za Radar iz Vašingtona
Donald Tramp baš nema sreće s vremenom. Dva možda najvažnija događaja u njegovom mandatu – inauguraciju i proslavu 250. rođendana Amerike, kada se nadao da će masovnim prisustvom ljudi u Vašingtonu pokazati koliku podršku ima – pokvarile su ekstremne temperature. Ceremonija inauguracije ispred Kongresa otvorena za javnost otkazana je zbog ledenog talasa, a vreli talas i oluja poremetili su program proslave Dana nezavisnosti u prestonici gde su glavne zvezde bili Tramp i najveći vatromet na svetu. Zbog oluje je tokom popodneva naređena evakuacija na potezu od Kongresa do spomenika Vašingtonu, gde je inače i Veliki američki vašar – na koji su ljudi prethodno satima čekali da uđu, stojeći u ogromnim redovima na paklenih 39 stepeni. Kiša je smanjila temperaturu, ali i entuzijazam jer su se ljudi razbežali.
Vrućina protiv predsednika
Tramp je počeo da govori sat i po kasnije nego što je planirano, tek posle 11 uveče, i odmah je prebrojao glave (zvuči poznato). Pre evakuacije je, kaže, bilo 375.000 ljudi, a 150.000 se vratilo da ga sluša. Predsednik SAD, očekivano, nije poslao poruku o ujedinjenju nacije za jubilarni rođendan Amerike, ali neočekivano – kako su primetili američki mediji – nije govorio toliko ni o sebi. U mešavini patriotskog i političkog, iz obraćanja se izdvojila poruka o komunizmu kao „raku američkog društva“ i ideji koju zastupaju i novopridošli u Ameriku, čime ugrožavaju američki način života. Makartistička parola o „crvenoj pošasti“ bila je odgovor na proimigrantski govor gradonačelnika Njujorka Zorana Mamdanija, koji je i zaštitno lice sve popularnijeg demokratskog socijalizma. Fešta u prestonici povodom 4. jula završena je faktički dan kasnije, 40-minutnim vatrometom koji je počeo tek u ponoć. Mediji su ranije preneli da je planirano da se ispali čak 50 puta više vatrometa nego inače, a prema računici Vašington posta to je koštalo oko sedam miliona dolara. Amerika je grandiozno proslavila 250 godina od početka velikog demokratskog eksperimenta. Ali čak ni ovakav jubilej nije uspeo da prekrije podele, najveću ranu američkog društva. U prestonici su 4. jula viđeni i maskirani neonacisti iz Patriotskog fronta koji su nosili zastave konfederacije i uzvikivali da će „povratiti Ameriku“, i demonstranti koji su nosili transparente „Ne kraljevima“ i tražili smenu Trampa uzvikujući brojeve 86-47.
Tramp je zbog ekstremno visoke temperature počeo da govori sat i po kasnije nego što je planirano, tek posle 11 uveče, i odmah je prebrojao glave. Pre evakuacije je, kaže, bilo 375.000 ljudi, a 150.000 se vratilo da ga sluša. U mešavini patriotskog i političkog, iz obraćanja predsednika se izdvojila poruka o komunizmu kao „raku američkog društva“ i ideji koju zastupaju novopridošli u Ameriku, čime ugrožavaju američki način života
Četvrt milenijuma ranije, predstavnici trinaest kolonija uspeli su da premoste svoje razlike i ujedine se oko želje da budu slobodni od britanskih poreza i krune. Deklaracija o nezavisnosti, koja je i spisak pritužbi na račun kralja, definisala je da su svi ljudi jednaki (što je i tada bila težnja, a ne realnost – jer su i očevi osnivači bili robovlasnici), da imaju neotuđiva prava na život, slobodu i potragu za srećom. Ovaj dokument propisuje i da je narod suveren, a vlast je tu da mu služi i nije iznad zakona. U trenutku kada postane despotska, dužnost naroda je da je smeni. Na putu od 4. jula 1776. godine do danas, Amerika je prošla kroz ratove i spolja i iznutra, ropstvo i aboliciju, segregaciju i pokret za građanska prava crnaca, ekonomske padove i bumove, upadala u spiralu političkog nasilja i iz njega se izvlačila. Pitanje koje je zauvek otvoreno je koliko je život u Americi u skladu sa onim što su zamislili očevi osnivači.
Test opterećenja
Ono što se danas dešava deluje kao test opterećenja za temeljne principe. Za početak, predsednik Tramp je sebe više puta nazvao kraljem, a njegov stil vladavine mnogi opisuju kao imperijalistički. Tako ga vidi i deo građana koji su masovno protestovali širom Amerike pod parolom „Ne kraljevima“ otkako je došao na vlast. Aktuelni predsednik testira granice zakona, ignoriše podelu vlasti, nastoji da ograniči prava i slobode, ljude ne smatra jednakima niti misli da svako ima pravo da postane Amerikanac. Dejvid Grinberg, profesor istorije na državnom univerzitetu Ratgers u Nju Džerziju, za Radar ocenjuje da Trampova administracija ne poštuje mnogo temeljna načela i da odbacuje prakse koje su do sada održavale demokratiju snažnom. Ali veruje da su osnivački principi u velikoj meri realizovani. „SAD su danas zemlja gde imate visok stepen različitih sloboda – govora, ispovedanja religije, medija. Možete da kritikujete vlast, čak i kada nije tolerantna na kritiku, poput aktuelne. Jednakost je takođe bila cilj na kome se radilo i za mene je priča Afroamerikanaca, koja je išla od ropstva preko abolicije do pokreta za građanska prava, primer uspešne borbe. Imamo i dobar sistem političkog predstavljanja“, smatra profesor Grinberg.
Trenutak u kojem Amerikanci slave 250 godina od proglašenja nezavisnosti obeležen je ratovima u inostranstvu, ekonomskom nesigurnošću i ogromnim razdorom između građana koji glasaju za demokrate i onih koji su za republikance
Trenutak u kojem Amerikanci slave 250 godina od proglašenja nezavisnosti obeležen je ratovima u inostranstvu, ekonomskom nesigurnošću i ogromnim razdorom između građana koji glasaju za demokrate i onih koji su za republikance. Predsednik Tramp ne radi na premošćavanju jaza između dve Amerike, već više voli da ponudi paralelnu realnost o zlatnom dobu i nikad većim uspesima u istoriji. Kako to izgleda u praksi lepo se videlo na Velikom američkom vašaru koji je više ličio na MAGA igralište nego na manifestaciju na koju se svi Amerikanci osećaju pozvanim. Posetioci su uglavnom delovali uniformisano: belci odeveni u majice i šortseve sa printom američke zastave, neki su nosili kačkete sa logom MAGA ili Tramp.
Najmanje osam država u kojima su na vlasti demokrate je odbilo da učestvuje na Američkom vašaru jer ga vide kao partijski. Slično su reagovali i muzičari čiji su nastupi bili najavljeni, a koji su koncerte otkazali
Ljudi sa kojima sam tamo razgovarala su većinom pristalice predsednika. Na vašaru se može videti maketa Trijumfalnog luka koji je Tramp obećao da će izgraditi u Vašingtonu, postavljen je panoramski točak koji nudi besplatne vožnje, a svaka savezna država i teritorija dobila je po jednu prostoriju da predstavi svoju istoriju i potencijale.
Šta je patriotizam
Ali, najmanje osam država u kojima su na vlasti demokrate je odbilo da učestvuje na ovoj manifestaciji jer je vide kao partijsku. Slično su reagovali i muzičari čiji su nastupi bili najavljeni, a koji su koncerte otkazali uz obrazloženje da su mislili da proslava nije partijska. I to nije potpuno neosnovano. Proslavu 250. godišnjice nezavisnosti trebalo je da organizuje dvostranačka komisija America 250, ranije osnovana aktom Kongresa. Ipak, stvar je u svoje ruke uzela neprofitna organizacija Freedom 250, proizašla iz radne grupe kojoj predsedava Donald Tramp, i sa kojom vlast pravi javno-privatno partnerstvo. U ovom trenutku još nije poznato koliko je sve to koštalo. Posećenost vašara, osim 4. jula, nije bila preterano velika, a razlog bi mogao biti i to što se promovisao korpus konzervativnih vrednosti, crkva, vojska, nacionalizam – drugim rečima, ono što aktuelna vlast definiše kao „patriotsko“. „Koncept patriotizma je uvek bio predmet debate – koje vrednosti negujemo, za šta se zalažemo, šta znači biti dobar Amerikanac? Recimo, mnogi veruju u načelo odvojenosti crkve od države koje propisuje Prvi amandman Ustava. I onda se čitanje Biblije po školama ili molitve na javnim događajima koje vidimo danas, kose sa onim što se smatra američkim idealom. Verujem da se mnogi liberali osećaju kao da Tramp nameće šta je patriotizam i onda se sa tim ne identifikuju. Trebalo bi, umesto toga, da se suprotstave sopstvenim konceptom, jer patriotizam podrazumeva ljubav prema otadžbini i principima na kojima je zasnovana“, ocenjuje za Radar profesor Grinberg.
Podele bodu oči i u istraživanjima javnog mnjenja uoči 4. Jula, koja prikazuju komplikovanu sliku i ne baš mnogo optimizma. Galupovo istraživanje pokazalo je da se 53 odsto ljudi oseća ponosnim što su Amerikanci, što je najniži procenat u proteklih 25 godina. Partijski razdor je ogroman: veoma ponosnim se oseća više od 70 odsto republikanaca, 28 odsto nezavisnih birača i samo 14 odsto demokrata. Asošiejted pres je u svojim anketama zabeležio pad zadovoljstva Amerikanaca funkcionisanjem demokratije: od 2017. godine kada je Tramp prvi put došao na vlast, pa do danas, procenat zadovoljnih pao je sa 42 na 28 odsto. Nalaz koji možda najviše zabrinjava je to što više od trećine Amerikanaca, a posebno veliki broj mladih, smatra da je nasilje jedini način da se prevaziđu podele i izađe iz aktuelne situacije. „Tokom većeg dela istorije rešavali smo političke razlike bez nasilja, ali imali smo i situaciju kada su podele dovele i do Građanskog rata. Ne volim da govorim da je nešto bez presedana jer su se dve strane pomirile i posle tog rata, ali intenzitet mržnje je danas veliki, slično kao 60-ih godina. A kada ljudi počnu da opravdavaju nasilje onda smo u problemu“, kaže profesor Ratgers univerziteta. Interesantno je da na pitanje o tome kako vide zemlju 2050. godine, Amerikanci u istraživanju Pju centra odgovaraju kiselo: da će ekonomija i globalni status SAD oslabiti, a da će sistem vladavine biti gori nego što je sada. Ali, istovremeno, kažu da ne gube nadu.
„Nisam preterani optimista, ali rekao bih da dokle god imamo izbore u regularnim okolnostima, demokratija nije gotova. Vlast može da se promeni iako je mnogima teško da u to poveruju posle decenijskog političkog rolerkostera. I dalje imamo resurse da obrnemo situaciju i da je usmerimo u pozitivnijem pravcu. Ali, prvo moramo da se ujedinimo da bismo to uradili. I to me čini pesimistom, što ljudi ne uspevaju da se ujedine oko zajedničkog cilja“, zaključuje profesor Grinberg. Začarani krug koji opet zvuči poznato.
Proslava velikog jubileja mnogo više je ličila na stranački skup nego na nacionalni praznik
Tramp ne radi na premošćavanju jaza između dve Amerike, već više voli da ponudi paralelnu realnost o zlatnom dobu
Na proslavi su viđeni i neonacisti iz Patriotskog bloka
