Nakon višenedeljnih tenzija na pariskim ulicama, supruga i ja smo odlučili da sa šestogodišnjom ćerkom ne ostanemo u gradu tokom subotnjeg (17. oktobra, prim.) protesta. U vreme kad se masa u dva po podne okupila na centralnom protestu na Trgu Republike, šetali smo po šumi jugoistočno od Pariza, nadomak Fontenbloa, nekadašnje jesenje rezidencije francuskih kraljeva.
Nakon što smo se vozom vratili u grad i pešice zaputili ka metrou, osetili smo suzavac u vazduhu. Metro stanica najbliža našem stanu bila je zatvorena, pa smo sišli na narednoj, gde smo naišli na mnoštvo tinejdžera, zbijenih ispod stepenica koje vode iz stanice, kako dele zaštitne maske. Uzeli smo po jednu za svakog od nas koji trenutak pre nego što nas je oblak suzavca, pekući nam oči, naterao da se sa stepenica spustimo ka peronima.
Nijedna zemlja ne može da ima pristojnu budućnost ukoliko njena mladost ne veruje da će je imati
Proteste koji su u francuskim srednjim školama izbili krajem septembra bilo je nemoguće izbeći. Mnogi mladi ljudi u ovoj zemlji, kao i njihovi vršnjaci širom sveta, ne gaje nikakve nade za budućnost. Usled državnih mera štednje i finansijskih pritisaka, stanje u školama koje pohađaju sve je gore. Deo profesora za koje su loši radni uslovi bili previše ne drži časove, a njihove zamene nisu obezbeđene. Ovo leto bilo je i najtoplije u Francuskoj otkad su 1900. merenja počela. Mladi znaju da ih čekaju leta koja će biti ista ili gora, i vide kako odrasli koji bi o tome trebalo da vode računa malo toga preduzimaju.
Nedugo nakon što su protesti školaraca počeli, različite političke grupacije – neke u dobroj veri, druge ne – pokušale su da se priključe protestnom pokretu. Ali uprkos tim manevrima političara, dušu protesta i dalje čine đaci.
Ulični protesti u Francuskoj su neka vrsta nacionalnog rituala. Velike demonstracije 2023. izbile su nakon što je predsednik Emanuel Makron objavio plan o podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. Ta reforma pretočena je u zakon, i protesti su minuli. Primena ključnih delova zakona, onih koji se tiču starosne granice, kasnije je suspendovana do 2028.
Ovog puta takav epilog nije na pomolu. Francuska vlada predlog nekog zakona može da povuče iz procedure, ili da ga preradi u dovoljnoj meri da može da prođe. Ali današnje vlade čine se nesposobnim da legislativne mere pretoče u budućnost kakvu mladi priželjkuju i zaslužuju.
Kako se primiču predsednički izbori naredne godine, a ankete beleže dalji rast krajnje desnice, neki od ljudi s kojima razgovaram predviđaju da će protesti dati zamah krajnjoj levici. Kako god da bude, centar se ne drži. I imam muke da ovde pronađem bilo koga ko veruje kako centar uopšte zaslužuje da opstane, ili se makar nada da hoće.
U kakvu poziciju ovo stavlja Francusku? Zahtevi školaraca zasad su najvećim delom rudimentarni. Mnogi stariji učesnici demonstracija fokusirani su na rastuće troškove života, govoreći jezikom „priuštivosti“ kakav se može čuti i na protestima u drugim zemljama. Dan nakon centralnog protesta u medijima se polemisalo oko toga ko je odgovoran za nasilje koje je usledilo. Ali podozrevam da je najznačajnije pitanje ono generacijsko. Nijedna zemlja ne može da ima pristojnu budućnost ukoliko njena mladost ne veruje da će je imati.
Možda će se jednog dana na aktuelne proteste gledati kao na korak ka konfrontaciji između pretenzija starih i perspektiva mladih. Politički život dugo je bio organizovan oko matrica klase, nacionalne pripadnosti, vere ili identiteta. Da li bi u današnje vreme generacijska pripadnost mogla da postane ključna linija političke podele? U tom slučaju, moraćemo ozbiljnije da razmislimo o tome kako su moć i prilike raspoređeni između različitih generacija.
Politike koje pokreće snaga mladosti nisu nova pojava. Još živi veterani sa pariskih barikada 1968. sada su svi penzioneri. Na s penzijama povezana izdvajanja danas otpada približno trećina budžeta francuskog Ministarstva prosvete. Ovo delom odražava način na koji ovo ministarstvo evidentira troškove penzija, ali brojka je svejedno indikativna.
Kako se javni dug nagomilava, a zabrinutost zbog zaduživanja države raste, mnogo se govori o tome može li Francuska sebi i dalje da priušti sistem države blagostanja. Ali važnije pitanje je kakvu vrstu države blagostanja Francuska želi, i šta bi trebalo da budu prioriteti tog sistema. Kako da vlada zaštiti stare – a ta zaštita spada u jedno od najvećih demokratskih dostignuća 20. stoleća – i istovremeno mladima obezbedi izglede za pristojnu budućnost?
Ova pitanja sežu dalje od svake istinske ili zamišljene igre s nultim zbirom između prava na penziju i troškova obrazovanja. U pitanju je sam kvalitet obrazovnog sistema, ali isto tako i naš kolektivni odgovor na globalno zagrevanje i uspon veštačke inteligencije.
Starije generacije su politički moćna sila. Pripadnici tog segmenta društva u visokom procentu izlaze na izbore, a kako francuska populacija u proseku postaje sve starija, i njihov značaj za ishod izbora postaje sve veći. Nasuprot tome, većina srednjoškolaca još nema dovoljno godina da bi imala pravo glasa.
Kako da vlada zaštiti stare – a ta zaštita spada u jedno od najvećih dostignuća 20. stoleća – i istovremeno mladima obezbedi izglede za pristojnu budućnost
Isto tako, starije generacije zauzimaju mnoge od položaja s kojih se vlast formalno sprovodi. Đaci zasad svoje zahteve nisu eksplicitno usmerili protiv starijih generacija. Ali ako ovi protesti budu imali neki trajniji značaj, onda će to biti zato što su predstavljali prve nagoveštaje neke nove politike u čijem temelju je zahtev mladih ljudi da se u većoj meri pitaju za uslove koji određuju to kakvi će biti njihovi izgledi u životu, i kakva će biti budućnost planete.
Dok smo se vraćali kući, video sam grupu maskiranih tinejdžera kako sede poređani duž pešačkih mostova na kanalu Sen Marten i, s nogama iznad vode, posmatraju kako gore kontejneri za smeće. Mostovi na ovom kanalu bili su poprište krvavih obračuna u vreme revolucije iz 1848, kada su se pariski radnici sukobili s Nacionalnom gardom i pripadnicima drugih snaga reda. Političke podele te ere bile su drugačije. Naše tek počinju da se pomaljaju.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
