Kada se građanka Nove Varoši nedavno pred kamerama požalila Aleksandru Vučiću da je prevarena jer nije dobila obećani posao u zamenu za skupljanje kapilarnih glasova za Srpsku naprednu stranku, samo naivni mogli su očekivati posledice poput reakcije tužilaštva zbog sumnje na krivično delo ili masovnog zgražavanja pristalica vlasti koje vodi ka promeni političkog raspoloženja.
Navikli na siromaštvo, ali ne i na demokratiju, naučeni da veruju „marljivom“ vođi koji se „bori za Srbiju“ i kome mnogi „rade o glavi“, uključujući i brojne saradnike, birači na koje se vlast oslanja posle takve scene očekuju samo da Vučić lično „ispravi nepravdu“ i prevarenoj ženi obezbedi posao. I da i oni sami nekom sledećom prilikom na isti način dobiju rešenje za problem koji ih najviše muči – bilo da je reč o poslu, asfaltu do kuće ili leku za dete. Bez obzira na zakone, pravdu i elementarni moral.
Nijedan od nas
Nema tu greške – baš kao što snimci na kojima se vidi da Vučić nije sposoban ni za jedan običan svakodnevni posao (posle neuspešnog otvaranja flašice s vodom, izgubljene borbe s kišobranom i mnoštva drugih sličnih situacija, dobili smo i skeč sa smotanim pokušajem pranja automobila) nisu slučajno pušteni u javnost. Pre će biti da je njihov cilj da „velikog državnika“ bez koga Srbija, tvrde, ne bi postojala, prikažu kao običnog čoveka, jednog od nas.
Uvek informisan o najsitnijim promenama raspoloženja javnosti, Vučić kampanju vodi takoreći „na naučnoj bazi“, tačno u skladu sa stavovima i očekivanjima onih na čije glasove računa i bez ikakvog obzira na činjenice, ali i na to šta o najnižim oblicima populizma i manipulacija misli obavešteniji, kritički deo javnosti. Od obraćanja tom delu populacije potpuno je odustao, naročito nakon pobune započete padom novosadske nadstrešnice, od kada je očigledno da mu je svaki potez usmeren ka stabilizovanju poljuljanog rejtinga, bez nade u bilo kakav novi rast.
U poslednje tri godine raste broj građana koji preferiraju demokratski sistem u odnosu na sistem s jakim liderom. Da je demokratski sistem bolji za Srbiju do 2024. je verovalo oko 40 odsto, a u junu ove godine za gotovo 60 odsto je demokratija prihvatljivija od svakog drugog oblika
Kao pasionirani pratilac istraživanja javnog mnjenja i, pritom, u prilici da podacima raspolaže u meri nezamislivoj za obične smrtnike i političke konkurente, Vučić, naime, odlično zna da vreme ne radi u njegovu korist.
Potpuno jasno to se čita iz više istraživanja javnog mnjenja koje su u poslednje vreme radili različiti istraživači, po različitim metodama i samo jednom zajedničkom karakteristikom: nijedno od njih nisu naručili i finansirali naprednjaci.
Srbija se menja dubinski – demokratija ponovo dobija na ceni nauštrb ranije potrebe za vođom koji odlučuje o svemu, mladi su se zainteresovali za politiku, životne teme izbile su u prvi plan, a popularnost Evropske unije počela da raste. Ništa od toga ne ide u prilog interesima autokratskog, populističkog vođe, koji najveću podršku ima u najstarijem i najmanje obrazovanom delu populacije, prijemčivom za antievropsku propagandu koju naprednjačka vlast godinama forsira.
Pravac u propast
Pogledajmo detaljnije: u najnovijem istraživanju Internešnel ripablik instituta (IRI), rađenom od 27. maja do 24. juna ove godine na 1.502 ispitanika, najpre nailazimo na podatak za koji istraživači redovno objašnjavaju da predstavlja važan pokazatelj spremnosti društva za političke promene: većina građana Srbije (49 odsto) veruje da Srbija ide u pogrešnom pravcu, dok njih 41 odsto smatra da je pravac dobar (ostatak su neodlučni).
To i nije velika razlika u odnosu na prošlu godinu, kada je pravcem kretanja zemlje zadovoljno bilo 44, a nezadovoljno 51 odsto građana, ali jeste značajna razlika u odnosu na raspoloženje do 2024, kada je većina građana pozitivno ocenjivala stanje u zemlji. U istraživanju te godine pravac je bio dobar za 56, a loš za 37 odsto, a dve godine ranije, u istraživanju iz 2022, čak 57 procenata je tvrdilo da je pravac dobar, a za 33 odsto je bio loš.
Kao najveći problem u Srbiji građani vide korupciju, pokazalo je istraživanje IRI. Slede Vlada i vladajuća partija, a na trećem mestu su troškovi života
Trend promene je, dakle, jasan i potpuno korespondira sa političkim dešavanjima: Srbiju poslednjih godina potresaju snažni protesti, daleko masovniji i uporniji od onih kojih ni ranijih godina nije manjkalo. Masovna ubistva u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju 2023. bila su okidač za seriju protesta na koje je vlast odgovorila „kontramitingom“, 27. maja te godine i time „zaradila“ prvi očigledni znak svoje poljuljanosti – reke ljudi uobičajenim pritiscima dovedenih na skup ispred Skupštine Srbije vraćale su se ka autobusima preko Brankovog mosta pre nego što je Vučić započeo govor.
Posle su se samo menjali povodi protestnih skupova, dok je broj učesnika rastao, baš kao i državna represija. U prvoj polovini 2024. protestovalo se zbog izborne krađe u decembru, potom je tema bila iskopavanje litijuma i bora u dolini Jadra, da bi, posle smrtonosnog pada nadstrešnice novosadske železničke stanice 1. novembra 2024, započeli studentski protesti, koji su, prema različitim istraživanjima, dobili podršku većine populacije, ili makar većine izjašnjenih na to pitanje, kao u istraživanju IRI-ja.
Otkaz jakom vođi
„U septembru 2023. je 42 odsto građana smatralo da država nije adekvatno reagovala na masovna ubistva u `Ribnikaru` i selima kod Mladenovca i Smedereva, a više od polovine, njih 55 odsto, da država snosi barem deo odgovornosti za te zločine“, podseća Vojislav Mihailović, direktor istraživanja javnog mnjenja Crte u tekstu za Savremenu politiku, i zaključuje: „To je bio presudan trenutak u kome se veliki broj građana Srbije zapitao u kakvoj mi to zemlji živimo i, možda važnije, u kakvoj zemlji želimo da živimo.“
Iako prema nalazima KOMS-a, 84 odsto mladih smatra da im politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava da utiču na političke procese i odluke, gotovo 90 odsto njih sa pravom glasa kaže da bi izašlo na izbore kada bi se održali naredne nedelje
U demokratskoj – izgleda da tako glasi odgovor. Tokom poslednje tri godine raste broj građana koji preferiraju demokratski sistem u odnosu na sistem s jakim liderom, navodi u istom tekstu Mihailović i podseća da je u istraživanjima koje je Crta sprovela u periodu između 2022. i 2024. oko 40 odsto građana isticalo da je demokratski sistem bolji za Srbiju. U junu 2026. razlika je velika: gotovo 60 odsto navodi da je demokratija prihvatljivija od svakog drugog oblika.
Značajno se promenio i odnos mladih prema demokratiji, proizlazi iz istraživanja koje na populaciji starosti od 15 do 30 godina od 2017. sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). U ovogodišnjoj anketi 53,9 posto mladih izjavilo je da demokratiju smatra najboljim oblikom vladavine. Istovremeno, 39,6 procenata ih smatra da je Srbiji potreban jak vođa, dok 45,6 odsto smatra da nije. U oba slučaja, stavovi su značajno drugačiji nego u godinama pre 2025, podsećaju istraživači.
Mladi donose promene
Prema nalazima KOMS-a, gotovo 90 odsto mladih sa pravom glasa kaže da bi izašlo na izbore kada bi se održali naredne nedelje. Ipak, 84 posto smatra da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke. O zainteresovanosti mladih da utiču na stanje u zemlji govori i podatak da ih je skoro sedam od 10 učestvovalo u nekoj formi protesta, a 58 odsto ih je učestvovalo u potpisivanju peticije ili narodne inicijative u prethodnoj godini.
Izgleda da neće mnogo pomoći ni pokušaji nametanja identitetskih i drugih tema pogodnih za populističku manipulaciju: kao najveći problem u Srbiji građani vide korupciju (22 odsto ispitanika) pokazalo je istraživanje IRI. Slede Vlada i vladajuća partija (devet odsto) i troškovi života (osam procenata). Najčešći odgovor na pitanje šta bi poboljšalo ekonomiju je – borba protiv korupcije (38 odsto).
Izlizala se i najjača karta vlasti, brižljivo građeni kult Vučićeve ličnosti. Prema podacima Crte, svega trećina građana ima poverenja u njega, a predsednik Republike je državna institucija sa najznačajnijim padom poverenja u poslednjih nekoliko godina
U populaciji mladih, prema istraživanju KOMS-a, kao najveći problem navode se visoki troškovi života (82,6 odsto), slede korupcija (76,9 odsto) i nedostatak demokratije i pravde (71,3 odsto).
I dok vlast svoju priču o nezadrživom ekonomskom napretku plasira, između ostalog, navodima o povratku lekara u Srbiju, čak 47 odsto mladih planira da se iseli iz zemlje. Njih 42 odsto to ne planira trenutno, ali ne otpisuje tu mogućnost. Od njih, više od tri četvrtine bi se preselilo u zemlje Evrope. Za ostanak u zemlji većina mladih kao razlog navodi želju za menjanjem Srbije, kako bi bila pristojna za život i rad.
Ni intenzivna antievropska propaganda, po svemu sudeći, više ne radi kao do sada: prema istraživanju IRI-ja, na eventualnom referendumu o ulasku u EU, 46 odsto građana glasalo bi „za“, dok bi 17 procenata njih bilo protiv (pre samo godinu dana odnos je bio izjednačen, 39:39 odsto). Samo 17 odsto ispitanika veruje da vlada SNS vodi Srbiju ka EU, 33 odsto ih smatra da Vlada ne želi evrointegracije ili za njih nije sposobna, dok njih 40 procenata veruje da EU ne želi Srbiju.
I u istraživanju Nove srpske političke misli iz aprila ove godine, gotovo isti je procenat građana koji bi na referendumu podržali ulazak Srbije u EU (45,8 odsto), ali je veći broj onih koji se tome protive (36,2 odsto). Među mladima, prema podacima KOMS-a, podrška članstvu u EU prvi put je natpolovična (51,3 odsto), dok se tom putu protivi 26,9 odsto ispitanika. Reč je, inače, o najvišoj zabeleženoj podršci članstvu u EU među mladima od 2017, a po prvi put najveći broj mladih smatra da bi Srbija svoju spoljnu politiku trebalo prvenstveno da oslanja na EU (40 odsto), ispred opcije balansiranja između Istoka i Zapada, za šta je 32 odsto anketiranih.
Izlizala se i najjača karta vlasti, brižljivo građeni kult Vučićeve ličnosti: prema podacima Crte, svega trećina građana ima poverenja u njega, a predsednik Republike je državna institucija sa najznačajnijim padom poverenja u poslednjih nekoliko godina.
Svestan da mu je rok trajanja na izmaku, režim opterećen brojnim kriminalnim aferama, zato, postaje izuzetno opasan: svoje pozicije (i svoju slobodu?) braniće svim raspoloživim sredstvima. Uskoro.
