U nestabilnom svetu samoća retko pruža utehu. To je jednostavno objašnjenje za referendum na kome će se Islanđani 29. avgusta izjašnjavati o tome da li da s Evropskom unijom iznova pokrenu pregovore o pridruživanju od kojih su svojevremeno odustali. (U slučaju bilo kakvog sporazuma, nakon okončanja pregovora o priključenju moralo bi da bude organizovano zasebno izjašnjavanje.)
S oko 400.000 stanovnika, vitalno važnim položajem u severnom Atlantiku i ekonomijom u velikoj meri integrisanom s ostatkom sveta, Island je evidentno osetljiv na promenu okolnosti neophodnih za njegov dalji razvoj – i još važnije, njegovu bezbednost. Kada je 2009. aplicirao za članstvo u EU, bilo je to kratko nakon što je zemlja prošla kroz iskustvo bliske smrti tokom finansijske krize 2008, koja ju je dovela do ekonomskog kolapsa. U to vreme su mnogi Islanđani smatrali da je vezivanje nacionalne valute i ekonomije za Uniju najsigurnija opcija.
Budući da je Island preko Evropskog ekonomskog prostora već u statusu ekonomskog satelita EU, punopravno članstvo samo bi ojačalo njegov suverenitet, omogućavajući mu da učestvuje u oblikovanju odluka koje je već dužan da primenjuje
Nakon pozitivne procene Evropske komisije, pristupni pregovori počeli su 2010. i brzo napredovali sve do 2013. Od 33 pregovaračka poglavlja otvoreno je njih 27, a zatvoreno 11, mada su neka ključna pitanja, poput kontrole ribolova, ostala otvorena. Ali je onda 2013. nova islandska vlada, formirana posle izbora te godine, pregovore prekinula. Generalni osećaj među kreatorima politike na Islandu bio je da se ekonomija od implozije 2008. oporavila bezbolnije nego što se očekivalo. To je mnoge navelo na zaključak da Island i dalje može sam.
Islandska ekonomija otad ostvaruje dobre rezultate, ne na poslednjem mestu usled procvata turističkog sektora. Povrh toga, zemlja je imala značajne koristi od toga što je preko Evropskog ekonomskog prostora (EEP) – kome pripadaju i Norveška i Lihtenštajn – deo jedinstvenog tržišta EU. Ali neizvesnost skopčana s nestabilnošću islandske valute je kamatne stope – a time i mnoge druge troškove – zadržala na, komparativno posmatrano, visokom nivou.
Možda još značajnije, s porastom geopolitičkih i geoekonomskih tenzija mnogi počinju da brinu da to što je nije u EU Island sada čini ranjivim. To je razlog zbog koga vlada premijerke Kristrun Frostadotir traži mandat za ponovo otvaranje pregovora i razmatranje mogućnosti pridruživanja bloku.
Suverenitet je, iz istorijskih razloga, visoko na listi prioriteta u islandskim debatama o pridruživanju EU. Ali budući da je zemlja preko EEP već u statusu ekonomskog satelita EU, punopravno članstvo u Uniji samo bi ojačalo njen suverenitet, omogućavajući joj da učestvuje u oblikovanju odluka koje je već dužna da primenjuje.
Politika ribarstva predstavljala bi centralnu i delikatnu tačku bilo kakvih pregovora o pridruživanju. Ali kako Velika Britanija više nije u EU, a islandska ekonomska zona se ne graniči s vodama neke od članica Unije, reklo bi se da tu ima prostora za kompromis. Budući da su Švedska i Finska sebi svojevremeno obezbedile specijalne aranžmane za poljoprivredni sektor u severnim delovima EU, trebalo bi da je moguće da i Island dobije sličan povlašćeni tretman.
Nasuprot ovim dugo prisutnim razlozima za zabrinutost, širi bezbednosni prioriteti su ti koji u sve većoj meri usmeravaju dijalog. Island je član NATO, ali nema vlastitu vojsku. Tokom Hladnog rata Sjedinjene Države su tamo imale izuzetno važnu vazduhoplovnu bazu Keflavik, ali su je 2006. naprečac i bez mnogo ceremonije napustile. Danas se avijacije evropskih zemalja rotiraju šaljući avione u Keflavik kako bi pomogle u nadzoru severnog Atlantika.
Niko ne može da predvidi šta će američki predsednik Donald Tramp učiniti po pitanju susednog Grenlanda, prema kome nastavlja da gaji aspiracije. Ali povodljiva i nepredvidljiva bezbednosna politika njegove administracije Island je nesumnjivo učinila ranjivijim. Trampov izabranik za mesto ambasadora na Islandu, valjda inspirisan predsednikovim teritorijalnim pretenzijama, u januaru se našalio kako bi ova zemlja trebalo da postane 52. američka savezna država, da bi onda brže-bolje povukao tu izjavu. (Vredi se podsetiti da je EU pokazala spremnost da se zauzme za Grenland.)
Osim toga, u tekućoj eri trgovinskih ratova to što nije deo carinske unije Island takođe izlaže rizicima. Velike ekonomije poput EU i Kine u stanju su da recipročnim merama uzvrate na hirove Trampove administracije, ali male ekonomije takvu sposobnost nemaju.
U tekućoj eri trgovinskih ratova to što nije deo carinske unije Island takođe izlaže rizicima. Velike ekonomije poput EU i Kine u stanju su da recipročnim merama uzvrate na hirove Trampove administracije, ali male ekonomije takvu sposobnost nemaju
Ako Island izglasa ponovno otvaranje pregovora s EU, njihov napredak će verovatno biti brz, a konačna odluka o članstvu usledila bi verovatno u roku od dve godine. Nema osnova da se smatra da članice EU – posebno one nordijske i baltičke – ne bi pozdravile priključenje Islanda. A njegovo pridruživanje verovatno bi i Norvešku navelo da preispita svoju poziciju po pitanju članstva u Uniji: sporazum o EPP čija je jedina preostala članica Lihtenštajn u današnjim okolnostima ima malo smisla.
Ali sve su ovo teme za neka buduća razmatranja. Zasad prioritet ima pitanje hoće li Islanđani odlučiti da proces pridruživanja EU ponovo pokrenu.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
