Pesnice, motke, pendreci, sekire… tokom praznika demokratije u deset lokalnih opština unutar glasačkih mesta mogli ste da birate političku opciju koja vam je najdraža, a ispred glasačkih mesta takođe ste mogli da birate, ali ne političku opciju nego opciju čime želite da vas napredni batinaši istamburaju.
Jeste to ličilo na sve osim na izbore, ali čak i u takvim uslovima studentske liste ostvarile su maltene egal rezultat u većini opština. Sve to nam ukazuje na nekoliko stvari. Prvo, prava je sreća što naprednjaci do sada nisu i zvanično, zakonom potpuno ukinuli izbore, pa smo sada mogli da gledamo kako se brukaju za sve pare. A potrošili su, nije da nije. Drugo, ako su pravo vanredno stanje napravili zbog 10 opština, na parlamentarnim izborima će napraviti ratno stanje, naravno ako budu imali kapaciteta za to. I treće, srpski izbori imaju ozbiljan turistički potencijal koji bi trebalo iskoristiti, bar dok traju u ovom ludom, ludom izdanju.
Tuča uz trubače i pečenje
Ima tu dobre zabave, ali treba sve to malo obogatiti i precizno formulisati program, da ljudi znaju šta otprilike da očekuju, a onda je nebo granica. Recimo, u kafani toj i toj, goloruka tuča ćacija i građana između 11 i 13 časova, takozvano pesničenje uz trubače i pečenje. Pa onda na drugom stejdžu, u ulici toj i toj od 16 do 16.30 masovna makljaža motkama, pola sata je dovoljno jer se treba sačuvati za ono što sledi. A ono što sledi je prvo gađanje sekirama pa zatim i tuča sa interventnom policijom, čime se polako ulazi u finiš izbornog dana, kada slede najpre bacanje kamena s ramena na komšiju, pa onda prebijanje novinara i posmatrača, a ako ostane vremena, može se odraditi i neko zaletanje automobilima u masu.
Prvo ide gađanje sekirama, pa tuča sa interventnom policijom, čime se polako ulazi u finiš izbornog dana, kada slede bacanje kamena s ramena na komšiju i prebijanje novinara i posmatrača
Između ovih aktivnosti mogu da se rasporede neke malo laganije stvari, na primer lov na bugarske vozove ili triatlon jurnjava za duplim spiskovima, ukradenim zapisnicima i lažnim listićima. Naravno, ovo je samo početak, dakle pričamo o aktivnostima koje već imamo i koje ne koristimo dovoljno, a ako ovakvi sadržaji privuku publiku, mogu se ubaciti i novi jer definitivno ima prostora za još bogatije izborne dane u budućnosti. Ili bar izborni dan, onaj jedan, sledeći, kada se očekuju i parlamentarni i predsednički izbori i kada ćemo valjda najzad okončati to da nam maskirani batinaši, koji nas matretiraju u tesnoj saradnji sa policijom, budu jedna sasvim normalna stvar na izborima. Jer čisto da se podsetimo – nisu.
Komšije, prijatelji, poznanici
Jeste da živimo u Srbiji, pa time pravdamo mnogo toga što nam se dešava, ali gde su, bre, ona dobra stara vremena kada su derbiji i splavovi bili rizična mesta, a ne izbori? Kako mi da objasnimo deci to što na biralištima stoje nabubreli maskirani krompiri u tesnim farmerkama i crnim jaknama, koji ‘oće da biju nekoga zato što taj neko ne voli njihovog poslodavca i želi da glasa protiv njega i njegove politike i svega što predstavlja?
To su stvari koje mi ni sebi ne umemo do kraja da objasnimo, jer je jako teško prihvatiti da su nam to komšije, poznanici, prijatelji, pa možda i rodbina, pa kako ćemo da objasnimo našoj deci? Studentima doduše niko ništa nije morao da objašnjava, a i oni su deca, takođe naša. Sve su sami shvatili i našli način da se tome suprotstave. Ali ne bi valjalo da sve ono što su oni postigli prokockamo i dovedemo sebe u situaciju da nekim novim naraštajima ponovo objašnjavamo naprednu Srbiju. Jer i ova sadašnja je metastazirala preko granica podnošljivosti, više od ovoga teško da bismo izdržali.
