Devizne rezerve najviši zvaničnici Srbije često pominju kada u superlativima pričaju o stanju srpske ekonomije. Iz kabineta guvernerke Jorgovanke Tabaković prošle sedmice zvanično je saopšteno da su bruto devizne rezerve NBS na kraju jula dostigle rekordnih 30,5 milijardi evra, da su za 893 miliona veće nego krajem juna, a da su neto devizne rezerve, umanjene za obaveze prema MMF-u i obavezne rezerve koje banke moraju da drže kod NBS, skoro 26 milijardi evra.
Centralna banka pohvalila se i da je u julu na deviznom tržištu kupila 570 miliona evra više nego što je prodala, te da su devizne rezerve sedam puta veće od vrednosti mesečnog uvoza i za 68,3 odsto veće od novčane mase M1, koja predstavlja zbir gotovog novca u opticaju i depozita po viđenju.
Kako je predsednik sabirao babe i žabe
Osim guvernerke, rezervama se često hvali i predsednik Aleksandar Vučić, s tim što ponekad ume baš da pretera. Tako je u decembru 2025. za RTS tvrdio da su one na „istorijski najvišem“ nivou, navodeći da iznose „29 milijardi i 367 miliona evra, plus 52,5 tona zlata, što je negde 6,3 milijarde u evrima“. Te dve stavke sabrao je kao babe i žabe i izjavio: „Imamo, dakle, 36 milijardi evra deviznih rezervi i možemo da branimo kurs (dinara) godinama“.
Spekulacije sa zlatom nisu posao ni za jednu centralnu banku, jer one žive od kamata, a zlato ne donosi prihod od kamate, ukazuje iskusni bankar, uz opasku da je prinos od zlata, ako je ono u Srbiji, a guvernerka Tabaković se baš time hvali, nula posto
Predsednik je „prevideo“ da je tržišna vrednost zlata već uključena u devizne rezerve i tako ih je bez ikakvog osnova uvećao za čak 22,4 odsto. Pre njega, rekordne rezerve „od 30 milijardi evra“, iako su „kotu 30“ prvi put premašile tek prošlog meseca, još prošlog novembra pominjao je i ministar finansija Siniša Mali, obrazlažući predlog budžeta za 2026. „Na računu imamo četiri milijarde evra, uz rekordne devizne rezerve od 30 milijardi evra, rekordne rezerve zlata, stabilan devizni kurs, nikada nižu nezaposlenost“, rekao je Mali za RTS.
Tek osam meseci kasnije one su prvi put premašile „granicu snova“ od 30 milijardi, s tim što, prema podacima NBS, više od petine bruto deviznih rezervi čini skoro 54,8 tona zlata, vrednog 6,16 milijardi evra. Iako je u julu NBS kupila 18 zlatnih poluga ili 225,8 kilograma od kineske kompanije Serbija Ziđin koper, vrednost zlatnih rezervi smanjena je za 36,8 miliona evra, jer je prošlog meseca američki dolar oslabio prema evru za oko jedan odsto.
Posebno u oči pada da je od početka ove godine NBS kupila 2,3 tone zlata, ali je uprkos tome vrednost državnih zlatnih rezervi smanjena za 32 miliona evra. Tome je kumovao pad cene fine unce zlata u dolarima za oko 6,5 odsto, a pad vrednosti zlatnih rezervi bio bi i dublji da u istom periodu dolar nije ojačao prema evru za oko dva odsto.
Naša relativna stabilnost je u velikoj meri zasnovana na kumuliranju inostranog duga, a kad strani investitori procene da je vreme za povlačenje, neće iz zemlje iznositi dinare, pa će Srbija morati dodatno da se zadužuje u inostranstvu
Dragovan Milićević
Za iskusnog bankara, koji je želeo da ostane anoniman, priča o sve većem udelu zlata u deviznim rezervama je „jako zanimljiva“. On podseća da su se svi redom hvalili dok je cena zlata rasla do rekordnog nivoa od 5.595 dolara, koliko je fina unca (31,103 grama) vredela 28. januara ove godine. U međuvremenu je pala na 4.377 dolara.
Da li vlast u Srbiji razmišlja u kategorijama Divljeg zapada
„Spekulacije sa zlatom prosto nisu posao ni za jednu centralnu banku, pa ni za NBS, jer zlato ne donosi prihod od kamate, od čega centralne banke žive! Pritom je prinos od zlata, ako je ono u Srbiji, a guvernerka Tabaković se baš time hvali, nula posto. Niko vam, naime, na osnovu zlata neće dati kredit, niti prodati neku robu, osim ako ne razmišlja u kategorijama Divljeg zapada ili kraljevskih porodica koje su za vreme ratova bežale pred neprijateljem sa koferima punim zlata“, u ironičnom tonu objašnjava sagovornik Radara.
Uz to, primećuje on, nezavisno od toga kako to tumače guvernerka Tabaković, predsednik Vučić ili ministar Mali, kurs dinara nije kontrolisano fluktuirajući, kako bi trebalo da bude, već je dinar praktično fiksiran za evro. Kurs se, kaže, ne formira na osnovu ponude i tražnje na slobodnom deviznom tržištu, već ga svojim intervencijama kontroliše NBS. „U Americi postoji izreka – ako nešto hoda kao patka, izgleda kao patka i kvače kao patka, to je onda patka“, zaključuje i podseća da je pre devet i po godina, u februaru 2017. srednji kurs evra bio 124 dinara, da bi već do kraja te godine pao ispod 118 dinara i na tom nivou je i danas.
„NBS je u julu 488,3 miliona evra otkupila od države, koja se prethodno zadužila u inostranstvu. Svaki put kada se država zaduži rastu i rezerve, jer država prethodno pozajmljene devize prodaje Narodnoj banci za dinare“, objašnjava prekaljeni bankar
Na prvi pogled, bez detaljne analize ohrabrujuće deluje i podatak da je NBS prošlog meseca na domaćem deviznom tržištu kupila 570 miliona evra više nego što je prodala. Đavo se, međutim, krije u detaljima. „Ako ja dobro primećujem, NBS je 488,3 miliona evra otkupila od države, koja se prethodno zadužila u inostranstvu. Svaki put kada se država zaduži rastu i rezerve, jer država prethodno pozajmljene devize prodaje Narodnoj banci za dinare“, objašnjava prekaljeni bankar.
Devizne rezerve uporedivih zemalja iz okruženja rasle više nego u Srbiji
Drugi sagovornik, takođe ekspert za finansije, primećuje da o deviznim rezervama vlast govori samo u apsolutnim brojkama, a javni dug iskazuje isključivo u procentima BDP-a. Cilj je, kaže, da se pod tepih gurne podatak da je od dolaska SNS-a na vlast dug skoro utrostručen, pa stalno ističu, a posebno premijer Vučić, da je 2014, dok je on bio premijer, „javni dug bio veći od 70 odsto, a da je sada 43,8 odsto BDP-a“.
154 posto
od 2011. povećane su devizne rezerve, a javni dug za čak 189 procenata, tako da je pre deceniju i po dug bio za 20,8 a sada je za 37,5 odsto veći od deviznih rezervi
Ako bi se, objašnjava naš sagovornik, na isti način posmatrale i devizne rezerve, vlast ne bi imala razloga za tolike hvalospeve, jer su devizne rezerve u decembru 2011. bile 12 milijardi evra ili 32,7 odsto tadašnjeg BDP-a, a trenutno su 33,4 odsto projektovanog BDP-a za ovu godinu.
Tačno je da je za proteklih deceniju i po Srbija svoje rezerve uvećala za 154 posto, sa 12 na 30,5 milijardi. Istina je, takođe, da su ih u istom periodu uvećale i sve uporedive zemlje iz okruženja, neke i znatno više. Konkretno, Severna Makedonija ih je povećala za 163 posto (sa 1,9 na pet milijardi evra), BiH za 209 posto (sa 3,3 na 10,2 milijarde evra), a Albanija za 216 procenata (sa 2,5 na 7,9 milijardi dolara). Hrvatskoj, sa kojom naši zvaničnici vole da se porede, devizne rezerve više nisu toliko ni bitne, jer je od 1. januara 2023. članica evrozone, a od 2011. do uvođenja evra je povećala rezerve za 143 posto, sa 10,7 na 26 milijardi evra.
„Devizne rezerve iznose 29 milijardi i 367 miliona evra, plus 52,5 tona zlata, što je negde 6,3 milijarde u evrima. Imamo, dakle, 36 milijardi evra deviznih rezervi i možemo da branimo kurs (dinara) godinama“, rekao je Aleksandar Vučić u decembru 2025, s tim što je „prevideo“ da je tržišna vrednost zlata već uključena u devizne rezerve, pa ih je greškom uvećao za 22,4 odsto
Drugi podatak koji delimično baca senku na „rekordne“ devizne rezerve je da su, prema zvaničnim podacima NBS, pre deceniju i po one novčanu masu M1 (zbir gotovog novca u opticaju i depozita po viđenju) pokrivale sa 430, a sada je pokrivaju sa 168,3 posto. Uz to, sada su sedam, a tada su bile osam puta veće od vrednosti mesečnog uvoza. Drugim rečima, trenutno su relativno manje nego pre 14 i po godina.
Srpska ekonomije opstaje na dugovima
Ekonomista Dragovan Milićević ukazuje da je, osim apsolutnog nivoa, za ekonomsku stabilnost zemlje važno i kakvi su izvori deviznih rezervi. Tim pre što su operativne rezerve NBS, kada se od bruto rezervi oduzmu rezerve banaka i depoziti države, oko 9,6 milijardi evra, ističe Milićević, uz opasku da je za njega mnogo veća pretnja zamka takozvanih deficita blizanaca, jer Srbija godinama unazad ima deficit u platnom bilansu i minus u državnoj kasi.
„U Americi postoji izreka – ako nešto hoda kao patka, izgleda kao patka i kvače kao patka, to je onda patka“, navodi finansijski stručnjak u prilog teze da je kurs dinara praktično fiksiran za evro i podseća da je krajem 2017. srednji kurs evra pao ispod 118 dinara i na tom nivou je i danas
„Iz bilansa NBS se može zaključiti da ona primarni novac kreira isključivo kroz povećanje deviznih rezervi, tako da se emisija dinara isključivo zasniva na dugu, bilo da se država zadužuje kod stranih poverilaca, bilo da banke svoj devizni portfolio pretvaraju u dinare kod NBS. Sve ovo na prvi pogled izgleda logično dok je sistem u stanju stabilne i predvidive ravnoteže. U slučaju bilo kakvih većih šokova ovaj sistem se ruši“, upozorava sagovornik Radara.
Dodatni problem je, po njegovim rečima, što Srbija bez novog zaduživanja ne može da vraća dospele stare dugove, niti da pokriva tekući deficit, tako da se praktično svake godine povećava javni dug. Srpska ekonomija, dakle, opstaje na dugovima, konstatuje on.
„Drugi, mnogo opasniji scenario nastupa kada odliv po osnovu stranih investicija postane značajno veći od njihovog priliva. Pritom se odliv može povećavati i ako stranci prestanu da reinvestiraju dobit ostvarenu u Srbiji i počnu da je iznose iz zemlje u vidu dividendi. Za malu, otvorenu ekonomiju, kakva je naša, to može biti veoma osetljivo, posebno u turbulentnim međunarodnim okolnostima“, kaže Milićević.
U prvoj fazi, kada novac ulazi u zemlju, svaka strana direktna ili porfolio investicija je dobrodošla, ali se mora imati u vidu da se jednog dana taj novac može i izneti iz zemlje, kada njegov vlasnik proceni da je vreme za to, podseća on. A tada stranci neće iznositi dinare, već devize, zbog čega će Srbija morati dodatno da se zadužuje u inostranstvu, konstatuje Milićević i zaključuje da je i sadašnja „relativna ekonomska stabilnost“ u velikoj meri zasnovana na kumuliranju inostranog duga.
Bar koliko i Srbija, devizne rezerve su u prethodnih deceniju i po uvećale i sve uporedive zemlje iz okruženja, a neke i znatno više. Konkretno, Severna Makedonija za 163 procenta, BiH za 209 posto, a Albanija za 216 procenata
Sve u svemu, svaki čas će se neko od zvaničnika pohvaliti da su od kraja 2011. devizne rezerve do sada povećane sa 12 na 30,5 milijardi evra, što je rast od 154 posto, ali bi svi redom da pod tepih gurnu podatak da je u istom tom periodu javni dug zemlje povećan za 189 procenata, sa 14,5 milijardi na 41,9 milijardi evra, koliko je prema preliminarnim podacima Uprave za javni dug bio početkom ove sedmice. Drugim rečima, pre deceniju i po javni dug bio je za 20,8 odsto, a sada je za 37,5 procenata veći od deviznih rezervi zemlje.
