Univerzitet u Beogradu je na upravo objavljenoj Šangajskoj listi pao iz grupe 401-500 u grupu 501-600. Predstavnici vlasti i njihovi tabloidi odmah su povikali: „Držite lopova!“ Za njih, glavni krivci su: rektor, studenti u blokadi i profesori koji su ih podržali.
Da odmah razmontiramo manipulaciju vlasti. Ne postoji nijedan ozbiljan osnov da se ovogodišnji pad jednostavno pripiše studentskim blokadama. Šangajska lista koristi pokazatelje iz različitih perioda, a prema analizi Zorana Nikolića, najvažniji neposredni razlog ovogodišnjeg pada jeste to što Univerzitet u Beogradu više nema istraživača na Clarivate listi visokocitiranih naučnika. Broj naših radova je približno stabilan, dok svetska naučna produkcija raste, što znači da mi uspevamo da održimo raniji nivo, ali drugi napreduju. Pored toga, Univerzitet je i 2021. bio u grupi 501-600, kada nije bilo studentskih protesta.
Najvažniji neposredni razlog ovogodišnjeg pada jeste to što Univerzitet u Beogradu više nema istraživača na Clarivate listi visokocitiranih naučnika
Ako pad nije odgovornost onih na koje ukazuje vlast, da nije možda upravo vlast odgovorna?
Šangajska lista ne meri uredbe Vlade i pritiske vlasti na univerzitete. Bar ne odmah. Ona nekoliko godina kasnije izmeri njihove posledice pokazujući koliko smo objavili dobrih radova, koliko imamo visokocitiranih istraživača, koliko smo uključeni u međunarodnu nauku i koliko smo uspeli da zadržimo najbolje ljude. Zato pravo pitanje nije ko je nekoliko meseci bio u blokadi, nego ko godinama stvara uslove u kojima treba da nastanu rezultati koje Šangajska lista meri.
Tu je odgovor mnogo neprijatniji za vlast.
Prvi i najstariji problem je hronično malo ulaganje u nauku. Srbija je godinama među evropskim zemljama koje veoma malo ulažu u istraživanje i razvoj. Ukupna ulaganja 2024. godine iznosila su 0,94 odsto BDP-a, dok je prosek EU bio 2,24. Kada se ulaganje u nauku prevede u apsolutne sume, ulaganje po istraživaču u Srbiji je 4 puta niže. I tako godinama. Dakle, nije reč o privremenoj štednji već o dugogodišnjem izboru vlasti da nauka za naše društvo nije važna. Trenutna, ili bolje reći odlazeća, vlast od istraživača očekuje svetske rezultate sa niskim ulaganjima. Kao kada biste od sportiste očekivali medalju, ali mu ne omogućite uslove za treniranje.
A onda je, kada su univerziteti podržali studentske zahteve, dugogodišnje zanemarivanje dobilo i element stranačkog kažnjavanja. U martu 2025. Vlada je uredbom promenila odnos radnog vremena univerzitetskih nastavnika sa 20 sati nastave i 20 sati naučnog rada na 35 sati nastave i samo pet sati nauke. Naučnoistraživački i umetnički rad je administrativnim potezom sveden na osminu radnog vremena. Uredba je nedavno ukinuta, ali će se uvek pamtiti kao jedinstven „doprinos“ teoriji razvoja nauke: ako želite više vrhunskih istraživanja, ukinite istraživačima vreme za istraživanja.
Zatim se dogodio SPIRI. Fakultetima je rečeno da je njihov novac i dalje njihov, samo što više ne mogu samostalno da odlučuju kada i kako će ga koristiti. Posledice nisu samo simboličke. Takav sistem otežava međunarodne projekte, pretfinansiranje istraživanja, službena putovanja, nabavku opreme i svakodnevno funkcionisanje fakulteta. Zbog toga je pred Ustavnim sudom pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti propisa kojima su fakulteti uvedeni u SPIRI. Nažalost, stiče se utisak da je i Ustavni sud postao stranački i da će ova inicijativa završiti u fioci Vladana Petrova.
Srbija je godinama među evropskim zemljama koje veoma malo ulažu u istraživanje i razvoj. Ukupna ulaganja 2024. godine iznosila su 0,94 odsto BDP-a, dok je prosek EU bio 2,24
Posebna priča je Fond za nauku. Za program IDEJE 2024 prijavljeno je 718 projekata sa čak 7.240 istraživača. Više od sedam hiljada ljudi danas čeka odluku Fonda kao Godoa. Fond je u međuvremenu sam priznao ozbiljne tehničke greške sistema korišćenog u evaluaciji. U akademskoj zajednici zbog toga, razumljivo, nastaju i različite sumnje da li je problem samo tehničke prirode. Neki sumnjaju da se proces namerno usporava kako bi se pronašao način da sredstva dobiju stranački lojalisti, a takve sumnje su pojačane činjenicom da su i na čelo Fonda došle osobe usko povezane sa vladajućom strankom umesto sa naukom.
Na to treba dodati gotovo nepostojeće sistematsko ulaganje u savremenu istraživačku opremu, nedovoljno širok pristup bazama naučnih časopisa i nepostojanje širokih sporazuma sa međunarodnim izdavačima koji bi našim istraživačima omogućili da radove objavljuju u otvorenom pristupu bez visokih troškova. U nauci danas nije dovoljno napisati dobar rad. Potrebno je imati opremu da istraživanje sprovedete, pristup literaturi da znate šta je urađeno, međunarodne partnere sa kojima ćete sarađivati i mogućnost da rezultat učinite dostupnim svetu. Srbija ima pojedine korisne Open Access sporazume, ali ne širok sistem kakav imaju mnoge evropske zemlje.
Istovremeno smo bili svedoci i neprimerenih stranačkih pritisaka u institutima, slučajeva gubitka posla akademskih radnika koji su podržavali proteste i pokušaja da se Filozofski fakultet u Nišu administrativno rasparča stvaranjem Fakulteta srpskih studija, što je Upravni sud privremeno zaustavio. Kada univerzitet nije dovoljno poslušan i lojalan Jednoj osobi, izgleda da za vlast on ne treba ni da postoji. Evropske institucije i akademske organizacije već su upozoravale na ugrožavanje akademske slobode i autonomije univerziteta u Srbiji. Ni u evropskom sistemu kontrole kvaliteta nismo tamo gde bi trebalo da budemo. Naše nacionalno akreditaciono telo NAT i dalje ima samo status pridruženog, a ne punopravnog člana evropske asocijacije sličnih tela (ENQA).
Zbog svega toga, možda pravo iznenađenje nije što je Univerzitet u Beogradu pao na Šangajskoj listi. Pravo iznenađenje je što se, uprkos svemu, i dalje nalazi među 600 najboljih univerziteta sveta.
To je pre svega uspeh ljudi koji na njemu rade. Istraživači u Srbiji godinama pokušavaju da sačuvaju kvalitet nastave i istraživanja uprkos sistemu, umesto zahvaljujući njemu: na osnovu posvećenosti, ličnih kontakata, dodatnog rada i vremena. Vlast se hvali kada neko od naših istraživača postigne međunarodni uspeh, a zatim pogorša uslove zbog čega sličan uspeh postaje manje verovatan. To je kao da nekome stalno stavljate dodatne tegove na noge, a onda ga kritikujete što ne trči brže.
U nauci nije dovoljno napisati dobar rad. Potrebno je imati opremu da istraživanje sprovedete, pristup literaturi, međunarodne partnere sa kojima ćete sarađivati i mogućnost da rezultat učinite dostupnim svetu
Zato ova priča nije samo priča o Univerzitetu u Beogradu. Ona je samo ilustracija načina na koji se već dugo upravlja Srbijom. Institucije se stavljaju pod kontrolu, stranačka lojalnost izbacuje stručnost, profesionalna odgovornost se doživljava kao neposlušnost, a kritika se poistovećuje sa terorizmom ili izdajom. Iz tog razloga, međunarodni izveštaji beleže ozbiljno i kontinuirano nazadovanje u mnogim sektorima društva. U tom smislu, univerzitet nije izolovano ostrvo.
Zato, posle svih pojedinačnih mera (veća ulaganja u nauku, obnova opreme, adekvatno projektno finansiranje, puna finansijska autonomija, zaštita akademskih sloboda i ozbiljno uključivanje u evropski istraživački prostor), postoji preduslov bez kojeg je teško očekivati trajni zaokret: promena trenutne vlasti.
Ne zato što će promena vlasti preko noći popraviti poziciju na Šangajskoj listi, univerzitete, obrazovanje, zdravstvo, pravosuđe, medije ili bilo koji drugi unazađeni sektor društva. Neće. Promena vlasti nije dovoljna, ona je postala nužna posle toliko godina u kojima ista stranka i ista osoba proizvode iste probleme u svim sektorima društva.
Šangajska lista danas govori o Univerzitetu u Beogradu. Ali, ako je pažljivo čitamo, govori mnogo više o odlazećoj vlasti u Srbiji. Pokazuje koliko dugo jedno društvo može da živi od znanja, energije i profesionalnosti svojih građana dok vlast i zarobljene institucije rade protiv njih. I možda je vreme da prestanemo da se pitamo kako naučnici i umetnici u Srbiji, uprkos svemu, još uspevaju da drže sistem iznad vode i da konačno promenimo vlast, a zatim i način kako se vlada u Srbiji. I tako spasimo državu od mafije.
