Događaji u sportskom centru na Banjici na izborni dan slikovito, u malom, pokazuju na koji način funkcioniše ne baš toliko moćna mašinerija Srpske napredne stranke. Ali pokazuju i da je moguće boriti se sa njom i da ona nije baš onoliko savršena koliko se predstavlja, da mnogo toga škripi i da je osetljiva na direktna suočavanja i razotkrivanje. Svaka prilika za to je dobra.
U ovom slučaju, na delu smo imali ključne elemente ove mašinerije. Sve se događalo u javnom prostoru opremljenom kompjuterima, stolovima, aparatom za kafu, vodom i osveženjem i neizbežnim sendvičima. Glavni akteri su bili državni službenici, mladi direktor FondaPIO i prijatelj porodice Relja Ognjenović, njegova, kako kažu, šefica kabineta, ranije poznata kao progoniteljka i snimateljka novinarke N1 Maje Nikolić, direktor SC Voždovac (poznatijeg kao Banjica), zaposleni i korisnici sportskog centra, kao i veliki broj mišićavih ljudi u uskim majicama, stalno sa nekim na vezi. Tu su bili i vodnici i poručnici u hijerarhiji SNS-a, koji su bili zaduženi za red i koordinaciju pedesetak zbunjenih i postiđenih ljudi, šrafova, koji su došli da obave posao za partiju izvan očiju javnosti, mnogi nesvesni toga da verovatno krše zakon i učestvuju u prljavom poduhvatu izbornog inženjeringa. Za otklanjanje štete i medijsku scenu pobrinuli su se Dragan J. Vučićević i Informer televizija, kao i naručeni narikač kletvi i pogrda Simo Spasić. Sve ovo plaćaju građani i građanke Srbije.
Za otklanjanje štete i medijsku scenu pobrinuli su se Dragan J. Vučićević i Informer televizija, kao i naručeni narikač kletvi i pogrda Simo Spasić. Sve ovo plaćaju građani i građanke Srbije
Videli smo na delu spregu koja održava Srpsku naprednu stranku na vlasti. Spregu partije, države i tabloidnih medija, personalnu isprepletenost partijskih i državnih kadrova, nemoćnu policiju kojoj je obezbeđenje pokazivalo brojeve policijskih generala na vezi i kojima su odbijali da daju lične dokumente. Slikovito je bilo videti dva zagrljena direktora, FondaPIO i SC Voždovac, kako odlaze i donose nezaveden papir za koji tvrde da je ugovor o iznajmljivanju prostora na 10 sati, bez datuma kada se iznajmljuje i bez cene. Još očiglednije je to bilo u nastupu urednika Informera koji je, kao i neki partijski oficiri, tvrdio da je to „naš“ privatni prostor i privatna imovina, nudeći njihovu vodu i sendviče, koju je prethodno oficir SNS-a uskraćivao narodnoj poslanici koja je htela da se osveži vodom sa stola. Taj osećaj da je sve njihovo i da je reč o „privatnoj svojini“, čak i Vučićevićevoj, govori o prirodi ove stranke i poduhvata. Na stranu to što ni stranačka imovina, niti javna imovina koja se ne može koristiti u ove svrhe, nije privatna imovina, u suštini one to jesu jer je sve deo privatnog poduhvata grupe ljudi koji privatizuju sve u državi, za tuđe pare, naše pare i kredite koje će i buduće generacije vraćati.
Nije prijatno provesti pet sati u takvoj atmosferi, gde vas stalno neko snima, dobacuje, unosi vam se u lice i stalno nešto dovikuje Dragan J. Vučićević, kune vam sve po spisku Simo Spasić, ispred vas staju neki visoki momci pretećeg izgleda, sa policijom koja ne reaguje, sanitetom ispred, bivšom studentkinjom koja tvrdi da se izbori ne kradu na dan izbora ili šeficom kabineta direktora Fonda PIO koja nešto neartikulisano viče sa telefonom ispred lica, valjda da vide i čuju pretpostavljeni. Bilo je i onih finijih koji su hteli da pričaju, raspravljaju, ali ih je uvek neko pravoverniji preklapao frazama kako su oni na radnom sastanku i ne rade ništa protivzakonito.
Slikovito je bilo videti dva zagrljena direktora, Fonda PIO i SC Voždovac, kao odlaze i donose nezaveden papir za koji tvrde da je ugovor o iznajmljivanju prostora na 10 sati, bez datuma kada se iznajmljuje i bez cene
Ali videli smo da ta mašinerija škripi, da zastaje, da se koči. Taj dan su sklonili papire, sklopili laptope i sedeli ne radeći ništa, samo zato što je nekoliko ljudi ušlo i moglo da vidi šta se zbiva unutra. Vlast se može smeniti samo ako se ova mašina zaustavi ili dovoljno uspori. To nije lak posao i zahteva borbu na svakom mestu i u svakoj prilici. Za to neće biti dovoljna samo borba za izborne uslove niti samo menjanje zakona, nego stalna i ciljana sabotaža nelegalne mašinerije, tačnije razvlašćivanje.