Na dan kada su učenici osnovnih škola polagali završni ispit iz srpskog jezika, direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović saopštio je da portal „Moja srednja škola“ već pet godina predstavlja primer uspešne digitalizacije javnih usluga. „Zahvaljujući ovom sistemu, roditelji više ne moraju da odlaze na različite šaltere i prikupljaju papirne dokumente, već sve ključne informacije, rezultate i postupke u vezi sa upisom u srednju školu mogu da završe elektronski, brzo i jednostavno, na jedinstvenom portalu“, rekao je Jovanović.
Novost ove godine je što neki roditelji nisu morali ni da odu na portal da bi pribavili ključne informacije. Naime, redakciji Radara su se obratili roditelji dece zainteresovane da upišu odeljenje za scenske i audio-vizuelne umetnosti Filološke gimnazije u Beogradu, koji su preko društvenih mreža došli do navodne rang-liste baš za taj smer, ne samo pre zvaničnog objavljivanja, nego pre nego što bi uopšte trebalo da postoji.
Da bi se rangiranje obavilo, neophodno je da učenici prvo popune liste želja (koje škole i smerove bi najradije upisali), što u trenutku pojavljivanja nezvanične liste još uvek nije bilo završeno. A kako su istakli iz Filološke gimnazije, portal „Moja srednja škola“ predviđa da pristup rezultatima završnih ispita imaju samo kandidati i njihovi roditelji, zbog čega ne bi ni mogli da sami naprave preliminarno rangiranje.
Ne zna se koji je scenario gori
Znači li to da je reč o falsifikatu? Ne nužno, pošto bi neko sa pristupom bazi Ministarstva prosvete mogao da ukrsti podatke o položenom testu opšte kulture, potrebnom isključivo za upisivanje audio-vizualnog smera, sa uspehom iz škole i sa male mature, i tako napravi rang listu uz pretpostavku da će svi koji su polagali takav prijemni zaista i staviti Filološku gimnaziju za prvi izbor. A pošto se na spisku od 50 imena nalaze i dvoje đaka čiji su nam roditelji potvrdili da su zaista osvojili navedeni broj bodova, tačno u decimalu, po svemu sudeći baš to se i dogodilo.
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović o celoj aferi se nije izjašnjavao već se samo pohvalio Vidovdanskom plaketom koju je Kancelariji dodelio Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, dok je direktorka Filološke gimnazije o svemu obavestila Ministarstvo prosvete i dobila odgovor da sistem „nije ugrožen“
„Pokazao sam spisak mojoj ćerki i ona je sa pripremne nastave prepoznala 25 imena na njemu, što znači da je verodostojan. I ja se pitam – ako je neko provalio podatke za 50 profila, otkud znamo da nije hakovao ceo sistem? Otkud znamo da onda ne može da manipuliše bodovima ili iskazanim željama učenika? Ko nam to garantuje? Moguće je da je stvar ograničena na taj smer Filološke gimnazije a možda je upad u ceo sistem. Zato je cela mala matura u pitanju sada. Ja sumnjam da je ovde došlo da štelovanja nečijih bodova u Filološkoj da bi mogao da je upiše“, kaže roditelj koji je želeo da ostane anoniman.
Budući da je za pristup podacima učenika preko portala potrebna i desetocifrena šifra i dodatna lozinka, mogućnost da je neko izvan sistema uspeo da ih provali za čak pedeset učenika se čini malo verovatnom, a mogućnost da je ostvario neograničen administratorski pristup bazi na čije održavanje je od 2022. godine dato 198 miliona dinara zvuči sasvim poražavajuće.
Šta kažu u Forumu beogradskih gimnazija
„Ne znam kako je to moglo da procuri, osim da je neko nekome slikao tu listu privatno i rekao da je ne deli. To tako krene, jer svi mislimo da u nekoga možemo da imamo bezgranično poverenje. Tako nešto utiče na odluke dece, koja su mogla da promene svoju listu želja misleći da nemaju dovoljno bodova, a spisak se može ispostaviti i tačan i netačan. To zaista ugrožava verodostojnost procesa i poverenje da je pravičan, da će zaista najbolji da prođu, da postoji ozbiljna kontrola… Ne sistem podobnosti u kome sam tu jer pripadam nekoj partiji i glasam kako treba, nego prave kontrole u kome se zna šta je čija ingerencija i šta smemo, šta ne smemo. Recimo, ja sam pravila testove za takmičenja na kojima su bili i moji đaci koji nisu prošli na njima. Iako sam ja njih spremala, kao što je svako spremao svoje đake, ali oni nisu mogli da imaju uvid u testove koje sam pravila, niti su znali da ih je pravim. Tu nema ličnog, zna se šta mora da bude zaštićeno i da sva deca moraju da imaju jednaku šansu“, kaže Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija.
Za pristup podacima učenika preko portala potrebna je desetocifrena šifra i dodatna lozinka pa je mogućnost da je neko izvan sistema uspeo da ih provali za čak 50 učenika malo verovatna, a mogućnost da je neko ostvario neograničen administratorski pristup bazi na čije održavanje je od 2022. plaćeno 198 miliona dinara zvuči sasvim poražavajuće
I dodaje da je u slučaju procurelog spiska problem i što se u njemu nalaze lični podaci dece: „Mi kada objavljujemo rezultate takmičenja ne smemo da okačimo spisak imena tako da se vide spolja, nego samo unutar škole, ili da budu objavljeni pod šifrom umesto imena, jer tako je po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. I sad mi možemo da budemo kažnjeni ako to prekršimo, a ko će snositi posledice za ovo curenje? Ministarstvo neće niko kazniti“, ističe Dimitrijević.
Kad sistem nje dovoljno nezavisan, a poverenje u institucije je narušeno
Što nas dovodi do pitanja da li objedinjavanje celokupnog postupka upisivanja srednjih škola u jednoj bazi pod kontrolom Ministarstva prosvete, u atmosferi u kojoj se podobnost sve više stavlja na prvo mesto, doprinosi poverenju ili ga narušava?
Mi ni rezultate takmičenja ne smemo da okačimo tako da spisak imena neko može videti spolja, ili ih objavljujemo pod šifrom umesto imena, jer tako je po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Ako to prekršimo, možemo da budemo kažnjeni, a ko će snositi posledice za ovo curenje? Ministarstvo neće niko kazniti
Ana Dimitrijević
„Ne mislim da je loša ideja centralizovanog sistema u kome svako dete može da uđe sa svojim šifrom i vidi gde se nalazi u odnosu na želje i broj poena. Ali naš sistem prosto nije dovoljno nezavisan i to je pitanje nedostatka poverenja u institucije. Nama su se pre više godina po mrežama pojavili kompletni zadaci veče pre prijemnog, a i sada znam primere u kojima su tokom polaganja prijemnog nastavnici deci govorili tačne odgovore. Pretpostavljam da imaju poriv da pomognu svojim učenicima, ali ima i toga da žele da njihova škola ostvari dobar prosek na prijemnom“, ističe Dimitrijević.
Tako mi, po njenim rečima, tavorimo na lažnim slikama, kao što imamo i poklonjene petice umesto da naučimo decu da nije sve u oceni, da svako nekad kiksne, da ne možemo svi biti najbolji u svemu… Zato u gimnaziji, kaže, dobijemo decu koja ne znaju osnovne stvari, a nemamo vremena da se vraćamo na gradivo osnovne škole u toj meri.
„I onda se pitate kako su deca sa takvim znanjem imala 18 od 20 bodova na prijemnom, koji jeste dobro napravljen. Zbog svega toga ne možemo imati poverenje u sistem, čak i kad su ideje odlične, jer očigledno postoji korupcija od najnižeg do najvišeg nivoa. Mi smo predlagali da na prijemnim ispitima u osnovnim školama ne dežuraju nastavnici svojim učenicima nego da dežuraju nastavnici iz srednjih. Zašto bih ja pomogla nekom na ispitu, kada mi je u interesu da rezultati budu istiniti, jer će mi sa tim znanjem posle doći u moju školu. Međutim, to nije odobreno“, kaže Dimitrijević.
„Pokazao sam spisak ćerki i ona je sa pripremne nastave prepoznala 25 imena na njemu, što znači da je verodostajan. A ako je neko provalio podatke za 50 profila, otkud znamo da nije hakovao ceo sistem? Moguće da je stvar ograničena na taj smer Filološke gimnazije, a možda je upad u ceo sistem“, kaže za Radar jedan od roditelja
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu, o celoj aferi se nije izjašnjavao već se samo pohvalio Vidovdanskom plaketom koju je Kancelariji dodelio Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Priznanje koje je doživeo kao „dodatnu obavezu da nastavimo da, kroz primenu savremenih informacionih tehnologija i razvoj elektronske uprave, pružamo podršku obrazovnim i naučnim institucijama širom Srbije“.
A direktorka Filološke gimnazije, do koje je takođe stigla nezvanična rang-lista, obavestila je o tome Ministarstvo prosvete i dobila odgovor da su izvršene bezbednosne provere portala i da sistem obrade podataka kandidata „nije ugrožen“. Da li to samo znači da nije hakovan, već da zaposleni u Ministarstvu imaju veoma slobodan odnos prema ličnim podacima maloletnika, postaće jasnije u ponedeljak, kada se objavi konačna raspodela učenika po školama.
