Vatra je još uvek gutala hektare borove šume Deliblatske peščare, kada je 26. avgusta Skupština Republike Srbije kroz amandman na Zakon o planiranju i izgradnji, odobrila mogućnost prenamene opožarenog šumskog zemljišta. Ta odluka samo je poslednja ilustracija bezobzirnosti vlasti koja već godinama mirno posmatra kako u Srbiji gore šume na lokacijama u blizini budućih vetroparkova, dok u urbanim centrima vatra nekako uvek prethodi pripremi atraktivnog zemljišta za izgradnju, pomaže raseljavanju dotadašnjih stanara, ili ubrzava zakonske procedure za rušenje objekata koji su se na njima ranije nalazili. Takođe, kada vatra sagori krovove, zidove i sećanja na zaštitu spomenika, objekat se oglašava devastiranim, odnosno potencijalno opasnim, te se dozvole za uklanjanje dobijaju brže, a sam proces rušenja bitno se pojeftinjuje.
Oktobra 2006. godine izgorela je zgrada fabrike IKL na Paliluli (izgrađena 1923), neposredno pošto je fabrika dobila novog vlasnika. Požar je izbio prilikom seljenja jedne od mašina na novu lokaciju, odnosno sečenja pregradnih zidova brusilicom. Predrag Marić, tadašnji savetnik ministra unutrašnjih poslova, rekao je da su vatrogasci stigli na lice mesta u svega nekoliko minuta, ali da je sam poziv malo zakasnio.
Godinu dana ranije, 2005. godine, IKL je prodat za oko 500.000 evra firmi Evropamont koja je bila povezivana sa Darkom Šarićem i njegovim saradnikom Antunom Canajem, a za predsednika UO postavljen je Zoran Ćopić, hapšen zbog šverca cigareta. Posle požara, vrednost preduzeća je „naglo porasla“ pa je novom vlasniku, Direct Capital, prodato za cenu od 14 miliona evra. Na mestu fabrike IKL u Knez Danilovoj, kompanija AFI Europe izgradila je luksuznu stambenu zgradu Central Garden.
Dugi spor i bunt prodavaca tekstila koji su godinama iznajmljivali tezge u nekadašnjem tramvajskom depou u Bulevaru kralja Aleksandra, sa gradskim vlastima, okončan je požarom u kome je taj objekat nestao u plamenu, avgusta 2014. godine. Reč je bila o veoma retkom i vrednom primerku rane industrijske i komunalne arhitekture u Beogradu koji je imao status zaštićenog kulturnog dobra. BIRN je pokušao da od Prvog osnovnog tužilaštva dobije odgovor na rezultate istrage o uzrocima požara, koje je to odbilo uz obrazloženje da se prema rezultatima istrage u radnjama nijednog lica ne stiču bitni elementi bilo kog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, ali je odbilo da dostavi dokumentaciju iz istrage. Razlog je bio jer bi se, po oceni tužilaštva, tako „moglo ugroziti vođenje krivičnog postupka, ukoliko po saznanju novih činjenica i novih dokaza, tužilaštvo eventualno donese odluku o pokretanju krivičnog postupka“.
Direkcija za građevinsko zemljište prodala je potom kompleks površine oko 4.300 kvadratnih metara po ceni od 4,15 miliona evra kompaniji BKA Development koja je na tom mestu izgradila luksuznu stambenu palatu Landmark Residence.
Decembra 2015. godine izgorele su barake građevinske firme Rad u Ulici Jurija Gagarina u blizini benzinske pumpe Šel. U njima se nalazilo Kulturno-umetničko društvo Rad, kao i istoimeni šah klub. Mediji su zabeležili fotografije na kojima se vide folkloraši koji su jedva uspeli da od vatre spasu narodne nošnje iznoseći ih na ulicu, pošto je vatra izbila dok je proba bila u toku. Ostaci izgorelih baraka sa pravom korišćenja zemljišta uskoro su prodati. Sticajem okolnosti upravo je kompanija Rad gradila Stepenice – prepoznatljive zgrade Bloka 63 orijentisane prema levoj obali Save ispred kojih je u međuvremenu, suprotno svakoj arhitektonskoj logici, nikao zid novih zgrada koje, kako govore stanari, ne samo da dodatno smanjuju ionako oskudno zelenilo, već i blokiraju svetlost i strujanje vazduha.
Na mestu gde su se nekada nalazile Radove barake, gradske vlasti 2023. odobrile su urbanističkim planom izgradnju luksuzne desetospratnice, a stanovnici beogradskog Bloka 63, danima su protestovali protiv ovog projekta, u zimu 2024. godine. Građani ovog dela Novog Beograda sa kojima smo razgovarali i dalje su odlučni da ne dozvole da se na ovom mestu izgradi još jedna zgrada.
Vlasnik predmetne parcele je Slađan Vrejić, koji je i odgovorno lice u firmi SDS Property solutions, u okviru koje posluju poznati restorani Bela reka i Džeri, oba – omiljene lokacije SNS elite. Vrejić je takođe 50 odsto vlasnik MPP Gagarin u kojoj isto toliki udeo ima firma Marera services. Ova firma je deo famozne Marera grupe koja je kupila palatu Beograđanka i palatu BIGZ, a koju je zastupao advokat Igor Isailović, blizak Siniši Malom i Ani Brnabić.
„Ova stvar se može gledati iz dva ugla. Prvi, krivičnopravni, nalaže da se u svakom slučaju kada nakon uništenja objekata u požaru ili na neki drugi način, dođe do promene građevinskih uslova i urbanističkih planova za tu lokaciju, promene vlasnika, prestanka prava zakupaca i slično, istraga ponovo otvori i da se ispitaju oni koji su mogli imati motiv da do uništenja dođe“, govori za Radar Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
„Jednako treba misliti i o drugoj stvari – da li su propisi i procedure takvi da zakonitog vlasnika zemljišta i objekta neopravdano ograničavaju u ostvarivanju svojih prava ili mu stvaraju neopravdane troškove. Ako su propisi u tom smislu manjkavi, onda te propise i procedure treba menjati, a ne nekom davati ideju da svoj problem može da reši jedino izazivanjem opšte opasnosti. I s druge strane, ako su propisi i procedure dobri, onda ih treba dopuniti pravilima koja će sprečiti da postojeći ili novi vlasnik placa od paljevine izvuče korist (npr. zabrana izmene namene zemljišta ili planskih dokumenata u nekom periodu) i tako otkloniti motive za izazivanje opšte opasnosti.“
Kada nakon uništenja objekata u požaru dođe do promene građevinskih uslova i urbanističkih planova za tu lokaciju, promene vlasnika, prestanka prava zakupaca i slično, istragu bi trebalo ponovo otvoriti da se ispitaju oni koji su mogli imati motiv da do uništenja dođe
Nemanja Nenadić
Ilustrativno, krajem prošlog meseca kompanija ABL Solvent u vlasništvu Davora Macure dobila je lokacijske uslove za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa sa zgradama visokim od deset do dvadeset spratova na prostoru od 33 hektara nekadašnjeg IMT-a na Novom Beogradu.
Prethodno je od 2021. godine kada je Macurina ABL Solvent kupila IMT u ovom kompleksu izbijala gotovo u redovnim intervalima serija „spontanih požara“ koji su doveli do njegove potpune prostorne i funkcionalne degradacije. Nekadašnji gigant socijalističke Srbije goreo je 31. decembra 2021. godine, zatim 17. januara 2022, pa ponovo 17. jula 2022. i poslednji put 3. avgusta 2024. godine.
„Nekada strogo kontrolisana industrijska zona danas je prepuštena stihijskom propadanju…, neupotrebljivi objekti, nefunkcionalne zelene površine i betonske strukture nalažu hitnu potrebu za radikalnom transformacijom prostora koja će ovaj kompleks pretvoriti u gradsku oazu“, napominje se u dokumentu gradskih vlasti o lokacijskim uslovima.
Inače ovaj deo Novog Beograda posebno je atraktivan imućnim investitorima, a sticajem okolnosti mnogo je i požara koji konvencionalno baš tu izbijaju. Tako je zgrada Kineskog tržnog centra, u vlasništvu firme Enjub, gorela čak dva puta, a kuriozitet je da su istoimenoj firmi izgorela čak dva objekta. Prvi, pomenuti kineski tržni centar, u Bloku 70 (u dva navrata) i drugi, takozvani TC Enjub, u bloku 45. U večernjim časovima 12. avgusta 2021. vatra je izbila na gornjoj etaži Kineskog centra i brzo se proširila na krovnu konstrukciju. Požar je celu noć gasilo 127 vatrogasaca sa više od 50 vozila, ali je gornji sprat zgrade bio nepovratno uništen.
Donji deo Kineskog tržnog centra izgoreo je 24. januara 2024. godine, u požaru koji je izbio u ranim jutarnjim časovima, a pored vozila tri policijska helikoptera učestvovala su u gašenju. Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Luka Čaušić rekao je tada da je požar uzrokovala eksplozija plinske boce iz restorana brze hrane.
Na mestu gde su se nekada nalazile Radove barake, gradske vlasti 2023. odobrile su urbanističkim planom izgradnju luksuzne desetospratnice, a stanovnici beogradskog Bloka 63 danima su protestovali protiv ovog projekta, u zimu 2024 godine
Vlasnici Enjuba su Energoprojekt holding i Kulina d. o. o. Radar je u prethodnim brojevima pisao kako je država umesto da proda akcije Energoprojekta po ceni od 1.501 dinar i budžet popuni sa 5,63 milijarde dinara ili 46,6 miliona evra, vlasniku kompanije Napred, Dobrosavu Bojoviću i sa njim povezanim firmama, to učinila devet godina kasnije i istom kupcu prodala svoj udeo za manje od 1,7 milijardi dinara ili 14,4 miliona evra. Energoprojekt je vlasnik verovatno najvrednijeg zemljišta u Bloku 26 ispred Palate „Srbija“ gde se pored postojećih i započetih objekata planira gradnja četiri kule ispred same Beogradske arene.
Vlasnik firme Kulina d. o. o. Miloš Ljujić pored niza firmi koje se bave izdavanjem stambenog i poslovnog prostora u svom vlasništvu ima i Hotel „Srbija“ u Ustaničkoj ulici, kao i nekadašnju farmaceutsku kompaniju Medifarm, koja se danas bavi nekretninama. Apelacioni sud u Beogradu je februara 2022. godine osudio Ljujića na četiri godine zatvora zbog organizovane prevare sa kreditima Hipo Alpe-Adrija banke.
Treće osnovno tužilaštvo je na upit Radara da li je to tužilaštvo vodilo istrage povodom slučajeva paljevina u barakama Rada, Kineskom i Enjub tržnom centru, ali i u kompleksu IMT, sa datumima kada su na njima izbijali požari odgovorilo pitanjem, tražeći dodatne detalje kako bi odgovorilo na naš upit, bez navođenja na koje konkretno detalje misli.
Osam porodica i dalje živi u kompleksu bivše kasarne Jakub Kuburović, pošto nisu prihvatili ponudu novih vlasnika da napuste objekat uz nadoknadu sa kojom neće moći da sebi obezbede krov nad glavom. I u ovom objektu su izbila čak tri požara u prva tri meseca ove godine
O tome kako je Jugoimport SDPR postao vlasnik kasarne „Jakub Kuburović“ u Zemunu, Radar je takođe pisao u jednom od prethodnih brojeva. Na mestu bivše kasarne ćerka firma Jugoimporta – PMC inženjering na oko četiri hektara zemljišta, uprkos protestima stanara okolnih zgrada. planira masovnu izgradnju stanova. Da bi se to desilo biće neophodno rušenje kasarne iz devetnaestog veka i okolnog zelenila, kako bi se otpočela izgradnju kompleksa od 100.000 kvadratnih metara, na lesnom odseku, iznad starog gradskog jezgra Zemuna. Osam porodica i dalje živi u kompleksu bivše kasarne, pošto nisu prihvatili ponudu novih vlasnika da napuste objekat uz nadoknadu sa kojom neće moći da sebi obezbede krov nad glavom. Indikativno je da su i u ovom objektu izbila čak tri požara u prva tri meseca ove godine: 28. i 31. januara, a potom ponovo 14. marta.
„Kada se dogodio taj prvi požar bili smo u šetnji, osetili smo dim i videli požar koji se razbuktava u blizini velikog hrasta, govori za Radar Danka Erbus, žiteljka ovog dela Zemuna. Inače bivša kasarna (zgrada iz 19. veka) puna je zelenila i velikih stabala sa primercima izuzetno vrednog i starog gradskog drveća, koje će biti uništeno ukoliko se ovaj projekat koji podrazumeva razaranje istorijskog i prirodnog blaga Zemuna zaista i sprovede u delo.
„Pošli smo da obavestimo ljude koji i dalje žive u kasarni, a istovremeno smo pozvali i vatrogasce“, nastavlja naša sagovornica. Gorele su te takozvane tenkovske garaže. Posle tog prvog požara došla je policija i pitala nas je šta smo videli, ali nisam sigurna da je bilo kakva istraga vođena. Ono što smo mi videli na licu mesta je dosta nekih kanistera sa motornim uljima, koji su bili naslagani jedni na druge i izgledalo je kao da ih je neko tako poređao namerno, a karakteristično je da ih pre toga nije bilo tu.“
Drugi požar, 31. januara, bio je manjih razmera ali je „igrom slučaja“ u bivšu kasarnu „Jakub Kuburović“ tokom prvih dana marta donesena veća količina starih automobilskih guma.
„Tog 14. marta je bilo baš haotično, pošto su goreli i ti kanistri i neki nameštaj, ali i te gume koje su bile naslagane. To je dugo gorelo i vatrogasci su se baš namučili dok su ugasili. Policija je došla samo prvi put, iako po službenoj dužnosti moraju da izađu na uviđaj za takve slučajeve.“
