Savremena francuska politička kultura u svom temelju baštini revoluciju, otuda ne čudi zašto se baš u njoj redovno dešavaju masovni protesti koji se često prelivaju u nerede. Obrazac se ponovio i prethode subote, 17. oktobra, kada je između pola miliona i osamsto hiljada ljudi širom Francuske izašlo na socijalne proteste predvođene različitim frakcijama radikalne levice, sindikata i studenata.
Makronov neuspeh je u tome što nakon niza godina na vlasti, nije uspeo da sprovede liberalne ekonomske reforme i racionalizuje tromu državu blagostanja
Oficijelne brojke govore o 2.397 privedenih izgrednika, o 997 povređenih pripadnika policije, kao i o šteti nanetoj manjim i većim poslovnim i državnim objektima, koja se meri stotinama miliona evra. Srpskim čitaocima najbliže će biti poređenje sa velikim mitingom protiv proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, koji je započeo sa zavetnim patosom, a završio se krađom patika.
Melanšonova računica
Dok su, uglavnom beli, levičari i levičarke iz srednje klase, zauzimajući idealnu pozu za revolucionarne TikTok i Instagram selfije, uredno zamotani u arafatke mahali palestinskim zastavama na plamtećim bulevarima, iza njihovih leđa, uglavnom obojeni, pripadnici lumpen proleterijata ciljano su pljačkali radnje sa robom koja se kasnije može prodati za dobre pare. Za Francusku ništa novo, niti su protesti bili osobeno masovni za državu tog obima, niti je nasilje bilo nezabeleženih razmera. Razume se, ni do kakve revolucije nije došlo, naročito ne u zemlji u kojoj radikalni levičari čine samo glasnu manjinu. Pa ipak, ovi protesti će verovatno imati uticajan odjek u okviru polarizovane atmosfere pred neizvesne predsedničke izbore, koji predstoje u aprilu naredne godine. S jedne strane, oni će osnažiti radikalnu desnicu, ali će s druge uticati i na rast umerene levice, kao i opcija bliskih centru. Najveći gubitnik biće krajnja levica.
Budući da je predvodnik radikalne levice u Francuskoj, Žan Lik Melanšon, nastojao da kapitalizuje na datim protestima, on snosi političku odgovornost za to u šta su se oni pretvorili. Paralele se mogu povući sa januarskim neredima u Vašingtonu nakon Trampovog izbornog poraza 2021. godine. Najpre je Tramp stavio masu siledžija pod emotivni napon, a zatim umakao kada su neredi otpočeli. Istovetno je postupio i Melanšon, u pokušaju da preuzme odgovornost za proteste, ali ne i za nerede. Sami socijalni izvori protesta su legitimni u jednoj demokratskoj državi, iako nisu opravdani sa ekonomske tačke gledišta. Francuska ne samo što nije neoliberalna država, već tone pod pritiskom socijalnih izdvajanja, od kojih lavovski deo čine penzije. Pritom francuski penzioneri raspolažu većim prihodima od prosečne plate radno sposobnog stanovništva.
Makronov greh
Centrista Makron je predlagao neophodnu penzionu reformu u više navrata, ali su se upravo levičari tome protivili, što je naposletku izazvalo krizu vlade i ostavke nekoliko premijera u nizu početkom prethodne godine. Francuska je zapravo zemlja sa znatno visokom poreskom stopom i pozamašnim socijalnim izdavanjima, uz sve sindikalne blokade zagarantovane zakonima u sferi radnih odnosa, shodno tome, radi se o državi blagostanja, koja pod sve većim teretom izdataka sve manje efikasno funkcioniše.
Makronov neuspeh sastoji se iz toga što njemu kao centristi, nakon dugog niza godina na vlasti, nije pošlo za rukom da sprovede liberalne ekonomske reforme i racionalizuje tromu državu blagostanja. U tom smislu, Makron jeste krivac za krizu u kojoj se Francuska nalazi, kako političku, tako i ekonomsku, ali ne iz razloga koje navode njegovi kritičari sleva, već zato što se pokazao nedoraslim da sprovede sopstveni program u delo.
