Ne samo što će bivši gradonačelnik Aleksandar Šapić, prvi na listi „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“ za izbore 2. juna ostati upamćen kao jedan od retkih kome je pošlo za rukom da u jednoj kalendarskoj godini, konkretno u 2023, napravi minus u gradskoj kasi od 72 miliona evra, već i kao neko ko je za samo četiri i po meseca grad kojim rukovodi kod domaćih kreditora zadužio za 13,7 puta veću sumu od one planirane Odlukom o privremenom finansiranju Beograda u prvoj polovini 2024.
Tom Odlukom predviđeno je da se grad do 30. juna kod domaćih kreditora zaduži za 236 miliona, a kod stranih za 320 miliona dinara. Radar, međutim, saznaje da je do 15. maja privremeni organ, na čijem je čelu Šapić, već „ispucao“ kvotu za zaduživanje kod stranaca (pozajmio je 318 od predviđenih 320 miliona za celo prvo polugođe), a na domaćem tržištu se zadužio za čak 3,23 milijarde dinara.
Dug Beograda za četiri i po meseca povećan za 30 miliona evra
Za samo četiri i po meseca ukupan dug Beograda povećan je, dakle, za 3,55 milijardi dinara ili za više od 30 miliona evra. To znači da je u finišu predizborne kampanje privremeni organ, kojim uz Šapića upravljaju i njegov stranački kolega, član Predsedništva SNS-a Aleksandar Mirković i bivši predsednik Skupštine Beograda i prvi čovek Gradskog odbora SPS-a Nikola Nikodijević, od raspisivanja lokalnih izbora 3. aprila, za samo mesec i po dana, do sredine maja povećao javni dug Beograda za više od 12 odsto.
Krajem marta, prema zvaničnim podacima republičke Uprave za javni dug, javni dug Beograda bio je oko 29,2 milijarde dinara, a toliki je bio i krajem prošle godine. Sa novim zaduženjima iznos duga u međuvremenu se povećao na 32,7 milijardi dinara ili oko 280 miliona evra.
I pre novog zaduživanja, Beograd je kreditorima dugovao dva puta više od svih drugih lokalnih samouprava u Srbiji zajedno. U martu je njegov udeo u ukupnom javnom dugu svih lokalnih samouprava bio 65 odsto, a u maju je sigurno veći bar za nekoliko procentnih poena
Indikativno je, međutim, da je i pre ovog povećanja, prema poslednjim podacima Uprave za javni dug, Beograd kreditorima dugovao dva puta više od svih drugih lokalnih samouprava u Srbiji – zajedno. Zvanično je, naime, u martu udeo Beograda u ukupnom javnom dugu svih lokalnih samouprava u Srbiji bio čak 65 odsto, a u maju je sigurno veći bar za nekoliko procentnih poena, jer je malo verovatno da su se i ostale lokalne vlasti zaduživale istim tempom kao privremeni organ u prestonici.
Ovakav ishod samo je posledica politike započete prošle godine, u kojoj su ukupni rashodi budžeta Beograda dostigli 155,1 milijardu i značajno premašili prihode, koji su se zaustavili na 146,7 milijardi dinara, o čemu je Radar pisao u prošlom broju. Istim putem privremena vlast nastavila je i ove godine. I u prva četiri i po meseca 2024. trošilo se, naime, više nego što je bilo novca u gradskoj kasi.
I ove godine smeši se manjak u gradskoj kasi
Konkretno, od 1. januara do 15. maja ukupni prihodi budžeta Beograda iznosili su 59 milijardi, dok su rashodi bili za 600 miliona dinara veći. Pri tome je u „prihode“ ušla i suma od 3,7 milijardi dinara, obezbeđena novim zaduživanjem od 3,55 milijardi dinara, kao i 145 miliona dinara od privatizacije. Bez tih pozajmica, već polovinom maja u gradskoj kasi bi se pojavio minus veći od četiri milijarde dinara. Problem je „samo“ u tome što će sve ove pozajmice jednog dana morati da budu vraćene, i to sa kamatom.
Sam Šapić ovih dana je, gostujući na TV Informer, pokušao da demantuje pisanje Radara o prvom deficitu gradskog budžeta u poslednjih 15 godina. „Završni račun još nije usvojen, usvaja se u junu, a to će biti nakon izbora, što ne ide u prilog onima koji bi da kritikuju bez osnova, jer im je to kasno. Nemaju prava da kažu da grad nikad nije bio u goroj finansijskoj situaciji, jer je to laž“, rekao je Šapić za TV Informer, a preneo Kurir, navodeći i нjegove reči da „razvoj Beograda niko ne može da zaustavi, samo je pitanje da li ćemo iskoristiti momenat da u naredne četiri godine napravimo od Beograda istočnoevropski Njujork, jedan moderan grad sa snažnom ekonomijom, koji će da bude ponos, ne samo Srbije, već i ovog dela Evrope“.
600 miliona dinara
bili su veći rashodi od prihoda budžeta Beograda do 15. maja, a bez novih zajmova, koji će morati da se vrate sa kamatom, minus bi premašio četiri milijarde dinara
Tim „demantijem“ Šapić je praktično potvrdio pisanje Radara da će podaci o deficitu u 2023. široj javnosti biti poznati tek kada se usvoji završni račun i da će to biti posle izbora, 2. juna, kada se konstituiše nova skupština Beograda. Pre toga nema ko da usvoji taj dokument iz koga će se jasno videti da su u 2023. prihodi bili 146,7 milijardi, a rashodi 155,1 milijardu dinara. Uz to nova gradska većina, ko god je činio, saznaće da ni ove godine gradskim javnim finansijama ne cvetaju ruže i da je rupa u gradskoj kasi sve dublja i dublja. U suprotnom, privremena vlast ne bi ni bila prinuđena da od Poštanske štedionice, po hitnom postupku, pozajmi tri milijarde dinara. Bez tog novca kasnile bi mnoge isplate, što baš i ne bi bila dobra poruka zaposlenima u gradskim organima uprave i drugim gradskim službama.
Sve manji prihodi od naplate karata u javnom prevozu
To neplanirano, dodatno zaduživanje bilo je neophodno, jer neki drugi izvori nisu bili tako izdašni, kao što se planiralo. Posebno su podbacili „ostali prihodi“, od kojih se do 30. juna očekivalo 2,58 milijardi, a do 15. maja je naplaćeno samo 1,6 milijardi dinara, ili tek 62 odsto planiranog novca. „Kvaka“ je u tome što skoro 95 odsto „ostalih primanja“ predstavljaju prihodi od prodaje karata u javnom gradskom prevozu, koji su sada značajno manji pre nego što je, na insistiranje pre svega Šapića, Bus plus sistem zamenjen novom aplikacijom za plaćanje gradskog prevoza. Biće da je i zbog toga do sredine maja gradski Sekretarijat za javni prevoz potrošio više od 80 odsto sume planirane do kraja juna i isplatio 16,7 milijardi dinara ili oko 142 miliona evra.
Gradonačelnik Šapić i gradsko veće do 15. maja potrošili su skoro sav novac koji je trebalo da rastegnu do kraja juna. Odlukom o privremenom finansiranju njima je u prvom polugođu bilo na raspolaganju 37 miliona dinara, a do polovine maja već su potrošili 33,7 miliona ili 91,1 odsto planirane sume
Ako bi do kraja juna prihodi od naplate karata u javnom prevozu bili isti kao u prva četiri i po meseca, u gradsku kasu će se u prvom polugođu sliti bar 500 miliona dinara manje nego što je planirano. Samim tim, za toliko će morati da se smanje i neki troškovi ili će grad morati dodatno da se zadužuje. Ako je suditi po Šapićevim najavama novih povlastica u vidu besplatnih karata za sve gradske bazene, „đačkim dodacima“ od po 20.000 dinara svim porodicama sa školskom decom i još koječega, mnogo je izvesniji drugi scenario.
Potreba za neplaniranim zaduživanjem Beograda posledica je i nešto manjih „tekućih transfera od višeg nivoa vlasti“. Privremena uprava grada je očekivala da im Vlada Srbije do kraja juna iz republičkog budžeta preusmeri 530 miliona, a do sredine maja je uplaćeno samo 41 odsto ili oko 218,6 miliona dinara. Nije isključeno da će se ta infuzija partijskih drugova iz Nemanjine 11 pojačati neposredno uoči lokalnih izbora.
Koga briga za zdravu životnu sredinu
A koliko aktuelna gradska vlast vodi računa o životnoj sredini na posredan način govori i podatak da je za prvih šest meseci od planiranih 644,8 miliona dinara naknada za zagađivanje životne sredine do sredine maja naplaćeno samo 191,4 miliona dinara ili manje od 30 odsto planirane sume. Privremeni organ je izgleda, bar ako se analizira budžet Beograda, rešio sve probleme zagađenja. Tim pre što je i gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine od planiranih 1,4 milijarde dinara za prvo polugođe za četiri i po meseca za programe smanjenja zagađenja potrošio tek 501 milion ili 35,66 odsto planiranog novca.
Možda i interesantnija od prihodne je rashodna strana gradskog budžeta. Već na prvi pogled u oči pada podatak da su gradonačelnik i gradsko veće do 15. maja već potrošili skoro sav novac, koji je trebalo da rastegnu do kraja juna. Odlukom o privremenom finansiranju njima je u prvoj polovini godine bilo na raspolaganju 37 miliona dinara, a do polovine maja već je potrošeno 33,7 miliona dinara ili 91,1 odsto planirane sume.
Koliko gradska vlast vodi računa o životnoj sredini govori i to što je od planiranih 644,8 miliona dinara naknada za zagađivanje životne sredine u prvih šest meseci do sredine maja naplaćeno manje od 30 odsto, dok je Sekretarijat za zaštitu životne sredine na ekološke programe do sada potrošio tek trećinu planirane sume
Planirani budžet će, po svemu sudeći, probiti i Sekretarijat za finansije, koji je od planirane četiri milijarde za šest meseci već potrošio 3,23 milijarde. Za četiri i po meseca, dakle, potrošili su više od četiri petine novca i teško da će sa preostalom petinom uspeti da prežive narednih mesec i po.
Štedi se, međutim, tamo gde ne bi smelo. Pogotovo zbog sve češćih i glasnijih primedbi da je Beograd poslednjih godina žrtva investitorskog urbanizma. Možda i zbog toga što je Služba glavnog urbaniste za četiri i po meseca ove godine dobila samo 11,8 od planiranih 50 miliona dinara za prvih šest meseci. Mada svakako ima i onih koji misle da je i tih 23,7 odsto od sume planirane za prvo polugođe previše u odnosu na rezultate rada glavnog urbaniste, sa kojima se građani susreću na svakom koraku.
Konačno, rupa u gradskom budžetu bila bi značajno veća da nisu dramatično skresane kapitalne investicije u gradsku infrastrukturu, sa 56 milijardi dinara prošle na samo 10 milijardi u prvoj polovini ove godine. Ti projekti ionako nisu mogli biti završeni pre predizborne tišine, koja počinje u ponoć 30. maja, pa se nisu mogli ni koristiti za kampanju. A svaka „ušteda“, pa makar i po cenu kašnjenja nekih važnih projekata, bitna je da se stvori iluzija da i u gradskoj, a ne samo u republičkoj kasi – preliva i da para ima za sve. Bar do zatvaranja biračkih mesta, 2. juna u 20 časova.
