je bio voljan da čak i to ispuni, ali nije hteo da dozvoli da oni tamo instaliraju svoje baze što je Staljin zahtevao“, priča Martinov.

Sagovornici su se dotakli i perioda zatočeništva patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja u koncentracionom logoru Dahau. Iako su bili zatvoreni, priča Martinov pozivajući se na nemačke izveštaje, oni su imali određene privilegije, što je bio deo nemačkog plana da trguju sa savezničkim snagama kako se rat bližio kraju.

VLD 2894 copy
Foto: Srđan Božinović/Radar

Spahović je upitao i za razloge zbog kojih Srbi imaju averziju prema Zapadu. Martinov povezuje to s dugim periodima strane dominacije i različitim kulturnim uticajima, nasuprot građanskim nacijama Zapada koje su razvile svoj identitet kroz prosvetiteljstvo i Francusku revoluciju.

„Rekao bih da tu postoji neko istorijsko objašnjenje. Moramo razlikovati etnički nacionalizam i građanski nacionalizam. Posle Francuske revolucije nastaju narodi u ovom smislu kako ih danas doživljavamo, ali te nacije, zapravo, ne izvode svoju nacionalnost iz zajedničkih rasnih, etničkih, kulturnih svojstava nego iz praksisa, iz delovanja, iz rada, iz obavljanja svojih građanskih dužnosti, građanskih prava… Iz toga je izveden ustavni patriotizam, dakle jedna građanska nacija, jedna politička nacija. To su zemlje koje su doživele i to prosvetiteljstvo i veliki uticaj Francuske revolucije, tako da je kod njih prevladao taj građanski koncept. Nasuprot tome, postoje države, uključujući i našu, koje nisu imale takav istorijski razvoj, koje su bile dugo pod tuđim jarmom, pod potpuno drugačijom kulturom“, kaže Martinov.

Sagovornici su se dotakli i tanke linije između ekstremne levice i desnice, te razloga Putinovog okretanja Aziji.

„Postoje dva razmišljanja. Jedno koje kaže da Rusija ima jednu misiju, da popravoslavi čitav svet, do onih zapadnjaka koji su mislili da Rusija treba da se evropeizuje. To su dve glavne linije u filozofiji Rusa, ali bila je i treća, marginalna tada, a ona je govorila – put na Istok. Mi Rusi smo više Azijati nego što smo Sloveni, kako je rekao Nikolaj Trubeckoj, glavni zagovornik te evroazijske koncepcije – kad malo zagrebeš Rusa, dobiješ Tatarina. Oni su čak smatrali da je ta azijska komponenta etnički prevalentna kod njih, čak i kulturna. Dva i po veka mongolsko-tatarske okupacije, kaže Trubeckoj, nisu porobili duh Rusa nego su nam doneli državotvornost, centralizam, snagu države i mi smo od njih nasledili taj centralizam koji je jako dobar za jednu veliku zemlju. Dakle, Vizantija je naš duh, a Tatari i Mongoli telo. To je bila marginalna koncepcija koja je sad prevladala i u Putinovoj Rusiji. Putin je sam zagovornik toga, on je sam rekao, mi smo više Azijati, nego što smo Evropljani“, podseća Martinov.

Za kraj, razmišljajući o trenutnim globalnim trendovima, sagovornici su izrazili zabrinutost za budućnost Evrope i sveta, poredeći današnje prilike sa onima iz predvečerja Drugog svetskog rata.

„Mi živimo sada u izvesnoj 1936/37, tu smo negde, i to je jako opasno, plašim se za budućnost Evrope i sveta“, kaže Martinov.

*O čemu su još govorili Spahović i Martinov u jedanaestoj epizodi Radar Foruma pogledajte na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i svake subote od 18 sati na televiziji N1

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

15 komentara
Poslednje izdanje