Pišu: Andrej Filipović i Vuk Z. Cvijić
Ogromna potreba za municijom u Ukrajini otvorili je prostor i za manje, doskora gotovo nepoznate trgovce, koji su ove velike poslove razvili za vreme vlasti Aleksandra Vučića, koja i dalje obmanjuje srpsku javnost negirajući da srpsko naoružanje završava u ukrajinskoj vojsci. O najvećim trgovcima naoružanjem iz Srbije, logistici i poslovnim mrežama preko kojih je municija poslednjih godina stizala do Ukrajine, Radar je pisao više puta, otkrivajući ko su najvažniji i privilegovani igrači, kako su sklapali poslove, ostvarivali rekordne prihode i profite, ali i kojim je maršrutama naoružanje transportovano.
Ovo je priča o jednom novom trgovcu, koji koristi priliku i ulazi u sve veće poslove izvoza naoružanja iz Srbije u Ukrajinu. Emir Smajilović je trgovac naoružanjem koji je poslove gradio kroz kompanije u Beogradu, a poslednjih godina i u SAD. Njegova najvažnija kompanija u Srbiji je Fokus stratedžis (Focus Strategies), a 2024. je na Floridi osnovao Sfir venčers (Sphere Ventures), koji se na svom sajtu predstavlja kao firma za međunarodnu trgovinu naoružanjem, municijom i vojnom opremom.
Preko ove dve kompanije njegov poslovni trag vodi od Beograda, preko Floride i Turske, do Rumunije i na kraju ukrajinskog fronta. Radar je, proveravajući ljude, kompanije, registre, finansijske izveštaje i carinsku dokumentaciju, pronašao poslovne veze koje povezuju Smajilovićeve kompanije sa međunarodnim lancem u kojem se pojavljuju poslovi sa 120.000 upaljača za projektile kalibra 155 milimetara, a zatim i posao sa 530.000 artiljerijskih projektila istog kalibra.
Čovek sa dve poslovne adrese, u Beogradu i na Floridi
O razmerama ovog posla, ukoliko su tačne količine iz sertifikata krajnjeg korisnika, čiju autentičnost Radar nije mogao nezavisno da potvrdi, najbolje govori podatak da se aktuelna cena jednog takvog projektila na svetskom tržištu kreće od 2.000 dolara naviše, što ukazuje da potencijalna vrednost ovog aranžmana premašuje milijardu dolara. Trag tog poslovanja vodi i do Njujorka i Njujorške berze i ljudi iz srpskog diplomatskog predstavništva u SAD.
Vlasnik američkog Sfir venčersa i domaćeg Fokus stratedžiza profesionalni put započeo je u državnom Jugoimportu SDPR, a tri godine je radio kao direktor marketinga u CPR Impeksu za trgovca naoružanjem Petra Crnogorca
Sfir venčers korporejšn registrovan je na Floridi 25. marta 2024, sedište mu je u kancelariji 310 u poslovnom kompleksu u Delrej Biču. U registracionim dokumentima kao direktor i predsednik naveden je Emir Smajilović, a kao njegova adresa stan u Bulevaru Zorana Đinđića u Beogradu, u kom živi njegov otac. Kao potpredsednik i registrovani agent naveden je Miguel Serano iz Delrej Biča.
Sfir se na svom sajtu predstavlja kao firma za međunarodnu trgovinu naoružanjem, municijom i vojnom opremom i navodi mrežu partnerstava u Africi, Aziji, EU, SAD i Balkanu. Da nije reč samo o marketingu, potvrđuju i američki javni registri: Sfir poseduje federalnu licencu ATF-a za poslove trgovine naoružanjem, koja važi do 1. maja 2028, a registrovan je i u federalnom sistemu koji identifikuje kompanije zainteresovane za poslovanje sa Vladom SAD. U tom sistemu ima CAGE kod 10PM4 i jedinstveni UEI broj LKHEXKAR22S7.
Svi tragovi vode do Beograda
Sfir je privatna kompanija i Florida od nje ne zahteva da javno objavljuje standardne finansijske izveštaje, u kojima se prikazuju prihodi i neto dobit. Američke baze federalnih ugovora za sada ne pokazuju promet kroz američke državne nabavke, što ne znači da Sfir nema prihode, već da se javni trag njegovog poslovanja ne nalazi u američkim državnim ugovorima.
Trag da Sfir venčers zaista posluje vodi nazad u Beograd. U napomenama uz finansijski izveštaj Fokus stratedžiza za 2025, kao poslovni partner navodi se upravo Sfir venčers, prema kom su 31. decembra bila evidentirana potraživanja na osnovu prodaje u iznosu od 37,55 miliona dinara. Taj dokument je i prvi konkretan trag da Sfir nije firma „samo na papiru“, već da zaista posluje, kao i da te dve kompanije ne povezuje samo zajednički vlasnik, već i da između njih postoje stvarni poslovni odnos i promet.
Novi konkretan trag velikog međunarodnog posla pojavio se 7. maja, kada se Sfir pojavio kao ugovorna strana sa turskim državnim proizvođačem naoružanja Makine ve Kimja Endustrisi (MKE). Turski mediji objavili su informaciju sa fotografijama o međunarodnom ugovoru koji se odnosi na artiljerijsku municiju, ali nisu javno saopšteni količina, vrednost ni krajnji korisnik.
Američki „san“ Emira Smajilovića
Američka priča Emira Smajilovića nije počela sa Sfir venčersom. U oktobru 2022. na Floridi je osnovao ES Fokus stratedžiz, doduše sa slovnom greškom, koja je naknadno ispravljena, a firmu istog imena već je imao u Beogradu. U aprilu 2025. u istom danu u SAD je osnovao još dve firme, ESOV korporejšn i ESOV II korporejšn. Iako su formalno registrovane kao odvojene, sve četiri američke firme povezuje mnogo više od Smajilovićevog imena.
U naučnom radu krajem 2024. Smajilović navodi da Srbija ne bi trebalo da izvozi naoružanje ni Rusiji ni Ukrajini, uz ocenu da bi takav izvoz narušio odnose sa tim državama, a sada tragovi izvoza u Ukrajinu vode do dve njegove firme
U njihovim registracionim dokumentima iznova se pojavljuje Miguel Serano, kao zajednička karika u upravljanju i registraciji. Za osnivanje i administraciju svih kompanija angažovana je ista advokatska kancelarija, RLC P.A, a svima je sedište u Delrej Biču. Iza različitih pravnih lica stoje ista poslovna infrastruktura, isti ljudi, isti advokatski servis i isti grad.
Serano se u dokumentima sve četiri kompanije pojavljuje na dva različita načina: u dve je upisan kao potpredsednik i registrovani agent, a njegova privatna kuća u Džeferson roudu je sedište tri kompanije. Pregled njegovih društvenih profila ne otkriva povezanost sa trgovinom naoružanjem ili sličnim poslovima, što otvara pitanje kakva je zaista bila njegova uloga, poslovnog partnera ili čoveka čiji su identitet i adresa bili potrebni da bi se ova poslovna mreža formalno postavila i održavala.
Iza te poslovne mreže stoji i advokatska kancelarija RLC P.A. iz Venisa, koju vodi bračni par Tejt i Kamila Rusak. Njihova praksa obuhvata osnivanje i upravljanje kompanijama, složene poslovne i finansijske transakcije, međunarodno poslovanje i ugovore sa državnim institucijama. Posebno privlači pažnju biografija Tejta Rusaka, jer je pre advokature bio oficir američke vojske, pilot i test-pilot helikoptera.
Delrej Bič je važan i zbog još jedne veze sa Smajilovićevom poslovnom biografijom. U ovom gradu sedište ima više kompanija sa dugogodišnjim poslovnim vezama sa srpskim trgovcima i fabrikama naoružanja, među njima i Senturi arms. Upravo u objektu ove kompanije Smajilović je fotografisan, a fotografiju je u septembru 2018. objavio na svom Fejsbuk profilu, šest godina pre nego što će u istom gradu osnovati Sfir venčers.
Od oružja do Njujorške berze
Smajilovićeve veze vode i do Global Njujork čember of komerc (GNYCC), relativno nove neprofitne organizacije, registrovane u aprilu 2024. Ona se predstavlja kao platforma za povezivanje kompanija, investitora, diplomata i međunarodnih poslovnih partnera, a njen predsednik je kazahstanski biznismen Samat Umirzakov.
Smajilović se u objavama GNYCC-a pojavljuje kao CIP member (sponzorski nivo članstva), a 14. avgusta 2025. bio je deo delegacije koja je posetila Njujoršku berzu. Trag iz Beograda, koji smo pratili kroz poslove sa naoružanjem, tako stiže i do Njujorka, do Umirzakova i njegove organizacije, ali i do ljudi iz srpskog diplomatskog predstavništva u SAD.
Za sve pravne poslove Smajilovićevih firmi u SAD angažovana je advokatska kancelarija bračnog para Rusak, a posebno privlači pažnju biografija Tejta Rusaka, jer je pre advokature bio oficir američke vojske, pilot i test-pilot helikoptera
Smajilovićev poslovni trag u Srbiji ne završava se na Fokus stratedžizu, jer je vlasnik ili suvlasnik šest domaćih firmi, čije se delatnosti protežu od trgovine naoružanjem, preko IT konsaltinga, fitnesa i finansijskih usluga, do proizvodnje audio-vizuelnog sadržaja. Najstarija, ubedljivo najveća i najvažnija je Fokus stratedžiz, osnovan u oktobru 2015, dok su ostale firme nastale posle 2021.
Fokus se od ostalih izdvaja i po obimu poslovanja. U 2023. je ostvario najbolje rezultate, prihod od 553,5 miliona i neto dobit od čak 280,1 milion dinara, dok je prošle godine prihod bio 136,4 miliona, a neto dobit samo 3,8 miliona. Finansijski izveštaj za 2025. otkriva da je poslovao i sa bugarskim trgovcem naoružanja, kompanijom Apolo inženjering, koja ima šest zaposlenih. Zanimljivo je da je, prema carinskoj dokumentaciji, u avgustu i oktobru 2023. Fokus stratedžiz izvezao u Irak robu vrednu 1,45 miliona dolara. Njen ogranak Fokus farma, osnovan 2021, bavi se veleprodajom farmaceutskih proizvoda, brenda Voonka, turskog proizvođača suplemenata Kampotu.
Smajilović je i stoprocentni vlasnik Fokus enterprajza, suvlasnik je firme Fokus šers sa udelom od 60 odsto, dok po 50 odsto ima u Fokus pokusu i Džimboksu, a 49 odsto u najnovijem Setpiks podkast prodakšn studiju. Njihovi poslovni rezultati pokazuju da su neke još u fazi razvoja, dok druge već ostvaruju značajan promet – teretana i fitnes centar Džimboks je lane imao prihod 34,15 miliona, a Fokus enterprajz 4,79 miliona dinara.
Od teksta u ruskim medijima do srpskih kompanija
Smajilović je rođen 1976, srpski je državljanin i gotovo čitavu profesionalnu karijeru proveo je u poslovima povezanim sa međunarodnom trgovinom naoružanjem i vojnom opremom. Otac mu je bio vojno lice, a profesionalni put započeo je u državnom Jugoimportu SDPR-u, gde je od 2001. do 2003. radio na poslovima spoljnotrgovinskog prometa naoružanja i vojne opreme. Potom je bio direktor Evako internešnela u Beogradu, a 2007. osnovao je sopstvenu kompaniju Termia, nakon čega prelazi u Unis grupu u Sarajevu. Pre osnivanja Fokus stratedžiza, tri godine je radio kao direktor marketinga u CPR Impeksu, kompaniji poznatog trgovca naoružanjem Petra Crnogorca.
Sagovornici Radara navode da je Smajilović tokom rada u CPR Impeksu učestvovao u sklapanju posla sa kupcem iz Saudijske Arabije vrednog oko 300 miliona dolara. Posao, međutim, nikada nije realizovan, jer je tadašnji politički vrh favorizovao Slobodana Tešića i kompaniju GIM, iza koje je stajao otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića.
Bivši saradnici opisuju ga kao temeljnog i komunikativnog poslovnog čoveka, sa razvijenim vezama, posebno u Turskoj, Saudijskoj Arabiji i Americi. Magistar je Evropskog univerziteta u Beogradu. Od Jugoimporta SDPR, preko privatnih trgovaca naoružanjem i sopstvenog Fokus stratedžiza, do Sfir venčersa na Floridi, njegov profesionalni put već više od dve decenije ostaje vezan za međunarodno tržište naoružanja i vojne opreme.
Jedan detalj iz njegovog profesionalnog i akademskog rada, međutim, danas dobija potpuno drugačiju težinu. U naučnom radu Uticaj političkih odnosa na spoljnotrgovinski promet proizvoda posebne namene, koji je zajedno sa Nikolom Radićem i Vladom Radićem objavio krajem 2024, Smajilović se bavio posledicama rata u Ukrajini na međunarodnu trgovinu naoružanjem. U radu se navodi da Srbija, imajući u vidu odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, ne bi trebalo da izvozi naoružanje nijednoj strani u sukobu, uz ocenu da bi takav izvoz bio kontraproduktivan i narušio odnose Srbije sa tim državama.
Smajilović je povezan i sa firmom Global Njujork čember of komerc, koja se predstavlja kao platforma za povezivanje kompanija, investitora, diplomata i međunarodnih poslovnih partnera, a predsednik joj je kazahstanski biznismen Samat Umirzakov
Danas, međutim, tragovi koje smo pronašli vode do dve ključne Smajilovićeve kompanije, američkog Sfir venčersa i srpskog Fokus stratedžiza, koje se pojavljuju u poslovnom lancu sa artiljerijskom municijom čiji su krajnji korisnik, prema dostupnoj dokumentaciji, ukrajinske oružane snage.
Dva teksta u istom danu ruskog portala Ribar od 22. avgusta, koji otkrivaju detalje o poslu sa 530.000 artiljerijskih projektila kalibra 155 milimetara, ukazala su na Smajilovićevu umešanost u trgovinu naoružanjem koje završava u Ukrajini. Portal je kao dokaz objavio i „Sertifikat krajnjeg korisnika“, a u poslu se Sfir venčers pojavljuje kao jedan od posrednika, dok „srpski trag“ vodi preko Smajilovića i beogradskog Fokus stratedžiza.
Portal navodi i da je Fokus prethodno imao posao sa rumunskom kompanijom Torman za 120.000 upaljača za projektile 155 milimetara, kao i da se Fokus i beogradski Def-tek pojavljuju u dokumentima povezanim sa britanskim Tor internešnelom. Ribar nije nezavisan izvor, već prokremaljski vojno-propagandni projekat koji je osnovao bivši službenik pres-službe ruskog Ministarstva odbrane Mihail Zvinčuk, čiji se rad i finansiranje povezuju sa ruskim bezbednosnim strukturama, a posebno sa FSB-om. Njegove navode smo zato detaljno proverili kroz dostupnu dokumentaciju, registre, finansijske izveštaje, prateći poslovne veze između kompanija i ljudi koji se u njima pojavljuju.
