Na pojedine teme, cinici bi rekli, bilo kakva vest je dobra vest. Valjda nema teme u kojoj je to tačnije nego što je astronautika, preciznije svemirski letovi sa ljudskom posadom. Skorašnje uspešno okončanje misije Artemis 2, tokom koje su astronauti obleteli oko Meseca, ponovivši na taj način podvig posade Apola 8 iz decembra 1968. godine, dobar je povod za razmišljanje o situaciji u kojoj se nalazimo u pogledu perspektive letova sa ljudskom posadom.
Najpre činjenice: Artemis 2 je bio desetodnevna misija koja je uspešno poslala četvoro astronauta na prelet oko Meseca, što je bio prvi put da su ljudi putovali u blizinu našeg prirodnog satelita od Apola 17 1972. godine. Lansirana 1. aprila 2026, misija se uspešno okončala sletanjem u Tihi okean blizu kalifornijske obale 10. aprila. Raketa poznata pod skraćenicom SLS (Space Launch System) i njeni, od šatla nasleđeni, RS-25 motori savršeno su obavili svoj zadatak da ubace svemirski brod tipa Orion u orbitu oko Zemlje. Nakon toga, sve je takođe išlo „kao po loju“; činjenica da je najozbiljniji problem u letelici sastavljenoj od skoro 400.000 delova koji mogu otkazati bilo funkcionisanje toaleta dovoljno govori o tome da je misija protekla glatko. Planirani eksperimenti su uspešno obavljeni, uključujući test radijacionog štita i drugih sistema neophodnih za buduće spuštanje na Mesec, kao i posmatranje jedinstvenog pomračenja Sunca iz svemira.
Veliki planovi
Tokom misije je oboren rekord udaljenosti, pošto je letelica sa ljudskom posadom u jednom trenutku bila 406.771 km od Zemlje, čime je nadmašen rekord koji je – u neželjenim, ali herojskim, okolnostima – postavio Apolo 13 u aprilu 1970. Posada je takođe, bez sopstvene namere, postigla par „rezultata“ iz domena ljudskih resursa: Kristina Koh je postala prva žena koja je putovala van niske Zemljine orbite, Viktor Glover prvi Amerikanac afričkog porekla, a kanadski astronaut Džeremi Hansen prvi neamerikanac koji je to učinio. Nešto ozbiljnije je da je zapovednik misije Rajd Vajsmen postao ne samo najstariji čovek koji je napustio orbitu, već je to učinio u 51. godini, što pokazuje da je doba u kojem astronauti moraju biti mladi ljudi u najboljoj fizičkoj kondiciji ostalo za nama.
Program (nazvan po boginji Artemidi, Apolonovoj sestri, što šalje poruku da je to nastavak programa Apolo sa poluvekovnom „pauzom“) predviđa naredni let sa testiranjem lendera sredinom 2027. godine, a onda bi Artemis 4 u prvoj polovini 2028. trebalo da se spusti u oblasti Šekltonovog kratera na južnom polu Meseca. Lokacija je odabrana zbog značajnih količina leda pronađenih tamo još 1990-ih, a koji opstaje na toj lokaciji zato što se nalazi u senci tokom čitavih 14 dana obdanice. Prisustvo vode, makar i u obliku leda je u funkciji izgradnje lunarne baze i korišćenja lokalnih resursa za trajno ljudsko prisustvo na našem prirodnom satelitu. Još jedno spuštanje (Artemis 5) je predviđeno za kraj 2028; to je sve oko čega se zvaničnici NASA, sa novim briljantnim administratorom, preduzetnikom i bivšim astronautom Džeredom Ajzakmenom na čelu, slažu – mada odbijaju da se izjasne kakva je budućnost Artemisa nakon toga.
Artemis 4 u prvoj polovini 2028. trebalo bi da se spusti u oblasti Šekltonovog kratera na južnom polu Meseca. Lokacija je odabrana zbog značajnih količina leda pronađenih još devedesetih godina
Ajzakmena je, nakon dužih pregovora, postavila administracija predsednika Donalda Trampa koji je svakako najzaslužniji za ceo program Artemis. Tramp je u svom prvom mandatu, 11. decembra 2017, zvanično pokrenuo čitav program svojom Svemirskom direktivom br. 1 i maksimalno iskoristio uticaj u Kongresu da budžet NASA u delu koji se odnosi na Artemis bude siguran. Čak pet detaljnih svemirskih direktiva, dve izvršne naredbe koje se odnose na svemirski program i obimna Nacionalna kosmička politika usvojeni su tokom Trampovog prvog mandata i ovi dokumenti su osmislili detalje programa. U drugom mandatu ovo se nastavilo, i Ajzakmenovo imenovanje ukazuje da se NASA možda i vraća danima stare slave.
Budućnost u privatnom sektoru
Povratak neće biti lagan. Ovaj tekst dovršavam 12. aprila. Čistom koincidencijom, to je „Jurijev dan“, odnosno jubilej početka ere letova sa ljudskom posadom, koju je otvorio Jurij Gagarin pionirskim letom pre tačno 65 godina. U međuvremenu se dosta toga desilo, ali najvećim delom u samo dva perioda: 1961-1972. i 2015. do danas. U prvom periodu, generator aktivnosti bili su Gagarinov let i trka do Meseca, oličena u slavnim rečima predsednika Džona Kenedija da stvari poput letova u svemir radimo ne zato što su lake, nego baš zato što su teške.
Kristina Koh je postala prva žena koja je putovala van niske Zemljine orbite, Viktor Glover prvi Amerikanac afričkog porekla, a kanadski astronaut Džeremi Hansen prvi neamerikanac koji je to učinio
Nakon toga, međutim, malo šta se ozbiljno dešavalo u astronautici sve do 2015. godine i uspona Spejs Iksa, privatne firme Ilona Maska, i njenog neverovatnog uspeha sa raketom Falcon 9, prvim sistemom za lansiranje koji je standardno i brzo ponovo upotrebljiv. Ovo je omogućilo da lansiranje do Zemljine orbite pojeftini za više od 90 odsto od 2015. do danas. U 2022. godini Spejs Iks je izveo više uspešnih lansiranja nego Kina, Rusija, Boing+Lokid Martini francuska Arijanaspejs zajedno. Valja pomenuti uspon i drugih privatnih svemirskih firmi, kao što su američke Blu oridžin, Sijera Spejs, Astra, novozelandski Roket Lab, indijski Skajrut i Belatriks, nemački RFA i drugi. Ovo se krajičkom oka moglo nazreti prilikom lansiranja Artemisa 2 u kosmodromu na Floridi: ogromne zgrade u izgradnji. Njih, međutim, ne gradi NASA već Blu oridžin i Spejs Iks; budućnost većine svemirskih aktivnosti je u privatnom sektoru.
Artemis nije izbegao zamke loše birokratske prakse državnih agencija. Navešću tek jedan primer: ponovno korišćenje i sertifikacija, te izrada dodatnih jedinica pomenutog RS-25, vodoničnog raketnog motora korišćenog za šatl, koštali su šokantnih skoro 100 miliona dolara po motoruu predviđenom trajanju programa. Toliki novac za motor razvijen pre 40 godina? Jedan motor koji košta više nego čitava Maskova Falkon-9 raketa? Ovo je u toj meri u neskladu sa situacijom na tržištu – gde cene stalno padaju– da i mnogi u NASA naklonjeni posmatrači gunđaju i nagoveštavaju da tu ima rasipnosti, ako ne i korupcije, što se od državnih firmi – ili „javnih preduzeća“ – i može očekivati.
Dobre vesti
Sa druge strane, među dobrim vestima je pojava dovoljno opšteg globalnog sporazuma o Mesecu. Sporazum Artemis predstavlja skup teza za miroljubivo i održivo korišćenje svemirskih resursa koji NASA promoviše uoči povratka na Mesec. Sporazum je do sada potpisala 61 zemlja sveta, među kojima su sve zemlje sa svemirskim kapacitetima sem Rusije i Kine. Među potpisnicima su sve članice EU osim Irske (najavila pristupanje ove godine), ali i ključne regionalne sile kao što su Indija, Kanada, Australija, Japan, Koreja, Brazil, Malezija, Nigerija i Izrael. Srbiji bi valjalo da vrlo ozbiljno porazmisli o pristupanju, mada će to sa tekućom režimskom ideologijom teško ići.
Šta zaključiti o misiji Artemis 2? Sa jedne strane malo, kasno i skupo u odnosu na ono što je trebalo da imamo 54 godine nakon Apola 17. Sa druge, ostaje nada da će Ajzakmen ovim uspehom uspeti da osveži posrnulu agenciju koja je bila izvor tolikih inovacija, od laserske hirurgije do WD-40, od memorijske pene do aerogela za termoizolaciju. U uslovima u kojima su istraživanje i ultimativno naseljavanje svemira preduslov dugoročnog opstanka čovečanstva i svih ljudskih vrednosti, svaki korak napred je dobrodošao.
