Papa Lav XIV nedavno je objavio svoju prvu encikliku, Magnifica Humanitas, u kojoj iznosi stav Katoličke crkve o opasnostima koje donosi veštačka inteligencija (AI). Tema koju je Lav izabrao za encikliku visoko je simbolična. Papa Lav XIII najviše se pamti po enciklici Rerum Novarum iz 1891. u kojoj je crkvu pokušao da pomiri s modernošću i nastupajućom ubrzanom industrijalizacijom.
Magnifica Humanitas prikazuje AI kao ozbiljan novi izazov koji se postavlja pred ljudsko dostojanstvo, pravdu i ekonomsku bezbednost. Da bi se s tim izašlo na kraj, Lav priziva temeljno katoličko društveno učenje o važnosti ljudskog dostojanstva i ljudskih prava, zajedničkog dobra, te principa univerzalnosti, supsidijarnosti, solidarnosti i društvene pravde. Mada priznaje da AI može da bude „vredna alatka“, upozorava da ona mora biti „razoružana (…) oslobođena od logike koja je pretvara u instrument dominacije, ekskluziviteta ili smrti“.
Ako AI zavisi od „novih vidova globalne subordinacije“ i proizvodi ih, onda je ona „suprotstavljena temeljnim principima ljudskog dostojanstva“, konstatuje Lav XIV
Vredi uočiti da Lav razmatra čitav životni ciklus AI, od eksploatisanja ljudi i prirode kroz ekstrakciju sirovina potrebnih za funkcionisanje njenog hardvera, pa sve do po društvo i životnu sredinu pogubnih odluka o načinima na koje se ona koristi i svrha u koje se to čini. „Ništa u svetu AI nije nematerijalno i magično“, piše Lav. „Svaki naizgled momentalan i nepogrešiv odgovor rezultat je dugačkog posredničkog lanca, uključujući široke mreže prirodnih resursa, energetske infrastrukture i, iznad svega, ljudi.“
Ljudi su, a ne tehnologija, ono što je u srcu Magnifica Humanitas. „Značajan deo funkcionisanja digitalne ekonomije počiva na nečujnom radu miliona ljudi angažovanih na esencijalno važnim, ali najvećim delom nevidljivim aktivnostima kakve su anotacija digitalnih podataka, treniranje modela AI i moderacija sadržaja koji često uključuje uznemirujuće materijale“, nastavlja on.
Takva eksploatacija, konstatuje papa, „predstavlja krupan izazov za moralnu savest našeg vremena“. Ako AI zavisi od „novih vidova globalne subordinacije“ i kreira ih, onda je ona „suprotstavljena temeljnim principima ljudskog dostojanstva“. U krajnjoj liniji, „borba protiv novih vidova ropstva presudan je test etičkog rasuđivanja o AI i digitalnoj transformaciji“.
Lav se ne ustručava da eksplicitno ukaže na nepravde i nedostojne ekonomske prakse koje su u AI industriji već široko rasprostranjene. Smatra da s njom kolonijalizam poprima novu formu. „On više ne uspostavlja dominaciju samo nad našim telima, već i prisvaja digitalne podatke o nama, transformišući naše privatne živote u informacije pogodne za eksploataciju.“
Razmotrimo implikacije po javno zdravlje i biometričku etiku. Budući da AI laboratorije usisavaju medicinske, epidemiološke i demografske podatke iz ranjivih delova sveta, njihovi vlasnici dolaze u poziciju da „kontrolišu zdravstvene podatke o kompletnim populacijama tih regiona – često prikupljene pod izgovorom pružanja pomoći, istraživačkog rada ili inovacija“. Rezultat toga je neki vid „strukturne poluge uticanja na budućnost, jer su (oni koji raspolažu tim podacima prikupljenim uz pomoć AI, prim.) u stanju da uobličavaju potrebe stanovništva i tržišta. Tako pre ostalih mogu da utiču na to do koga će stići lekovi, investicije ili oblici socijalne zaštite“.
Lav navodi i mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se osiguralo da AI ne bude u službi nekolicine multinacionalnih tehnoloških korporacija, već čitavog čovečanstva i naše planete. On učestalo poziva na regulisanje AI na globalnom nivou i zalaže se za nezavisni nadzor nad njom, nastavljajući tako istom stazom kao i njegov prethodnik, papa Franja, koji je konkretne mere za koje se zalagao potkrepljivao, uz ostalo, i nalazima mojih istraživanja: na ljudskim pravima utemeljenu regulaciju sistema digitalnih podataka i uspostavljanje nove međunarodne agencije za sisteme digitalnih podataka pri Ujedinjenim nacijama.
Novi vid kolonijalizma više ne dominira našim telima, već prikuplja digitalne podatke o nama, transformišući naše privatne živote u informacije pogodne za eksploataciju
Lav detaljno navodi i šta je potrebno učiniti kako bi se upravljalo digitalnim uređajima i „društvenim medijima“ (koje bi bilo primerenije nazvati „antidruštvenim medijima“, budući da su od početka osmišljeni tako da korisnike pretvore u atomizovane zavisnike). Veruje da treba uvesti starosnu granicu, utvrđivanje odgovornosti provajdera takvih usluga („umesto što se čitavo breme kontrole svaljuje na porodice“) i preciznije specifikovane oblike „zaštite od svih vidova onlajn seksualne eksploatacije i nasilja“. Poziva isto tako na ulaganje većih napora kako bi se deca, adolescenti i mladi ljudi naučili da „prepoznaju manipulaciju, odbrane svoje i poštuju tuđe dostojanstvo u digitalnom okruženju“.
Papa je apsolutno u pravu kad slavi veličanstvenost ljudskog roda, kritikuje i odbacuje transhumanizam i posthumanizam, te naglašava suštinske, kategoričke i nepremostive razlike između ljudi i mašina, koje nemaju slobodu, sposobnost donošenja moralnih sudova, niti emocionalnu ili socijalnu inteligenciju. Magnifica Humanitas poziva sve – i vernike i neverujuće – da stanu u odbranu ljudskog dostojanstva i zajednički rade na izgradnji humanije i održivije sadašnjosti i budućnosti.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
