Kada je početkom maja parlament izglasao nepoverenje vladi Ilije Boložana, delovalo je da Rumunija ulazi u još jednu od političkih kriza kakve su u parlamentarnoj demokratiji moguće i očekivane. Gotovo dva meseca kasnije situacija izgleda znatno ozbiljnije. Nakon neuspeha dva kandidata za premijera da obezbede podršku parlamenta, zemlja se ne nalazi samo bez vlade u punom mandatu već i bez jasnog odgovora na pitanje da li se u postojećem sazivu parlamenta uopšte može naći održiva većina.
Za to vreme, predsednik Nikušor Dan nastojao je da pronađe formulu koja bi omogućila nastavak proevropske politike i istovremeno sprečila dalji rast desničarskog Saveza za jedinstvo Rumuna (AUR). To mu još nije pošlo za rukom, a postaje sve češća meta kritike progresivnih snaga čijim je glasovima izabran. Najpre je propao pokušaj sa Eugenom Tomakom, a zatim i sa Adrijanom Vešteom. Time je postalo jasno da istinski problem predstavlja odsustvo političkog dogovora o tome ko treba da upravlja zemljom u trenutku kada je cena preuzimanja vlasti veća nego što je bila godinama unazad.
Beg od odgovornosti
Upravo u tome leži suština rumunske krize. Sve bitne umerene stranke žele da utiču na vlast, ali nijedna ne želi da snosi punu odgovornost za odluke koje slede. Fiskalna konsolidacija, smanjenje budžetskog deficita, ograničavanje javne potrošnje, očuvanje investicionog kreditnog rejtinga i ispunjavanje obaveza prema Evropskoj uniji predstavljaju politički nepopularan zadatak. Zbog toga se politička borba u Rumuniji danas manje vodi oko toga ko će vladati, a mnogo više oko toga ko će izbeći da bude kriv za posledice neophodnih mera.
Nakon neuspeha dva kandidata za premijera da obezbede podršku parlamenta, zemlja se ne nalazi samo bez vlade u punom mandatu već i bez jasnog odgovora na pitanje da li se u postojećem sazivu parlamenta uopšte može naći održiva većina
Da bi sadašnja situacija postala jasnija neophodno je vratiti se na okolnosti pod kojima je formirana velika proevropska koalicija sredinom 2025. godine. PSD, PNL, USR i manji partneri nisu bili prirodni saveznici. Ono što ih je držalo na okupu bila je kombinacija političkog pragmatizma i zajedničkog interesa. Sa jedne strane želeli su da zaustave rast AUR-a, a sa druge da sprovedu fiskalne reforme koje su bile uslov za stabilizaciju javnih finansija, očuvanje investicionog kreditnog rejtinga i povlačenje milijardi evra iz evropskih fondova.
Takva koalicija mogla je da funkcioniše samo dok su politički troškovi bili podnošljivi. Kada su na red došli zamrzavanje plata i penzija, povećanje poreza i rezanje pojedinih budžetskih rashoda, zajednički interes počeo je da slabi. Najveći problem pojavio se u odnosima između PSD-a i ostatka koalicije.
Socijaldemokrate su formalno obrazložile izlazak iz vlade neslaganjem sa ekonomskom politikom, ali brojni analitičari ocenjuju da su razlozi bili dublji. Reforme koje je sprovodila Boložanova vlada ugrožavale su mehanizme političkog uticaja i patronažne mreže na kojima PSD tradicionalno gradi svoju snagu. Istovremeno, stranka nije želela da preuzme odgovornost za mere koje bi pogodile značajan deo njenog biračkog tela. Zato je odlučila da sruši vladu zajedno sa AUR-om, računajući da će kasnije uspeti da se vrati u centar političkih pregovora pod povoljnijim uslovima.
Socijaldemokrate žele da zadrže uticaj na raspodelu državnih resursa, javna imenovanja i lokalne administrativne mreže od kojih tradicionalno crpe političku snagu, ali ne žele da preuzmu odgovornost za nastavak mera štednje
Iz te perspektive postaje jasnije i ponašanje PSD-a. Socijaldemokrate žele da zadrže uticaj na raspodelu državnih resursa, javna imenovanja i lokalne administrativne mreže od kojih tradicionalno crpe političku snagu, ali ne žele da preuzmu odgovornost za nastavak mera štednje. Zato je stranka istovremeno srušila Boložanovu vladu i odbila da preuzme punu odgovornost za formiranje nove.
Desničari trljaju ruke
Neuspeh kandidature Adrijana Veštee posebno je zanimljiv jer pokazuje dubinu problema. Veštea nije bio tipičan kandidat za premijera. Predstavljen je kao kompromisna figura, političar koji bi mogao da preuzme nepopularan posao u trenutku kada vodeće stranke ne žele da isture sopstvene najvažnije ljude. Njegovu kandidaturu podržavao je PSD, ali ne i njegova Nacionalno-liberalna partija. Dan ga je nominovao mimo pune saglasnosti partijskog vrha, dok je Ilije Boložan otvoreno radio protiv njegovog izbora. Pojedini funkcioneri PNL-a čak su razmatrali i njegovo isključenje iz stranke zbog prihvatanja kandidature bez saglasnosti partijskog rukovodstva.
Dok se tradicionalne partije međusobno iscrpljuju, desničarska stranka Savez za jedinstvo Rumuna nastavlja da profitira. To je možda i najvažnija politička posledica čitave krize
Neslaganje između Dana i Boložana oko načina izlaska iz krize postalo je simbol šireg problema unutar proevropskog bloka. Predsednik pokušava da pronađe funkcionalnu većinu po svaku cenu, dok deo PNL-a smatra da je važnije očuvati politički identitet stranke nego ulaziti u nove aranžmane sa PSD-om.
I dok se tradicionalne partije međusobno iscrpljuju, AUR nastavlja da profitira. To je možda i najvažnija politička posledica čitave krize. Za razliku od PSD-a, AUR nema nikakav podsticaj da učestvuje u rešavanju krize. Dok tradicionalne partije preuzimaju odgovornost za fiskalnu konsolidaciju, AUR može da nastupa kao jedina dosledna opoziciona snaga. Njena retorika prevazilazi unutrašnja pitanja. Stranka se protivi daljoj pomoći Ukrajini, glasala je protiv pojedinih bezbednosnih mera povezanih sa ruskim dronovima koji povremeno narušavaju rumunski vazdušni prostor i skeptično gleda na deo novih evropskih odbrambenih inicijativa. Zbog svega navedenog, u Briselu razvoj rumunske krize posmatraju sa mnogo većom pažnjom nego što bi to bio slučaj sa običnom promenom vlade.
Evropska komisija otvoreno upozorava da rastuća politička nestabilnost podriva poverenje investitora u sposobnost države da sprovede fiskalno prilagođavanje. Još ozbiljnije zvuče upozorenja finansijskih tržišta i kreditnih agencija. Poslednjih meseci, fokus međunarodnih institucija više nije samo na visini deficita koliko je na političkoj sposobnosti rumunskog političkog establišmenta da ga smanji. Drugim rečima, pitanje je da li postoji vlada koja može da sprovede mere potrebne za fiskalnu stabilizaciju i očuvanje investicionog kreditnog rejtinga.
Mogući scenario
Rumunski predsednik sada mora da pronađe trećeg mandatara. Kao što se moglo nazreti iz prva dva pokušaja to nije jednostavan zadatak, ali nije ni glavni. Danov osnovni politički cilj jeste očuvanje proevropske većine i sprečavanje scenarija u kojem bi AUR postao nezaobilazan faktor u formiranju vlasti. On je više puta naglasio da sebe vidi kao garanta zapadnog spoljnopolitičkog kursa Rumunije. Upravo zbog toga odbacuje mogućnost da mandat za sastavljanje vlade dobije politička opcija koja dovodi u pitanje dosadašnji odnos prema Evropskoj uniji, NATO i podršci Ukrajini.
Najrealniji scenario ostaje manjinska vlada. Takav kabinet mogao bi privremeno da stabilizuje institucije, omogući nastavak pregovora sa Evropskom komisijom i spreči prevremene izbore. Međutim, on ne bi rešio osnovni problem: odsustvo održivog dogovora među strankama koje sebe nazivaju proevropskim
Dodatni problem za predsednika predstavlja činjenica da ustavni rokovi postaju sve tešnji. Već su propala dva pokušaja formiranja vlade, a svaki naredni neuspeh približava zemlju mogućnosti prevremenih izbora. Rumunija nikada nije organizovala vanredne parlamentarne izbore i većina političkih aktera želi da izbegne takav rasplet. Međutim, što duže traje blokada, to je teže objasniti biračima zbog čega parlament nije sposoban da proizvede funkcionalnu većinu.
U ovom trenutku, najrealniji scenario ostaje manjinska vlada. Takav kabinet mogao bi privremeno da stabilizuje institucije, omogući nastavak pregovora sa Evropskom komisijom i spreči prevremene izbore. Međutim, on ne bi rešio osnovni problem rumunske politike: odsustvo održivog dogovora među strankama koje sebe nazivaju proevropskim.
Upravo se u tome krije najveći paradoks aktuelne krize. Što više mejnstrim partije pokušavaju da očuvaju postojeći politički poredak kroz privremene kompromise i taktičke dogovore, to više jača politička alternativa sa ciljem da dati poredak sruši. Čak i ukoliko Dan uspe da sastavi novu većinu, ostaje otvoreno pitanje da li će time rešiti problem ili ga samo odložiti.
