Važno je da Srbija ima kontinuitet učešća na velikim takmičenjima. Ovako je u septembru 2024, nakon što je Srbija uspela da se plasira na Evropsko, a dve godine ranije i na Svetsko prvenstvo, za Radar govorio jedan od najvećih fudbalera sa ovih prostora Nemanja Vidić.
Ne sporeći tadašnji uspeh, kao da je vidovit, bivši reprezentativac i legendarni kapiten čuvenog Mančester junajteda je savetovao da zbog toga ne bi trebalo „da poletimo i da budemo euforični“. Tim pre što je, kako je rekao, na Evropskom prvenstvu ranije bilo mesta samo za 16, a tada su igrale 24 ekipe…
„S jedne strane, drago mi je da smo otišli, to je izuzetno važno i za finansije Fudbalskog saveza i generalno za srpski fudbal, ali moramo i da budemo zabrinuti igrom i načinom na koji smo se plasirali. Mnogo smo više očekivali i od Mundijala u Kataru. Igra naše reprezentacije je bila malo razočaranje, kao i način na koji je reprezentacija vođena. U ovim kvalifikacijama nismo napravili pomak u odnosu na Katar. I to brine“, govorio je Vidić u jesen 2024.
Izgleda da tada nije imao ko da ga čuje. A sada je, uoči leta 2026, valjda i fudbalskim laicima jasno koliko je bio u pravu. Prošlog četvrtka, naime, odigrana je prva utakmica na Svetskom prvenstvu u fudbalu, koje prvi put ima tri domaćina – SAD, Meksiko i Kanadu, koji će prvi put ugostiti čak 48 reprezentacija, ali ne i Srbiju.
„To nam najbolje govori gde se srpski fudbal trenutno nalazi. I da se razumemo, ovo je samo posledica dugogodišnjeg (ne)rada ljudi koji vode srpski fudbal. Znate i sami da nikada nije bilo lakše plasirati se na veliko takmičenje, a mi nismo uspeli. Ako pogledamo koje su se sve reprezentacije plasirale, zaista je teško naći bilo kakvo opravdanje što tamo nema i Srbije. Najkraće rečeno, situacija je više nego zabrinjavajuća“, ističe Vidić u ekskluzivnom razgovoru za Radar.
Veljko Paunović neće i ne može biti žrtva, jer je, na kraju krajeva, za taj posao dobro plaćen, a uz to je znao gde dolazi i sa kojim ljudima mora da sarađuje
Osim o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“, bez uvijanja govori i o suštinskim problemima koji muče Srbiju, sve dubljim podelama u društvu, potrebi da se uspostavi novi sistem vrednosti, svom viđenju kako bi trebalo da izgleda „studentska lista“, jer se, kako kaže, višegodišnja kriza može rešiti samo dovođenjem na ključna mesta najsposobnijih ljudi, koji su se već dokazali kao vrhunski profesionalci u različitim oblastima.
Dok su se druge reprezentacije pripremale za Mundijal, Srbija je odigrala dve pa i ne baš prijateljske utakmice, jer su nas Zelenortska Ostrva isprašila sa tri gola u mreži. Protiv Meksika su, doduše, naši fudbaleri postigli tri gola, ali su dva puta loptu ugurali u sopstvenu mrežu pa smo poraženi sa 5:1. Da li je to pokazatelj pravog stanja u srpskom fudbalu?
Pobede i porazi su sastavni deo sporta, a mene mnogo više od poraza brine način na koji je naša reprezentacija izgubila te dve utakmice i poruka koju time šalje Fudbalski savez Srbije, pa i trener koji vodi taj tim. Pod tim podrazumevam i otkaze brojnih igrača koji se nisu odazvali pozivu za ove utakmice. To govori ne samo o manjku autoriteta ljudi koji vode Fudbalski savez, već i o slabosti novog selektora da animira igrače da prihvate njegov poziv i zaigraju za reprezentaciju. I to su činjenice. I uz najbolju nameru nisam razumeo šta je bio cilj tih utakmica i zašto je uopšte organizovana ova turneja, ako se unapred znalo ko je sve odbio da se odazove. Zaista ne vidim nikakvu svrhu da se pošto-poto igraju utakmice sa ovakvim sastavom.
Otkazi brojnih igrača koji se nisu odazvali pozivu za utakmice sa Zelenortskim Ostrvima i Meksikom govore ne samo o manjku autoriteta ljudi koji vode Savez, već i o slabosti novog selektora da animira igrače
Da li je dovoljna uteha za nas što, eto, ni Italija, kao višestruki svetski prvak, već treći put zaredom ne učestvuje na Mundijalu? Ili bi trebalo da nas još više brine što je Nemačkoj prvi protivnik bio Kurasao, država sa 150.000 stanovnika?
Sve zavisi iz kog ugla gledamo. To što se ni Italija nije plasirala sigurno nekome može da posluži kao alibi i olakšanje što se ni mi nismo kvalifikovali. Ali, već sam rekao da na ovom prvenstvu igra čak 48 reprezentacija i da nikada nije bilo lakše obezbediti mesto na Mundijalu. Ako se ima u vidu ko je sve tamo, mislim da je stanje u našem fudbalu zaista alarmantno.
Posle serije poraza i neuspeha, za selektora je postavljen Veljko Paunović, trener koji je sa omladincima osvojio titulu prvaka sveta. Može li on biti nova žrtva na čija će se pleća natovariti sav teret da bi drugi odgovorni u FSS-u, kao i do sada, ostali na svojim mestima?
Paunović neće i ne može biti žrtva, jer je, na kraju krajeva, za taj posao dobro plaćen, a uz to je znao gde dolazi i sa kojim ljudima mora da sarađuje. On misli da može da napravi uspeh sa našom reprezentacijom, za to je preuzeo odgovornost i ja mu želim sreću, a nacija od njega očekuje da uradi najviše što može. Pritom se ne sme izgubiti iz vida da je sve što se sada dešava rezultat dugogodišnjega rada, a činjenica je, takođe, da se ovde uvek odgovornost tražila u igračima i trenerima. Nikada u drugim ljudima, pri čemu tu mislim na FSS i generalno na ljude iz fudbalske struke.
Pre tri godine odustali ste od kandidature za predsednika FSS jer ste shvatili da država nije spremna da menja postojeći sistem, a vi ste želeli da u njega uključite kredibilne, uspešne ljude, spremne da upotrebe znanje ne u svom, već u interesu društva. Da li ste sa ove vremenske distance svesni da se sa aktuelnom vlašću taj sistem ne može promeniti i da li ste zbog toga podržali zahteve studenata?
Pa, ja sam i tad shvatio da ljudi koji vode državu ne podržavaju moj sistem vrednosti. Studenti su došli kasnije i oni promovišu i zastupaju iste vrednosti. Zato je bilo i logično što sam podržao takav pogled na budućnost naše zemlje.
Zašto većina drugih sportista ćuti o stanju u sportu, pa i u društvu? Da li se plaše „toplog zeca“ ili verujete da je njima zaista dobro, bez obzira na to šta se dešava oko njih?
Jedan od razloga je i to o čemu govorite, ali nije jedini. Nažalost, ne samo u sportu, već i u mnogim drugim oblastima naša država nema plan i strategiju razvoja, niti viziju ko smo, šta hoćemo i gde želimo da budemo. U takvoj anarhiji najbolje prolaze nekvalitetni ljudi, da ne kažem nešto lošije. A ljudi koji su ostvareni beže od takvih. S druge strane, narod ne vidi izlaz i gleda samo kako da preživi, pa je većina pre svega okrenuta rešavanju ličnih problema i svojim interesima. I zato smo tu gde jesmo.
Ima mnogo spekulacija u vezi sa studentskom listom. Stvarno ne znam ko je na listi, ali verujem da bi na njoj trebalo da budu stručni, ostvareni i karakterni ljudi, koji su žrtvovali sebe i porodicu u teškim vremenima
Kad sam već pomenuo podršku studentima, nezvanično se priča da ste na njihovoj listi za neke buduće izbore. Da li su vam to ponudili i šta ste im odgovorili?
Ima mnogo spekulacija u vezi sa studentskom listom. Stvarno ne znam ko je na listi i kakav je vrednosni sistem studenata koji stoje iza te liste, ali verujem da bi na njoj trebalo da budu stručni, ostvareni i karakterni ljudi, koji su žrtvovali sebe i porodicu u teškim vremenima.
Sličnu listu uspešnih ljudi ste svojevremeno i vi ponudili kad ste se kandidovali za predsednika FSS-a, ali većina nije bila za to. Može li se povući paralela sa budućim parlamentarnim izborima?
Ne može, jer je sve bitno drugačije. Ako se bude pravila studentska lista, na izborima će o njoj moći da se izjasne svi građani sa pravom glasa i da kažu šta misle o predloženim kandidatima. O predsedniku FSS-a je pak odlučivala Skupština, a toj sednici je prisustvovalo oko 60 ljudi i samo su se njihovi glasovi računali. Moj pristup u oba slučaja je generalno isti i svodi se na to da bi za izbore trebalo kandidovati najkvalitetnije, ostvarene ljude, koji su uspešni u sferama kojima se bave. Jedino tako možemo doći do željenog cilja, da ovo društvo vode najkvalitetniji i najbolji ljudi. Mislim da je generalno to poruka i studenata, ali i velikog broja građana, koji su se priključili masovnim protestima i zahtevima da se organizuju prevremeni izbori i uspostavi vladavina prava, da institucije počnu da rade svoj posao.
Sve koji podržavaju studente vlast naziva blokaderima. Vi ste u fudbalu bili štoper, a da li se osećate kao blokader, ili neko drugi blokira promene nabolje u društvu? I može li tih promena biti ako se svako ko drugačije misli tretira kao neprijatelj države, a ona se poistovećuje sa jednim čovekom?
Prvo moram da kažem da nisam ni ćaci, ni ćaci blokader, a nisam ni blokader. Ja sam Srbin, građanin Srbije, koji želi bolje društvo, gde će najvažnije institucije biti nezavisne u svom radu. Nažalost, loša nam je politička kultura i sve je na ličnoj bazi. Vlast nema plan kako bi država trebalo da izgleda, a u društvu nema konsenzusa u kom pravcu bi trebalo da idemo, gde hoćemo da stignemo i kako da to uradimo. Umesto toga, svako ko dođe na vlast gura kamen u drugom pravcu. Zato i nismo daleko dogurali.
Ljudi koji vode državu ne podržavaju moj sistem vrednosti. Studenti su došli kasnije i oni promovišu i zastupaju iste vrednosti. Zato je bilo i logično što sam podržao takav pogled na budućnost zemlje
Više puta ste upozoravali da skrivanjem očiglednih problema srpski fudbal neće postati bolji. Da li je u međuvremenu postao još gori?
Iskreno se plašim da će u narednom periodu biti još gori nego što je sada. Između ostalog i zbog sistema vrednosti koji promovišu ljudi koji vode srpski fudbal. U Fudbalskom savezu i klubovima razvojem fudbala bave se agenti, menadžeri, a ne sportski radnici, što je klasičan sukob interesa. Uz to, već sam pričao o tome kako su ljudi iz zatvora sedali na najvažnije pozicije u srpskom fudbalu. Njihovim postavljanjem se uništavaju institucije, a samim tim i poverenje u njih.
Godinama insistirate na potrebi da se uspostavi novi sistem vrednosti. Ne čini li vam se da smo danas još dalje od tog cilja, jer je glavna preporuka za ključna mesta stranačka pripadnost, odanost i lojalnost vođi? Uostalom, svojevremeno ste sami konstatovali da su od poslednjih pet predsednika FSS trojica bila u zatvoru.
Na ovo pitanje mogu samo potvrdno da odgovorim. Mislim da je, nažalost, to vrednosni sistem u kome sada živimo.
Kako su vama zvučale reči predsednika Vučića kada je, govoreći o hapšenju načelnika beogradske policije Veselina Milića, pomenuo i hapšenje sadašnjeg predsednika FSS-a Dragana Džajića, koji zapravo nije ni oslobođen optužbi, već ga je abolirao Tomislav Nikolić?
Za Džajića svi znamo šta je radio dobro, ali i šta loše. I na kraju znamo ko je on kao čovek. O tome će se pisati kada za to bude došlo vreme. Mislim da je to jako važno ako mislimo da idemo napred, ne samo u fudbalu, već i kao društvo u celini.
Jednom prilikom razgovarali smo na Senjaku, baš u restoranu „27“, jer je važio za pristojno mesto. Da li je ubistvo u tom restoranu, zbog kojeg je uhapšen i treći čovek srpske policije, svojevrsni dokaz koliko je kriminal povezan sa policijom i drugim strukturama vlasti i koliko se spolja gledano to zapravo i ne primećuje?
Kao i većina građana i ja sam zbunjen informacijama koje plasiraju pojedini mediji, ali i ljudi koji nisu kompetentni da o tome pričaju i tako remete istragu. To ubistvo unosi zabrinutost, a s druge strane mislim da je mnogo važno da država ima kontrolu nad uticajima raznih interesnih grupa. Jedan od problema su kriminalci. Tačno je da njih ima svugde, da su prisutni u svim državama i društvima. Ali, mnogo je veći problem kada uličari dobiju status i važnost u nekom društvu, kao što je to slučaj kod nas. Tad nastaje anarhija.
Ako ste još u proleće 2024. tvrdili da je društvo u Srbiji prilično polarizovano, šta kažete sada, 17 meseci posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i serije masovnih protesta na kojima se traže prevremeni izbori, promena sistema, da institucije počnu da rade svoj posao i da svako odgovara za svoje postupke?
Mislim da sam već odgovarajući na prethodna pitanja i na ovo suštinski odgovorio, da smo od tada nazadovali i da je, nažalost, društvo sada još više polarizovano. I to se neće promeniti dok nekompetentni ljudi budu o svemu odlučivali. Prvi uslov je da na ključna mesta dođu najbolji među nama. Jedino to može da vrati izgubljeno poverenje naroda u institucije, da se smanje tenzije i polarizacija. Ranije smo se delili na Srbe iz Srbije, Srbe iz Crne Gore i Srbe iz Bosne, a sada smo dodali i podele na ćacije i blokadere, što ni u kom slučaju ne može da bude dobro.
Kada smo prethodni put razgovarali za Radar rekli ste da je problem u nama i da će nam biti bolje kad mi budemo bolji. Jesmo li u ove dve godine postali bolji ljudi, a jesu li neki postali i gori nego što su bili?
Znate šta, dao sam u prethodnom periodu nekoliko iskrenih intervjua i želja mi je bila da ukažem na probleme. Da ljudi koje sam kritikovao stave prst na čelo, ali se oni ponašaju kao da sam im stavio prst u oko. Sad shvatam da sam se obraćao nezrelim ljudima, koji se ponašaju kao deca kad im neko uzme igračku. Njima bi očito uvek trebalo govoriti suprotno od onoga što želiš, jer će, iz inata, uraditi upravo suprotno od onoga što im kažeš.
Dao sam u prethodnom periodu nekoliko iskrenih intervjua i želja mi je bila da ukažem na probleme. Da ljudi koje sam kritikovao stave prst na čelo, ali se oni ponašaju kao da sam im stavio prst u oko
U pismu podrške novinarima N1 u aprilu poručili ste da je sloboda medija uslov našeg opstanka, a u suprotnom ubiće nas laž. Imate li utisak da će to biti ubistvo sa predumišljajem?
Najpre moram da kažem da moja podrška nije bila upućena samo novinarima N1, već svim profesionalnim, nezavisnim medijima koji će raditi u interesu naroda i društva. Taj dan je bio ugrožen N1, sutra će neki drugi medij, ali ja definitivno stojim iza toga da moramo istini da pogledamo u oči, jer jedino tako možemo napredovati. S druge strane, pojedinci moraju da se naviknu na kritike, da ih slušaju i da shvate da one postoje da bi onaj kome su upućene postao bolji. Zaista verujem da kritike mogu čoveka učiniti boljim i dokle su god one dobronamerne i u interesu društva, pametan čovek želi da ih čuje.
Još kao premijer Vučić je pre više od deset godina rekao da država nema snage da se obračuna sa huliganima. Da li je problem što država nema snage ili ljudi na vlasti to i ne žele, jer vlast neke navijačke grupe koristi kao svoje falange?
Ako ljudi koji vode zemlju to budu zaista želeli, taj problem može biti rešen za deset dana. Verujem i zaista sam ubeđen u to.
Drugim rečima, ne verujete da vlast to uopšte hoće?
Već sam odgovorio. Ako ljudi iz vrha vlasti to stvarno žele, svaki problem, pa i taj mogu da reše za deset dana. Već sam u više navrata pričao kako je to rešila Margaret Tačer i ne želim da se ponavljam. Sve, dakle, zavisi od volje onih koji vode državu.
Pretpostavljam da kao bivši fudbaler nemate ništa protiv gradnje Nacionalnog stadiona, ali da li biste podržali gradnju nečega što će koštati skoro milijardu evra, kao da u zemlji nema većih i važnijih problema?
Nemam ništa protiv gradnje stadiona i uopšte infrastrukture, ali bi odluke o tome trebalo da donose eksperti, na osnovu sportske, finansijske i analize društvene koristi svakog od projekata. A toga u Srbiji nedostaje.
U odsustvu Srbije, za koga ćete navijati na Svetskom prvenstvu?
Ni za koga. Gledaću ga bez strasti i iz utakmice u utakmicu navijati za onaj tim koji bude igrao lepši fudbal.
