Tužilac Dragoljub Miladinović jedan je od četvoro tužilaca koji su bili upućeni u Tužilaštvo za organizovan kriminal (TOK) i kojima nije produžen mandat. Bio je i među četvoro tužilaca koji su radili na predmetu kolokvijalno nazvanom Nadstrešnica. Istraga je krenula u pravcu otkrivanja korupcije na rekonstrukciji pruge od Beograda do granice, osumnjičeni su ministri Goran Vesić i Tomislav Momirović. Zaduženje tužioca Miladinovića bilo je praćenje tokova novca za rekonstrukciju pruge, posebno na delu od Beograda do Novog Sada. Ovaj tužilac je i TOK-u bio zadužen i za 27 drugih predistraga. Kuriozitet je da je u TOK došao na poziv iz samog tužilaštva jer je bio šef Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije (POSK) Višeg javnog tužilaštva u Nišu koje je postupalo u nekoliko važnih predmeta – protiv nekadašnje gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski (februara 2025), predsednika opštine Žitorađa Ivana Stanojevića (aprila 2025) i bivšeg pomoćnika gradonačelnika Bora N. M. (oktobra 2025).
Međutim, samo posle četiri meseca rada u TOK-u odlukom većine u Visokom savetu tužilaštva, bez obrazloženja, nije mu produžen mandat. Zato je vraćen u Apelaciono javno tužilaštvo u Nišu. Bio je upućen na tri godine pre nego što je naprednjačka većina na predlog njihovog poslanika Uglješe Mrdića usvojila izmene zakona. On sam kaže da je zbog ovoga nastavio pravnu borbu tuživši Visoki savet tužilaštva pred Upravnim sudom. To je isto uradio i njegov kolega Aleksandar Barac, koji je takođe bio zadužen u TOK-u za predmet Nadstrešnica, o čemu smo pisali u prošlom broju. Mandati nisu produženi ni Ireni Bjeloš, koja je vodila istragu u slučaju Konjuh i zaplene pet tona marihuane, kao i tužiocu Aleksandru Isailoviću, koji je postupao po krivičnim prijavama u kojima su protesti bili kvalifikovani kao krivično delo terorizam, ali je on našao da nema mesta terorizmu.
Vladavina prava nije samo ustavna norma
O svemu ovome Dragoljub Miladinović govori za Radar.
„Republika Srbija je država zasnovana na vladavini prava. To nije samo ustavna norma, već vrhovni princip i temelj pravnog poretka koji svakom građaninu, pa i nosiocima javnotužilačke funkcije, treba da garantuje pravnu sigurnost.
Izmenama Ustava i Zakona o javnom tužilaštvu, javno tužilaštvo je formalno iskoračilo ka svojoj punoj samostalnosti. Ta samostalnost omogućila je nadležnim tužilačkim organima da imaju isključivu nadležnost da sami biraju, upućuju i razrešavaju javne tužioce i istovremeno je isključila bilo kakav uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na status javnih tužilaca.
Na osnovu jednog novinskog članka formirali smo predmet koji je kasnije doveo do hapšenja bivše gradonačelnice grada Niša i članova Gradskog štaba za vanredne situacije grada Niša
Najdirektniji udar na samostalnost javnog tužilaštva postoji kada zakonodavni organ preuzme ingerencije samostalnih tužilačkih organa i predvidi da svim upućenim javnim tužiocima, bez navođenja njihovih imena i prezimena i bez navođenja bilo kakvog profesionalnog razloga, prestaje upućivanje u roku od 30 dana. Iako na prvi pogled ova norma tangira upućene javne tužioce, ona je posredno uperena i protiv Visokog saveta tužilaštva, jer iskušava njegovu ustavnu ulogu branioca samostalnosti.
Naime, Ustav predviđa Visoki savet tužilaštva (Savet) kao organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva. Dakle, garant da temelj na kome počiva tužilaštvo neće biti urušen je upravo Savet. Međutim, nedavne izmene Zakona o javnom tužilaštvu, konkretno sada već čuveni član 12. stav 4, jasno pokazuju da se taj temelj urušava i da organ koji je dužan da ga brani to očigledno nije prepoznao.
Uzurpacija nadležnosti
Nesporno je da je Narodna skupština nosilac zakonodavne vlasti, ali i ona je dužna je da tu „vlast“ vrši u granicama određenim Ustavom i zakonima. Ovde imamo uzurpaciju nadležnosti od strane Narodne skupštine, koja preuzima nadležnost Vrhovnog javnog tužioca, odnosno Visokog saveta tužilaštva i bez bilo kakvog kriterijuma opštom odredbom odlučuje da svim upućenim javnim tužiocima prestaje upućivanje u roku od 30 dana od početka primene zakona. Uzurpacijom nadležnosti drugih državnih organa prekršeno je načelo podele vlasti koje u sebi obuhvata i to da se vlast vrši u granicama određenim Ustavom. Pored neustavnog preuzimanja nadležnosti drugog državnog organa, Narodna skupština ovom odredbom ruši temelje pravne države koja počiva na pravnoj sigurnosti građana. Narodna skupština bez bilo kakvog kriterijuma, arbitrarno i samovoljno prekida privremeno upućivanje svim javnim tužiocima u Republici Srbiji koji su u tom trenutku privremeno, na određeni period, upućeni u druga javna tužilaštva.
Pored neustavnog preuzimanja nadležnosti drugog državnog organa, Narodna skupština ovom odredbom ruši temelje pravne države koja počiva na pravnoj sigurnosti građana
Zato sednica Saveta održana dana 6. marta 2026. godine, po mom mišljenju, nije bila samo sednica na kojoj se glasalo o ponovnom upućivanju javnih tužilaca, već i sednica na kojoj se posredno glasalo i za očuvanje samostalnosti javnog tužilaštva. Odluka Saveta je, sa tužilačkog aspekta posmatrano, bila jednostavna. S jedne strane, zakonodavni organ je kroz član 12. stav 4. preuzeo ingerencije koje mu po Ustavu ne pripadaju, dok je s druge strane Savet imao mehanizam da zakonodavnom organu jasno kaže da je na navedeni način samostalnost javnog tužilaštva direktno napadnuta i da Savet to neće dozvoliti. Međutim, ishod glasanja u odnosu na javne tužioce koji nisu upućeni ukazuje da je u odnosu na njih odluku ipak donela zakonodavna vlast, a šta je i konstatovano u rešenjima o prestanku upućivanja. Svoju pravnu borbu kao jedan od javnih tužilaca kome je na ovaj način upućivanje prestalo nastavio sam pred Upravnim sudom osporavanjem zakonitosti navedene odluke. Nadam se da će i Ustavni sud u što skorije vreme, ne čekajući mišljenje Venecijanske ili bilo koje druge komisije, razmotriti predlog Javnog tužilaštva za organizovani kriminal za ocenu ustavnosti navedene norme u kome je detaljno ukazano zbog čega je sporna norma u suprotnosti sa principima vladavine prava, podele vlasti i samostalnosti javnog tužilaštva.
Na poziciju javnog tužioca u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal stupio sam sa mesta rukovodioca Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, nakon 13 godina provedenih na funkciji javnog tužioca. U tom odeljenju bio sam angažovan od njegovog osnivanja, marta meseca 2018. godine, dok sam funkciju rukovodioca obavljao od aprila 2022. do novembra 2025. godine. U ovom periodu postupao sam u pet udarnih grupa, od kojih sam u tri bio rukovodilac. Takvim postupanjem pokrenuti su krivični postupci protiv više od 150 okrivljenih, prevashodno zbog krivičnog dela pranje novca i krivičnih dela protiv privrede. Uspeli smo da otkrijemo modalitete zloupotrebe trgovinskog sporazuma zaključenog između Republike Srbije i Ruske Federacije, ali i brojne zloupotrebe preduzetničkih radnji u cilju izbegavanja plaćanja poreza i pranja novca, te da u budžet Srbije vratimo protivpravno stečenu imovinsku korist.
Formiranje udarnih grupa je novina koju je uveo Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i trenutno predstavlja najbolji mehanizam koji stoji javnom tužiocu na raspolaganju za istraživanje kompleksnih krivičnih dela. Suština njegove efikasnosti leži u činjenici da javni tužilac i službenici drugih državnih organa čine jedinstven tim kojim rukovodi javni tužilac. Svi članovi udarne grupe odgovorni su direktno javnom tužiocu i njemu dostavljaju sve relevantne informacije, čime se eliminišu institucionalni zastoji. Ovakav format rada predstavlja svojevrsnu preteču tužilačke, odnosno pravosudne policije, čije je uvođenje Srbiji izričito preporučila Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju, a koja nažalost još uvek nije uspostavljena.
Od 2022. do 2025. godine postupao sam u pet udarnih grupa, od kojih sam u tri bio rukovodilac. Pokrenuti su krivični postupci protiv više od 150 okrivljenih, prevashodno zbog krivičnog dela pranje novca i krivičnih dela protiv privrede
U periodu dok sam bio rukovodilac ovog odeljenja posebno bih istakao proaktivan pristup javnog tužilaštva u borbi protiv korupcije. Na osnovu jednog novinskog članka formirali smo predmet koji je kasnije doveo do hapšenja bivše gradonačelnice grada Niša i članova Gradskog štaba za vanredne situacije grada Niša. Posebno bih pohvalio efikasnost kolega koje su postupale na ovom slučaju, jer su uspele da u jednom vrlo kompleksnom predmetu efikasno sprovedu istragu i u zakonskom roku, od šest meseci, podignu optužnicu, koja je potvrđena od strane suda i u kom se očekuje početak suđenja, te da zaključe sporazume o priznanju krivičnog dela kojima je gradu Nišu nadoknađena šteta pričinjena tim krivičnim delima.
Ukazao bih i na predmet tada i sada aktuelnog predsednika opštine Žitorađa koji je na osnovu prijave oštećenih u vrlo kratkom roku rezultirao pokretanjem krivičnog postupka i podizanjem optužnice koja je takođe potvrđena i u toku je suđenje. Na kraju uvođenje proaktivnog pristupa u radu, koji je obuhvatao i praćenje portala javnih nabavki od strane za to obučenih javnih tužilaca, rezultiralo je i pokretanjem krivičnog postupka i optuženjem pomoćnika gradonačelnika Bora zbog primanja mita u vezi sa javnom nabavkom. Ovi predmeti jasno pokazuju da uspeh u borbi protiv korupcije i pranja novca može da se postigne samo proaktivnim pristupom javnih tužilaca i policije i oduzimanjem novca stečenog krivičnim delom.
Po upućivanju odmah sam u javnom tužilaštvu za organizovani kriminal bio uključen u neke od najsloženijih predmeta iz oblasti korupcije i privrede koji se trenutno vode pred ovim tužilaštvom. Tu pre svega mislim na istraživanje novčanih tokova vezano za rekonstrukciju pruge od Beograda do Subotice, ali i u nekoliko predistražnih postupaka o kojima, zbog faze u kojoj se nalaze, nisam u mogućnosti javno da govorim. Od strane glavnog javnog tužioca JTOK planom i programom rada određen sam da pratim predmete pranja novca i smatram da sam u ovoj oblasti mogao, na osnovu svog prethodnog iskustva, da dam značajan doprinos. Nesporno je da su Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal preko potrebni javni tužioci, a iz mišljenja glavnog javnog tužioca JTOK jasno proizlazi da je i za mojim angažovanjem postojala opravdana profesionalna potreba.“
